Istraživači sa Berklija, MIT-a, Oksforda, Karnegi Melona i UCLA pokazali su da ljudi koji desetak minuta rešavaju zadatke uz AI posle, kad im se alat oduzme, rešavaju manje i češće odustaju od onih koji ga nisu ni imali.
Rad je ove nedelje, posle recenzije, predstavljen na konferenciji o jezičkim modelima COLM.
Jedan od autora je Brajan Kristijan, istraživač Centra za AI kompatibilan sa ljudima na Berkliju, koji je studirao računarstvo i filozofiju, programira open-source alate i napisao je knjigu The Alignment Problem. Kaže da i sam oseća taj efekat.
U tri eksperimenta sa 1.222 ispitanika iz SAD rešavani su razlomci i zadaci čitanja sa razumevanjem. Grupa sa AI asistentom je u početku bila tačnija, a kad je pomoć nestala, češće je grešila i preskakala zadatke.
Bitno je kako ga koristiš
Najgore su prošli oni koji su od AI tražili gotove odgovore, njih 61%: rešili su 65% zadataka, a grupa bez AI 77%. Oni koji su tražili nagoveštaje i objašnjenja imali su 76%.
Autori sami navode da je mereno odmah posle oduzimanja alata i na kratkim zadacima, pa se ne zna da li efekat traje satima ili danima, niti da li se sabira uz svakodnevno korišćenje.
U praksi ovo verovatno ne treba čitati kao razlog da se AI ne koristi, jer bi nas to moglo učiniti nekonkurentnim. Ali to kako radimo i šta prepuštamo alatu danas je važnije pitanje nego pre AI ere.
