Godinu dana Startup Centra — kroz šta su prošle prethodne, a šta čeka treću generaciju polaznika?

Sa jednom od vodećih ljudi Startup Centra razgovarali smo o ovom tromesečnom programu za mlade, koji su kriterijumi za ulazak u njega, šta se u okviru njega uči i kakvi su dosadašnji rezultati.

Sanja Vatić - 5. Septembar, 2018.

Prošlog oktobra počeo je sa radom Startup Centar, mesto gde mlade koji žele da uđu u svet preduzetništva uče kako da razviju svoje ideje i naprave prve korake u poslovanju. Iza ovog imena udruženo su stali MVP Workshop i Ekonomski fakultet u Beogradu u želji da pomognu mladima da dobiju podršku i smernice za građenje biznisa. Od tada je kroz Centar prošlo dve generacije kojima su kroz mentorski program pokušali da otvore nove vidike, pruže im nova znanja i pomognu da dođu do pravih ljudi. U isto vreme, učili su ih i da pomažu jedni drugima i celoj zajednici.

Ovog oktobra Centar očekuje treću generaciju studenata, za koju su prijave otvorene do 10. septembra, a kako kaže Ljiljana Bjeličić, menadžerka za obrazovanje MVP Workshop-a, interesovanje za program počelo je i pre nego što su zvanično otvorene prijave.

Još pre jula polako su počeli da se prijavljuju razni timovi i da nam govore svoje ideje i pitaju za mišljenje — da li je dobra, šta još mogu da urade, da li je dovoljno inovativno i zanimljivo za Startup Centar. Sjajno je da interesovanje kreće mnogo ranije i što zainteresovani dolaze u Centar da razgovaraju sa našim polaznicima i timovima. Često već dosta znaju o nama i poznaju nekoga ko je prošao program, što nam je pomoglo da se za ovih godinu dana pozicioniramo kao inkubator za ljude koji su najmlađi u tom procesu, a to su studenti. Oni u ovome što radimo prepoznaju vrednost — vide da mogu u toku studija da eksperimentišu, da se igraju, da rizikuju… Njima je to zaista pravo vreme da nešto pokrenu i da uče nešto konkretno i praktično.

Iz Startup Centra ističu da je njihov fokus na tehnološkim startapima, pre svega jer se u tome krije najveća vrednost koju mogu da pruže.

Sa svim onim što je vezano za nove tehnologije možemo dosta da pomognemo. Što mi, što naše kolege koje su u Srbiji i fizički mogu da dođu da budu mentori i predavači u Centru. Takođe, mi smo iskoristili široku mrežu kontakata koju imamo svuda po svetu i nekako smo privukli mentore koji su van naših granica i tržišta. Timovi svakako kod nas dolaze da bi radili na idejama koje su namenjene globalnom tržištiu, pa onda mnogo znači da imaju susret, komunikaciju, rad i podršku nekoga ko je sa skroz drugog tržišta i ko može da im da uvid ili da im otvori vrata ka tim tržištima.

Iako je ljudima koji su u IT svetu možda prirodnije da ulaze u preduzetništvo, u Startup Centru ima i studenata koji su sa društveno-humanističkih nauka.

Ono što ohrabruje jeste da smo postigli neku vrstu balansa. Pola polaznika u timovima je okrenuto društveno-humanističkim naukama, a pola su oni koji imaju znanja i iskustva vezana za prirodne nauke, matematiku i informatiku. Mi gledamo da u samom timu imamo ljude koji poznaju raznovrsne oblasti i imaju širok spektar znanja.
Ako tim čini troje ljudi, idealan tim bi se sastojao od nekoga ko je završio ili studira informatiku, nekoga ko studira ekonomiju, FON ili FPN gde dobija znanja vezana za marketing, ekonomiju, prodaju i upravljanje ljudima, i da jedan član tima obavezno bude neko će biti veliko iznenađenje u smislu toga da se bavi jezicima, filozofijom, umetnošću…

Međutim, kako je Startup Centar malen prostor u kom ima tek nekih 20-ak stolica u njemu ima mesta za četiri tima od po najviše šest članova (od kojih najmanje jedan mora da bude sa Ekonomskog fakulteta). Zbog ograničenog prostora kriterijumi koje treba da zadovolje ti timovi su malo stroži. Osim toga što moraju da popune prijavu, timovi su u obavezi da popune i business model canvas koji govori o tome šta je njihova ideja, kako razmišljaju i gde vide svoju vrednost. Na to sve dolazi još četiri kriterijuma:

Od početka imamo četiri kriterijuma po kojima biramo timove s kojima ćemo da radimo u mentorskom programu. Prvi i možda najvažniji kriterijum jeste potencijal tima — ko su članovi tima, šta su do sada radili, koja su njihova znanja i ekspertize, koja im je motivacija i šta žele da dobiju od našeg programa? Drugi kriterijum je da primamo samo timove koji razmišljaju globalno i koji žele da se pozicioniraju na svetskom tržištu, a treći je veličina tog tržišta — kolika su to tržišta, koliko brzo mogu da dođu do njih i koliko novca se uopšte nalazi na njima. Još jedan kriterijum je jedinstvenost. Šta je to što oni donose, kakvo je to rešenje? Ovo je naročito važno jer u svakom trenutku veliki broj ljudi ima slične ideje, pa je uvek pitanje koliko je određeno rešenje jedinstveno i kako ono radi.

Sam program traje tri meseca tokom kojih kroz seriju predavanja i mentorskih sesija polaznici saznaju načine za brz izlazak na tržište, ispituju ko su im potencijalni klijenti i uče kako se gradi minimalno održiv proizvod (MVP – Minimum Viable Product). Kao rezultat programa zamišljeno je da timovi validiraju svoje ideje, razviju i testiraju proizvod/uslugu, kreiraju početni biznis model i strategiju izlaska na tržište (detaljnije o programu na sledećem linku). Uz sve to, mentori i predavači se trude da svojim polaznicima usade jedinstven način razmišljanja.

Mi njima kroz program nekako „isperemo mozak” da razmišljaju drugačije, da usvoje taj neki način razmišljanja koji ima startap zajednica. Ono što mi učimo naše polaznike je da znanje koje imaju prenose na druge i da pomažu drugima, da se dalje udružuju. U toj maloj zajednici studenata koji su prošli naš program dešava se da se generacije kasnije druže, pomažu jedne drugima i sarađuju na nekom projektu iako nisu bile zajedno u programu. Time pravimo malu zajednicu ljudi koji su videvši da mi negujemo parolu paying-it-forward isto to počeli da rade za naše nove generacije.

U tom smislu mi angažujemo sve polaznike da kasnije u našim programima budu predavači i prenose znanja mlađima (ne nužno po godinama, već neiskusnijim ljudima u smislu građenja biznisa). Mladima koji dođu kao nova generacija u program dosta prija da se druže sa onima koji su ga prethodno prošli i koji su imali iste dileme, ista pitanja i jednako bili izgubljeni u tom procesu pokušavajući da saznaju šta i kako.

Pored ovih stavri koje su već postale standard, Startup Centar za treću generaciju priprema i neke novine. Jedna je da će organizatori nastojati da spoje više timova koji se bave novim tehnologijama, druga će biti uvođenje mogućnosti da jedan tim ima više od jednog mentora, a treća sprovođenje veće kontrole u smislu obaveze ispunjavanja zadataka.

Tehnološkim timovima možemo da nađemo mentore koji mogu najviše da im pomognu u gradnji MVP-a, testiranju i marketinškim strategijama za što brži izlazak na tržište. Ti isti mentori imaju različite ekspertize i mogu različito da doprinesu u različitim fazama startapa. Zato sada gledamo da imamo veću bazu mentora i da svaki tim može da nađe eksperta koji će mu pomoći shodno tome u kojoj je fazi.

Što se tiče kontrole, do sada je njima bilo ostavljeno na volju da li će neke zadatke da rade ili ne, ali ćemo sada napraviti framework gde će oni moći da unose sve podatke. Npr. ako su radili customer intervjue, mi moramo u svakom trenutku da budemo u mogućnosti da vidimo sa koliko ljudi su radili, koji je rezultat i šta su zaključili. Tako će i oni unutar tima moći da vide da li napreduju, uvek će imati te podatke koji su nekako konsolidovani i kojima mogu da se vraćaju i da ih nadograđuju.

Na samom kraju nameće se pitanje da li timovi uspevaju da validiraju svoje ideje i dođu do investitora. Na tu temu Ljiljana kaže da je nekoliko njih uspelo i u jednom i u drugom, ali da ima i onih koji nisu. Ipak, oba rezultata ocenjuje kao pozitivna.

Dva tima su validirala da ne ide, što je takođe lep rezultat zbog toga što je bolje da potroše tri meseca nego tri godine razvijajući nešto što ne ide. I to je uspeh jer su naučili nešto i neće bacati vreme, a kada im dođe neka nova ideja i kada sastave novi tim imaće više šanse da uspeju i više šanse da ta ideja prođe dalje.

U drugoj generaciji imamo dva tima koji pregovaraju sa investitorima. To je naročito lep podstrek jer su ti investitori njima prišli i oni njih zvali na razgovore. Imali smo čak i jedan tim koji je rekao „Nama ne treba novac, mi ovo možemo sami”, pa smo ih mi ubeđivali da sa malo novca mogu brže da napreduju. Ipak, još uvek zvanično nemamo tim koji je podigao investiciju, ali nam se čini da će se to uskoro desiti.