IT organizacije: Novi nacrt Zakona o prevozu putnika onemogućava digitalizaciju srpskog društva

Nekoliko IT organizacija odreagovalo je na predlog izmena Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju uputivši dopis ministarki Mihajlović.

Sanja Vatić - 17. Jul, 2018.

Osam IT organizacija jutros je ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture uputilo dopis u kome izražavaju zabrinutost zbog najavljenih izmena Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju.

Kako se navodi u dopisu, predlozi izmena objavljeni su na nekim od foruma taksi udruženja i prema onome što se tamo navodi čini se da se isključuje mogućnost korišćenja savremenih tehnologija u kontekstu prevoza putnika. Drugim rečima, ovim se opredeljenost Vlade Srbije za principe slobodnog tržišta i savremeno poslovanje dovodi u pitanje.

Izmene poput onih koje donose obavezu korišćenja taksimetra, a isključuju opciju određivanja cena putem digitalne aplikacije ili ustanovljavaju obavezu overavanja računa pečatom prevoznika udaljavaju Srbiju od strateški postavljenih ciljeva u oblasti digitalne transformacije društva.

Potpisnici dopisa — Niški klaster naprednih tehnologija, IT klaster Subotica, IKT mreža, Vojvođanski IKT klaster, IT klaster Centralne Srbije, Inicijativa Digitalna Srbija, Zrenjaninski IKT klaster i SEE ICT — ističu i da bi ovakve i slične izmene doprinele ograničavanju konkurencije i dovele u pitanje kvalitet usluga. S tim u vezi, smatraju da država treba da obezbedi fer uslove za sve učesnike na tržištu, ali i omogući postojanje savremenih tehnologija i poslovnih modela.

Verujemo da država treba i da aktivno podrži inovativno poslovanje, nove poslovne modele i transformaciju tržišta i zakona koji ga regulišu uvek imajući u vidu razvoj savremenih tehnologija i potrebe današnjeg korisnika.

U dopisu se primećuje i da je regulisanje drumskog saobraćaja izazov s kojim su se sretale i druge države, kako u razvijenim evropskim zemljama tako i u zemljama regiona.

I pored svih teškoća na koje su naišli, zemlje poput Velike Britanije, Nemačke, ali i Hrvatske i Rumunije, našle su načine da omoguće inovativnim poslovnim modelima da funkcionišu, unapređujući konkurentnost na zadovoljstvo svih strana.

Dodatno, neke od predloženih izmena su u suprotnosti sa digitalizacijom i smanjenjem birokratizacije koja već postoji u zakonodavstvu naše zemlje, poput Zakona o elektronskom dokumetu ili Zakona o privrednim društvima.

Na samom kraju dopisa ministarki je upućen poziv da vrati nacrt zakonskih izmena na razmatranje, s tim da u raspravu bude uključen širi krug zainteresovanih strana. Takođe, potpisnici su ponudili svoje vreme i stručnost kako bi pomogli rad tela koja definišu propise.