IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Četvrti put po redu Vojvođаnski IKT klаster objavio je svoje istraživanje IKT scene ICT in Serbia – At a Glance u kom je prikazan domaći IT sektor, uslovi poslovanja i trendovi koji vladaju u njemu.
Ova studija je svojevremeno ukazala na to da je izvoz softvera nadmašio izvoz malina, kao i da čitava industrija beleži kontinurian rast. Taj pozitivan rast nije prekinut od poslednjeg istraživanja, a izvoz IKT usluga sada je veći i od izvoza kukuruza.
Poslovno okruženje
ICT in Serbia – At a Glance počinje generalnom slikom domaćeg poslovnog okruženja u kom se navodi da je srpska ekonomija još uvek u tranziciji, da ima prostora za rast i razvoj, ali da se on trenutno mahom temelji na direktnim stranim investicijama (čija je ukupna vrednost u periodu od 2011. do 2016. godine iznosila 11,4 milijarde).
U izveštaju se napominje i da su direktne strane investicije u domaćem IT okruženju percipirane kao pretnja zbog deficita kadra na tržištu, te da njihovo prisustvo za sobom nosi nelojalnu konkurenciju usled mogućnosti da nude veće plate nego što to mogu srpske kompanije. Takođe, čini se i da je standardizacija srpskih IT kompanija prema prirodi IT usluga koje se izvoze uslovljena zahtevima inostranih partnera.
Prema indeksu tehnološke spremnosti Svetskog ekonomskog foruma Srbija se rangira na 75. od 139. mesta (i treća je od nazad među evropskim državama). Autori izveštaja realnost takvog plasman dovode u pitanje jer su za njega odgovorni mahom kvalitativni podaci. Međutim, Srbija se slično pozicionira i na evropskoj tehnološkoj mapi koja je kreirana na osnovu podataka o IT investicijama po glavi stanovnika u odnosu na BDP. Ova mapa jasno pokazuje očigledno — da se veće i ekonomski jače zemlje brže razvijaju, što Srbiju ponovo ostavlja pri dnu liste.
Zanimljivo je i da je kvalitet širokopojasnog pristupa internetu u Srbiji ispod evropskog proseka, ali da se ipak popravlja i ne predstavlja prepreku za poslovanje. Takođe, sve srpske kompanije koriste računare u svom poslovanju, ali je broj zaposlenih koji ih svakodnevno koriste značajno manji od onog u zemljama članicama EU.
S nešto vedrije strane, pravni okvir je takav da se zakoni i propisi poslednjih godina poboljšavaju u smislu bržeg usklađivanja sa zakonodavstvom i standardima EU. Ipak, u tom kontekstu se ocenjuje da je bolje regulisan sektor telekomunikacija nego IT-ja.
Što se tiče pristupa finansijama, krediti komercijalnih banaka su nekoliko godina bili na istom nivou (47 odsto BDP-a), da bi 2016. godine počeli da se povećavaju zahvaljujući smanjenju kamatne stope i ubrzanju ekonomske aktivnosti, s tim da je primetan nedostatak VC i seed investitora.
Uprkos tome, mala i srednja preduzeća beleže napredak — postoji rastuća preduzetnička i startap scena, dovoljno finansiranim IKT kompanijama u proseku treba pet do sedam godina da dođu do inicijalne javne ponude, a takve organizacije zapošljavaju deset do 20 softverskih developera.
Srpski IKT sektor
Prošle godine srpski IT je generisao 467 miliona evra, i time obezbedio godišnji rast ovog tržišta od šest odsto (najveći rast zabeležio je segment IT usluga). Osim toga, autori izveštaja smatraju da je čitava IT industrija napravila još veće korake od IT tržišta. U 2016. godini brojala je 2.048 firmi sa 21.514 zaposlenih, što je deset odsto više nego u godini pre.
Iz toga što je 2017. godine 44,8 odsto tržišta čino hardver, 37,1 softver (gde dominiraju aplikacije), a 18,1 IT usluge, jasno je da domaće tržište još nije zrelo. Uprkos navedenim brojkama, IT usluge su obezbeđivale najveći deo profita koji je generisalo ovo tržište — 59,5 odsto.
Procene kažu i da bi segment tržišta IT usluga mogao da ima dvocifrenu godišnju stopu rasta, a naročito je značajno što se u izveštaju smatra da će ove godine vrednost IT tržišta dostići pola milijarde evra.
Dalje se prilika za razvoj IT-ja vidi u digitalizovanju tradicionalne proizvodnje i menadžmenta, s nadom da će tehnološka rešenja domaću indutriju učiniti konkurentom van granica zemlje. Nada za rast tržišta se polaže i u internet stvari (Internet of Things), poslovnu analizu (Business Analytics) i Big Data.
U Srbiji kompanije ulažu 0,7 odsto profita u IT (manje od svetskog proseka koji je 3,5 odsto). A naša zemlja za svetskim prosekom kaska i kada je reč o procentu zaposlenih IT stručnjaka (1,8 naspram 3,5 odsto), ali ne i kada se govori o stopi rasta zaposlenosti u IT-ju (četiri odsto).
Zaposleni u domaćem IT sektoru (procenjuje se da ih je u IKT-u oko 50.000) koriste polovinu resursa u odnosu na prosek u svim industrijama, a proizvode šest puta veći profit i imaju 150 odsto veće bruto plate (prosečna zarada je 1.433 evra). Uz to, IT kompanije su dva puta likvidnije od srpskog proseka.
Stalna potreba za obrazvovanim kadrom ne prestaje da bude aktuelna i istaknuta je i u ovom izveštaju, a posebno se naglašava da 16.592 istraživača Srbiju stavlja među svetski prosek. Iako iz godine u godinu raste broj IKT istraživača u različitim istraživačkim i razvojnim centrima, po izdvajanju za istraživanje i razvoj naša zemlja se slabo kotira — umesto tri do pet odsto BDP-a koje Lisabonska deklaracija preporučuje EU članicama i kandidatima, Srbija u ove svrhe izdvaja 0,9 odsto.
Dominira softver
Prema geografskoj podeli, najveći deo IT komapnija je u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Od svih 2.048 IT kompanija, tek 409 spada u mala i srednja preduzeća (gde osam od njih zapošljava više od 250 ljudi), od kojih tri četvrtine posluje u okviru softverskog sektora.
Takođe od ukupnog broja IT kompanija, 1.238 (60 odsto) spada u podsektor softvera u kom radi 14.634 stručnjaka, a u okviru njih po broju i prihodima dominiraju one organizacije koje se bave izvozom softvera.
Ukupan prihod IT industrije je u 2016. godini iznosio 1,8 milijardi evra. A i po ovom pitanju ističe se softverski sektor sa rastom prihoda od 29 odsto u odnosu na 2015. godinu (i ovde je za većinu rasta zaslužan izvoz softvera).
Vrednost imovine srpske IT industrije je kontinuirano rasla i u 2016. godini došla do vrednosti od 504 miliona evra (deset godina ranije bila je 150 miliona), a 79 odsto nje je u vlasništvu organizacija fokusiranih na izvoz softvera.
Milijardu evra izvoza
Posebno poglavlje istraživanja posvećeno je kompanijama koje obezbeđuju softverske proizvode, licence i razvoj IT usluga za strana tržišta, odnosno izvozu softvera. U njih se ubraja 304 kompanije sa 10.068 zaposlenih (47 odsto ukupne radne snage u IT sektoru Srbije) koje ostvaruju profit od 385 miliona evra.
Pre dve godine 15 najvećih softverskih izvoznika zapošljavalo je 36 odsto radne snage izvoznog IT sektora, generisalo 41 odsto prihoda i 45 odsto dodatne vresnosti, i posedovalo 43 odsto imovine. Dodatno, outsourcing kompanije među njima su zapošljavale 82 odsto radnika i bile zaslužne za 69 odsto ostvarenog izvoza.
Pošto su lokalne kompanije gotovo ravnomerno podeljene na one koje se bave izvozom programerskih usluga i one koje izvoze svoje proizvode, ne očekuje se da će outsourcing prestati da bude značajan deo izvoza ni posle 2020. godine. Trenutno su glavna izvozna tržišta Evropa i SAD, domaći izvozni sektor je u vlasništvu stranaca, a poslovna stabilnost ovih firmi je uglavnom obezbeđena kroz profit koji se stvara na izvornim tržištima, tj. van Srbije. S druge strane, udeo izvoza softvera u BDP-u se povećava svake godine i procenjuje se da će dostići milijardu evra.