Zašto je važno da IT u Srbiji počne i da leči ljude? Prve korake činimo na MIT medicinskom hakatonu

Nekada ograničena na istraživanja usko stručnih naučnika, medicina danas za svoja nova otkrića i napredak ima da zahvali raznim drugim disciplinama koliko i laboratorijskim mađioničarima.

U trci za izlečenje i poboljšanje kvaliteta života populacija širom sveta posebno mesto danas zauzimaju softverski i hardverski inženjeri, čiji rad eksponencijalno ubrzava mnogobrojne medicinske procese.

Biomedicinski hakatoni se godinama širom planete uspešno realizuju i doprinose neraskidivoj povezanosti informacionih tehnologija i medicinskog delovanja. Iako zvanični spisak hakatona ne postoji, prema našim prebrojavanjima, u poslednjih pet godina putem “medtech” hakatona je kreirano više od 1.000 aplikacija koje su dotakle živote desetina miliona ljudi širom sveta.

Kao što smo već najavili, Startit organizuje prvi domaći “medtech” hakaton zajedno sa “MIT Hacking Medicine” organizacijom, a na većinu vaših pitanja oko samog događaja odgovorili smo ovde.

U vezi sa tim kome je namenjen MIT biomedicinski hakaton, zašto je i bitan i kako se sve može doprineti korišćenju tehnologije zarad unapređenja zdravlja građana, razgovarali smo i sa Ognjenom Milićevićem, doktorom medicine, doktorandom biofizike pri Rektoratu BU, i bioinformatičkim inženjerom u kompaniji Seven Bridges.

Ognjen smatra da se metodologije rada u medicini i IT-ju dosta razlikuju, te da treba iznaći efikasne načine da se premosti kolizija sistema koji favorizuje sertifikovanost i procedure, i sistema koji favorizuje kolaborativni i pragmatičniji pristup radnim procesima.

Suština problema je u specifičnostima medicine, i to najviše u njenim sociološkim aspektima. Neki od izazova profesije su inherentni i postoje u celom svetu… Kao primer jednog od takvih problema mogu da navedem inertnost medicinskog kadra prema tehnološkom napretku, čak možda i skeptičnost.

Upravo iz tog razloga me raduje što se jedan ovakav hakaton organizuje u Beogradu, zato što možemo da pokažemo da ovakvim načinom rada (kolaborativnim i neformalnim) možemo da rešimo i neke značajne probleme.

Uvođenje navike interdisciplinarnosti

Izazovi sa kojima se medicina trenutno sreće posebno su veliki u Srbiji, gde i dalje ne postoji svest o nužnosti saradnje medicinskih stručnjaka sa profesionalcima iz drugih sfera.

Kada pričamo o pojedinačnim projektima koji se realizuju u kliničkom okruženju, oni su najčešće podstaknuti prvenstveno organizacionim potrebama. To je svakako neophodno i praktično, ali težinski se oslanja više na odgovorne pojedince, što šteti ideji interdisciplinarne ravnopravnosti.

Sa druge strane, biomedicinski hakaton omogućuje formiranje istinski interdisciplinarnih timova, u kojima mogu da doprinesu ljudi različitih obrazovnih profila i ideja.

Ideja hakatona jeste kratkoročno, možda čak i jednokratno rešenje, ali njegova adekvatna primena i implikacije treba da budu prvi korak ka razumevanju toga da je kvalitetna rešenja za napredak medicine lakše dostići nego što ponekad deluje.

Organizacija hakatona kao metode zajedničkog razvoja rešenja treba da služi svrsi približavanja nominalno raznorodnih disciplina, koje i danas često imaju problem u percepciji načina za rešavanje izazova, ali i metodologije rada.

Primera radi, na Medicinskom fakultetu u Beogradu postoji katedra za specijalističke studije medicinske statistike i informatike, ali se studenti osnovnih studija slabo upoznaju sa tehnološkim metodama unapređenja sopstvene struke.

Sa druge strane, na beogradskom Elektrotehničkom fakultetu studenti osnovnih studija koji odaberu modul za fizičku elektroniku pri kraju 4. semestra mogu odabrati i smer “biomedicinski i ekološki inženjering”, ali studenti koji u Srbiji uspevaju da spoje medicinu i tehnologiju ipak su u manjini naspram većine mladih profesionalaca kojima bi koristilo da se akademski temeljnije upoznaju sa “drugom” profesijom.

Ako ste ikad prisustvovali kontaktu medicinskog radnika i inženjera, znate da postoji neodoljiv utisak “lošeg prevoda”. U toj situaciji medicinski radnik ne razume u potpunosti metode, dok inženjer ne razume ciljeve razvoja nekog projekta.

Banalan primer ovog nerazumevanja je EKG uređaj. Ukoliko se iz samog uređaja izbaci štampač, on postaje lako prenosiv, te inženjeru dodavanje štampača deluje kao ekstremno loše i “razmaženo” rešenje.

Sa druge strane, inženjer nema uvid u urgentne primene EKG uređaja, te je brza vizualizacija rezultata daleko prioritetnija od mobilnosti i kompaktnosti uređaja.

Kada se razumevanje metodologije spoji sa razumevanjem primene, u ovom slučaju dolazi do optimalnog rešenja, odnosno kreiranja kompaktnog i prenosivog EKG uređaja, koji bi po potrebi mogao bežičnim putem da komunicira sa štampačem.

Zanimljivo je da za ovaj primer već postoje razna simbiotska rešenja na tržištu, ali je slaba generalizacija kreiranja rešenja za srodne dijagnostičke metode. Pokretanje dijaloga o važnosti širine obrazovanja mladih doktora i premošćavanje i dalje velikog komunikacionog jaza je imperativ.

Hakatonom podižemo svest

Prema zdravstveno-statističkom godišnjaku Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, Srbija je prva u Evropi po smrtnosti od malignih i srčanih oboljenja, dok publikacije Ministarstva zdravlja navode da svega polovina stanovništva redovno pere zube; ovi i mnogi drugi javno dostupni podaci upućuju na to da su podizanje svesti i prevencija takođe bitni faktori za medicinski napredak Srbije.

Sa tim u vidu, hakatoni i druga dešavanja koja promovišu razvoj medicine, za cilj imaju i medijsku eksponiranost radi edukacije građana i rada na prevenciji oboljenja. Na kraju, Ognjen smatra da istovremeno treba da stremimo ispunjenju dva cilja — informisanju građana i ujedinjenju IT stručnjaka sa medicinskim radnicima.

Hronična oboljenja imaju posebnu društvenu važnost zato što zahtevaju svest i angažovanje, te dovode do formiranja mnogih formalnih i neformalnih udruženja, koja pokušavaju da pruže podršku i pomoć obolelima i njihovim porodicama.

Te grupe su po pravilu male, nedovoljno medijski zastupljene, i nemaju sredstva da izvuku maksimum iz tehničkih mogućnosti današnjice.

Organizacijom ovog hakatona barem nakratko simultano “napadamo” sve aspekte problematike – podižemo svest, razvijamo ideje i radimo na praktičnoj implementaciji projekata, zajedno. Na ovom hakatonu nadam se velikom odzivu stručnjaka raznih profila,a naročito nemedicinskih.

Dobar odziv inženjera bi u nekim slučajevima doprineo pronalaženju kvalitetnih rešenja, a u svakom slučaju bi omogućio unapređenje razumevanja medicinske i paramedicinske problematike, te u budućnosti i lakše dolaženje do idejnih rešenja.

Prilika da učimo od MIT-a

Među institucijama koje podržavaju objedinjenje medicine i informatike, Institut tehnologije u Masačusetsu (MIT) se nalazi u samom vrhu onih koje se zalažu za širenje i unapređenje ove plemenite aktivnosti.

Njihova inicijativa, “MIT Hacking Medicine”, začeta u Bostonu pre oko pet godina, danas broji više stotina događaja koje je MIT globalno sproveo zarad izgradnje ekosistema ljudi iz sveta tehnologije/robotike i sveta medicine.

O uspesima MIT medicinskih hakatona pisala je i Elizabet Bejli iz Wired magazina. Njen tekst o važnosti integracije IT-ja i drugih disciplina s medicinom govori o kreiranju sprave za oživljavanje novorođenčadi u ruralnim predelima, stvorene upravo na jednom od MIT medicinsko-tehnoloških hakatona. Jedna od vrednosti hakatona je, kako piše, i ovo:

Automoto inženjer na postdoktorskim studijama, dizajner, preduzetnik i pedijatar; svako je zamislio različite komponente rešenja.

Ukoliko smatrate da imate zanimljivu ideju za unapređenje zdravstvenog sistema u Srbiji i globalno — javite nam se i vidimo se od 27. do 29. januara u Startit Centru Beograd!

Tekst je priredio organizacioni tim MIT Hacking Medicine hakatona.