IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Facebook je odgovoran za 94 odsto od ukupno 69 miliona slika seksualnog zlostavljanja dece koje su prošle godine prijavile američke tehnološke kompanije. To je rečenica kojim sedam država upozorava na opasnost ekripcije poruka po javnu bezbednos, piše Sky news.
Dok ta kompanija želi da poboljša privatnost na svim platformama, pa da posle WhatsApp-a, komunikacija postane šiforvana i na Messengeru i Instagram directu, države smatraju da će to imati poguban uticaj na njihovu sposobnost u lociranju pedofila i zaštiti dece na internetu. Nadležni Velike Britanije koji se bore protiv sekualnog zlostavjanja dece, smatraju da im se na ovaj način izvlači jedan od najboljih načina za indentifikovanje žrtava i krivaca.
Uz Veliku Britaniju savez za zaštitu Five eyes čine i Australija, Kanada, Novi Zeland i Sjedinjene Američke Države, a njima su se pridružile i Indija i Japan u pozivu tehnološkim kompanijama, da dizajniraju enkripciju tako da njihovi nadležni organi mogu da ima uvid u komunikaciju.
„Mi dole potpisani podržavamo snažnu enkripciju koja igra presudnu ulogu u zaštiti ličnih podataka, privatnosti, intelektualne svojine, poslovne tajne i sajber bezbednosti. Šifrovanje je egzistencijalno sidro poverenja u digitalni svet i ne podržavamo kontraproduktivne i opasne pristupe koji bi materijalno oslabili ili ograničili bezbednosne sistemete”, kažu ove države u svojoj zajedničkoj izjavi.
Kada se sve napisano sažme, odstrani diplomatska odmerenost i administrativa uštoglenost, dolazi se do toga da države zapravo žele da se poruke enkriptuju, ali da oni imaju ekskluzivno pravo da ih čitaju.
Međutim, pita se The Register, čemu potreba za ovakvim jednim dokumentom u kojem se naglašava da je važno da se enkriptovanje dizajnira tako da u slučaju istrage komunikaciji može da se pristupi, kada je to već moglo da se reši drugim pravim sredstvima? Navode presudu u Engleskoj, zatim australijski nacrt zakona, kao i američki CLOUD Act, koji nude zakonodavne instrumente koji vladama omogućavaju da pod nekim okolnostima imaju pristup uređajima ili sadržaju spornih komunikacija. Zato zaključuju da ovaj dokument nije ništa do ukazivanja na činjenicu da čak i kada se dozvoli pristup to nije efikasno.
Zanimljivo je kako predstavnici ovih država jednoglasno ostoravaju „tvrdnju da se javna bezbednost ne može zaštititi bez ugrožavanja privatnosti ili sajber bezbednosti”. Očigledno smatraju da to što im brojni državni organi mogu pristupati po svom nahođenju, nije narušavanje privatnosti.
Ako ste gledali dovoljno holivudskih trilera i horora, znate da možete glavna vrata obezbediti kako god želite, jer opasnost uvek vreba sa zadnjeg ulaza. Vlasti upravo poručuju da on treba da bude otvoren, kako bi oni kroz njega mogli da uđu i spasu nas, samo je pitanje da li mi to želimo? Zaista, ko je pitao korisnike ili su naša privatnost i bezbednost stvar oko koje treba da se dogovaraju predstavnici država i tehnoloških kompanija, iznoseći u javnost dramatične statistike i međusobne optužbe, a mi da posmatramo, kao da nas se ne tiče?