Naučnici konstantno otkrivaju nove primene za Tesline izume, što je i slučaj sa tzv. Teslinim ventilom koji je najveći srpski izumitelj patentirao još 1920. godine.

Princip rada ventila je jednostavan ali efikasan i zasniva se na fizici fluida. Unutrašnjost čini niz posebno oblikovanih komora koje u jednom smeru omogućuju slobodan protok tečnosti, ali u drugom smeru proizvode otpor:

Kada tečnost protiče u slobodnom smeru protok je neometan, ali proticanjem u suprotnom smeru zbog oblika komora dolazi do razdvajanja tečnosti, čime jedan deo prolazi napred, ali drugi deo menja smer i meša se sa glavnim tokom, čime se proizvodi otpor.

Niz eksperimenata koji su sproveli istraživači u Laboratoriji za primenjenu matematiku Njujorškog univerziteta pokazali su da se ventil ponaša kao svojevrsni prekidač, i da pri slabom protoku nema velike razlike u otporu. 

Međutim, prilikom turbulencija se u nepropusnom pravcu stvara efekat „čepa” jer se mešanjem tečnosti koje se kreću u različitim smerovima prema principima fizike fluida stvara otpor. Naročito je zanimljivo da se turbulencija tečnosti javlja pri brzini protoka koji je i do dvadeset puta manji od nivoa protoka koji je potreban za klasične cevi. 

Ventil još bolje funkcioniše kada tok nije stabilan, i naučnici vide moguću primenu Teslinog izuma u vidu nepovratnog ventila, jer njegov dizajn ne podrazumeva pokretne delove koji mogu da se istroše, a zbog ponašanja pri turbulenciji postoji i mogućnost primene u situacijama poput ubrizgavanja gasova, goriva ili drugih tečnosti.

Puni rezultati eksperimenata mogu se pročitati u naučnom radu koji su objavili istraživači.