IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
„Analiza PKS ukazuje da je prodaja namirnica u tom periodu povećana deset puta u odnosu na prosečni mesečni promet pre pandemije. Veliki trgovinski lanci su aktivirali i ojačali svoje onlajn prodavnice i sopstvene dostavne službe zbog zahtevanih visokih standarda za transport prehrambenih proizvoda”, rekao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, koji veruje da će se taj trend rasta nastaviti.
Ako danas odemo na onlajn prodavnicu bilo kog od tri najveća lanca, možemo naći slobodne slotove za dostavu već za sutra. Podsetimo, tokom pandemije je bilo prilično teško naći slobodan slot, a hranu ste morali da naručite najmanje nedelju dana unapred. Samo to pokazuje da je u najmanje jednoj kategoriji interesovanje palo, a to ne čudi, iz mnogo razloga.
Trgovinski lanci nisu bili spremni i nisu se najbolje organizovali
Kompanije nisu krile izazove s kojim su se sretale, pa su tako iz Maxija za Startit Dnevnik naveli kako su razgovarali s nekoliko kompanija za isporuku hrane na kućnu adresu, kako bi uspeli da zadovolje desetostruko veći broj porudžbina. U kompaniji Merkator S, u okviru koje posluje Idea online, su na naš predlog da angažuju eksternu službu za dostavu, početkom aprila rekli kako je to neizvodljivo, da bi im na kraju ipak pomogao servis za dostavu hrane iz restorana.
Zašto to nije rešeno?
Kako su nam iz Univerexporta naveli, oni su i ranije angažovali eksterne službe, ali to nije mogao da radi svako, jer gotovo da nema porudžbine bez svežeg mesa, koje se prevozi u posebnim komorama. Pitanje bi bilo zašto se ranije nisu organizovali ili zašto nisu sada značajnije povećali svoje kapacitete?
U Univerexportu su nam objasnili da im onlajn prodaja donosi tek deo prihoda koji oni imaju iz samo jedne velike radnje, a taj lanac ima ukupno 150 prodavnica. To znači da kupci radije hodaju kroz rafove, nego što klikću po kategorijama na sajtu.
Koliko je relevantan rast tokom pandemije?
Potreba za socijalnom distancom jeste dovela više potrošača u onlajn prodavnice, ali kako izveštaj Republičkog zavoda za statistiku pokazuje, maloprodaja je skočila u prva četiri meseca ove godine u odnosu na isti period u 2019. Tu dolazimo do još jednog aspekta ovakvih kriza – psihološkog.
Kako su psiholozi objašnjavali velika pakovanja toalet papira smo kupovali jer su nam oni davali osećaj da smo se značajno snabdeli, jer su glomazna i to nam je pružalo sigurnost. To je jedan od razloga zašto su ljudi kupovali više.
Šta se desilo na kraju?
Šta kažu brojke? U Srbiji se godinama priča kako trgovina putem interneta raste, iako nema opiljivih i relevantnih podataka. Zaključci se donose na osnovu informacija o upotrebi platnih kartica putem interneta, broju radnji i tek pojedinim izveštajima nekih prodavnica. No, deo te trgovine se nalazi u sivoj zoni, a deo prodavaca uopšte ne računa onlajn kupovinu kao zasebnu.
Da se potrošnja vratila na period pre pandemije ili imala samo standarni rast, možemo jedino govoriti na osnovu iskustva. Prodavci sada brže odgovaraju na upite, a mesta za naručivanje su sada slobodna svakim danom, kao ranije.
Danima je trebalo čekati na povratnu informaciju od trgovaca. Stanje robe na sajtu se nije poklapalo sa stvarnim stanjem u magacinu, pa se neretko dešavalo da kupci nakon nekoliko dana budu obavešteni da tog artikla nema. Do komplikacija je dolazilo i kada je robu trebalo vratiti ili zameniti, a prateća komunikacija je bila loša.
Dis online kupovina:
1. na sajtu odaberite artikle
2. odaberite vreme i prodavnicu gde ćete pokupiti svoj paket
3. čekajte u redu 20 min
4. artikli koje ste odabrali čekaju u korpi, izbacite ih na kasu da bi kasirka otkucala
5. platite, spakujte i odnesite kući.ONLINE KUPOVINA
— Devojka iz vitrine (@selenofilna) March 30, 2020
Online kupovina, nema slobodnih termina
Maksi
Idea
Univer
Neki savet, pomoc, idea , ja ne smem da izlazim 😥
Hvala,— Donka Cec (@donkacec) April 2, 2020
No, čak i da je tokom pandemije sve išlo glatko, da su se prodavci bolje organizovali, a kupci bili zadovoljniji, pitanje je da li bi rast e-trgovine ostao na tom nivou. U poslednjih deset godina godišnji rast e-commerca u Sjedinjenim Američkim Državama je isti i kreće se oko 15 procenata.
U Srbiji svake godine e-trgovina raste u proseku za oko 10 odsto, mada se taj zaključak donosi na osnovu brojke o plaćanju putem interneta, što ne može sa sigurnošću da oslika rast domaćeg e-commerca, jer se tu računa i kupovina iz inostaranstva.