IT Industrija
🔥 Najčitanije
🔥 Najčitanije
Na prvoj Open Innovation Lab konferenciji u Beogradu održanoj 24. oktobra 2016. godine, organizovanoj od strane SEE ICT, Centra za transfer tehnologija – CTT, a uz podršku GIZ-a, učesnici su bili predstavnici celog preduzetničkog ekosistema – od univerziteta do direktora velikih kompanija.
Cilj je bio da učesnici Open Innovation lab-a održanog u junu 2016 godine, predstave procese i rezultate svojih projekata, njihovu implementaciju i značaj za ekonomičnost daljeg poslovanja, da podele savete budućim kompanijama učesnicama, ali i da se definišu najbolje prakse startap kulture i inovacija.
Open Innovation lab u Beogradu je povezala velike kompanije sa inovativnim timovima kako bi se definisali neki od ključnih izazova korporacija i što pre stiglo do konkretnih rešenja. Cilj je da ovo postane kontinuirana praksa i platforma za razvoj koju koriste kompanije i inovativni timovi željni da razviju nove proizvode na osnovu potreba industrije.
U Startit Centru Beograd su se za rešavanje specifičnih izazova svog poslovanja spremile sledeće kompanije: Robert Bosch, Delta Agrar, Delta transportni sistemi, kao i Privredna Komora Srbije – PKS – koja pripada i privatnom i državnom sektoru.
Ono što je hakaton za nove tehnologije, to su otvorene inovacije (open innovation) za već razvijene kompanije i njihove, već uspostavljene tehnologije koje zahtevaju nova, inovativna rešenja. U okvirima Google-a, koristi se i izraz Design Sprint, dok OpenIDEO koristi izraz Design thinking za ovaj pojam paradigme koja prisvaja ideju da već postojeće kompanije mogu i treba da koriste eksterne resurse, a sve u cilju osvajanja novih tržišta i napredovanja tehnologija kompanije.
Kako su kompanije često trome, teške na izmenama ustaljenih procedura, navika i tehnologija, neophodno je prodrmati ih inovativnim mogućnostima, što se često opisuje i kao “učenje slona da igra“. Uvodnu reč na konferenciji su imali neki od glavnih predstavnika, državnih i inostranih kompanija, predstavljajući neke od svojih metoda inovacija.
Peter Guse, CEO Robert Bosch-a, naveo je nekoliko interesantnih nivoa na kojima ova kompanija zasniva svoje inovacije, sa naglaskom da stepen povećanja inovativnosti, osvajanja novih tržišta i saradnji odgovaraju povećanju rizika i shodno tome smanjenju ulaganja.
Najveće ulaganje, od oko 6 milijardi evra godišnje, Bosch je zabeležio u već postojeće tehnologije kompanije, a nešto manja su ulaganja u korporativna istraživanja, u iznosu od 312 miliona evra godišnje, koja podržavaju već postojeće biznise sa novim tehnologijama. U disruptivne startape sa novim tehnologijama i već postojećim biznis modelom uloženo je 50 miliona evra, a najmanje ulaganje bilo je u platforme novih tehnologija, koje ulaze na nova tržišta.
Ipak, i pored brojnih restrikcija u pogledu ulaganja u inovacije, Bosch je uspeo da stvori svoj startap ekosistem, prateći glavne modele Lean Startup metodologije i razvije startap Deepfield-Robotics.
Milan Simić ispred domaćeg Telekoma Srbije napominje važnost promene ustaljenog biznis modela, inovacija u tehnologijama i istraživanja novih tržišta i koliko nedostatak ovih promena može biti opasno po kompanije:
Telekomunikacione kompanije neće uništiti jedna drugu, već će stradati od startapa koji ih okružuju.
On je naveo i nekoliko interesantnih primera ulaska nekoliko svetskih kompanija na njima strana tržišta i njihov ogroman uspeh:
- od industrije igrica do sajta za fotografije i još mnogo toga – Flickr
- od gangstera i ljubavnih hotela do industrije igrica – Nintendo
- 11 i više mogućih upotreba tečnosti za ispiranje usta – Listerine.
To je trend koji se nastavlja i danas. Tome u prilog pričao je i u to vreme CEO nemačkog BMW-a Norbert Reithofer, koji smatra da su Apple i Google najveći suparnici auto-moto industrije kao i da će i BMW morati da postane lider u softverskoj industriji ako želi da ovo spreči.
Rešenja prvog Open Innovation Laba u Beogradu
Tim koji je predstavljao kompaniju Bosch je u okviru laba otvorenih inovacija kao svoj problem definisao nedostatak uvida u offline potrošače, tj. onih kupaca koji svoje proizvode nisu kupovali online. Svoje rešenje predstavili su u vidu digitalnih inovacija na tri nivoa.
Prvi nivo je bio na Internet of Things fokusu sa idejom o registraciji potrošača pri kupovini Boschovih proizvoda. Dalje, razmišljalo se o ostanku u kontaktu sa kupcima putem kupona, sniženja na odabrane proizvode kao i DIY tutorijale za pravljenje određenih proizvoda koji bi podstakli kupovinu dodatnih. Na kraju, podaci o interesu registrovanih kupaca za određene proizvode koristili bi se za predviđanje prodaje. Glavna misija bi bila formiranje digitalizovane industrije 4.0.
Delta Holding je rešavao čak dva izazova u okviru samo jednog događaja: izazove transporta i izazove poljoprivrede. Prvi izazov se odnosio na nemogućnost stalne kontrole vozila u magacinima i eventualnog preusmeravanja njihovog kretanja radi uštede vremena i resursa. Jedno od ponuđenih rešenja je korišćenje dronova sa integrisanim softverom koji bi sa lakoćom detektovali i izveštavali o kretanju i trenutnom položaju vozila.
Drugi izazov je podrazumevao nedostatak baze podataka klijenata u poljoprivrednom sektoru kao i njihovu međusobnu povezanost. Od maja meseca sa ponuđenim rešenjima, započela je i reorganizacija kompanije sa očekivanom implementacijom do maja naredne godine. Njihova rešenja su bila ne samo još jedna obična novotarija, već su se pokazala i ekonomičnijim naspram dosadašnjih, uglavnom, manuelnih rešenja.
PKS je pristupila sa idejom o jedinstvenom portalu informisanja i edukacije o evropskim fondovima i svim detaljima konkursa i prijava u digitalizovanom obliku, jer do tada su sve informacije bile na čak nekoliko različitih portala.
Lekcije i zaključci učesnika i mentora
Učesnici OI laba u Beogradu su istakli da su stekli znanja o go-to-market strategijama, razlikama u ovim oblastima u Srbiji poredeći ih sa svetom, kao i sticanje kontakata.
Dok su sumirali da je za njihov uspeh i uspeh čitavog događaja jako bitna multidisciplinarnost timova koje su formirali, na posebno mesto su stavljeni mentori koji su ih motivisali da pređu i ‘dodatnu milju’ i postignu nešto što kao pojedinci za tako kratko vreme nikada ne bi uspeli. Dodatno, naučili su koliko je teško suprotstaviti se prvobitnim mislima o nemogućnosti rešenja i teškoćama i o tome da najbolje ideje dolaze tek posle dve do triprvobitne ideje.
Vladimir Trkulja, jedan od osnivača SEE ICT i Startit organizacije, kao i jedan od mentora Laba Otvorenih inovacija zaključio je da je za uspešno sprovođenje ovakvog događaja potrebno pre svega interesovanje same kompanije. Tu se misli na njenu spremnost na otvorenost mišljenja, na slanje ljudi iz kompanije koji veruju u inovaciju i razmišljaju na taj način, bez briga u tom trenutku kako će eventualna ideja biti prihvaćena od strane menadžmenta, ali i ulaganja od strane kompanije u vidu ljudstva i njihovog vremena.
Takođe, dobro definisanje problema koje kompanija želi da reši je sledeća važna stavka. Prisutni na panelu su to i potvrdili, dodajući da transparentnost kompanije u definisanju problema sa kojima se ona suočava su kritični za njen napredak.