Da li će tokom pandemije evropska IT industrija konačno dostići SAD i Kinu?

U okviru rubrike 2020? pozivamo sagovornike da podele sa nama iskustva, refleksije i analize u vezi sa prvom polovinom godine koja je za nama i onim što nas čeka. Zoja Kukić se u svom autorskom tekstu bavi ubrzanim rastom evropskog IT sektora tokom pandemije. 

Bez obzira koliko čudno zvuči reći ovo tokom pandemije, protekli mesec je zaista bio pun dobrih vesti kada je u pitanju evropski IT. Međutim, zbog brige o mnogo važnijim temama, većina nas je to propustila. Verujem da su informacije koje su se pojavile još relevantnije upravo zbog COVID-19.

Šta smo naučili u julu?

  • Po prvi put, jedna evropska kompanija je prešla tržišnu granicu od 50 milijardi dolara – i zapravo ne jedna, već odmah dve,
  • Vrednost VC ulaganja zabeležilo je treći najveći kvartalni rezultat u drugom kvartalu ove godine, što je neverovatno dostignuće imajući u vidu trenutnu ekonomsku nesigurnost,
  • Još jedna evropska država dobila je svog prvog jednoroga, i to naše komšije,
  • EU je odobrila paket od 1,824 biliona evra (da, bilion, ne milijarda :)) za period 2021-27 za obnovu ekonomije i podršku ulaganjima za prelazak u “zelenije” i digitalno.

Jednorozi na putu

U julu je evropski IT dostigao važnu prekretnicu – ne jedna, već dve evropske kompanije prešle su granicu vrednosti od 50 milijardi dolara: švedski Spotify i holandski Adyen. Ta činjenica pokazujeda je Evropa sposobna da stvara velike kompanije. Godinama smo mogli čuti mišljenje da evropski IT preduzetnici prebrzo prodaju svoje kompanije, što im onemogućava da naprave velike tehnologije i kompanije. Sada je ekosistem sazreo i porastao i omogućava kompanijama veći pristup kapitalu, te su se samim tim otvorile mogućnosti za ove kompanije da dalje finansiraju svoj rast i brže dođu do vodećih pozicija.

Takođe smo videli sve više strateških akvizicija koje ubrzavaju rast. Potez Spotify-ja da kupi Gimlet i Anchor i tako uđe u svet podkasta je odličan primer. Ove vrste odluka omogućavaju kompanijama da se diverzifikuju, otvare nove izvore prihoda i da prošire svoje poslovanja izvan prvobitne ponude.

Ovo nije samo sklop srećnih okolnosti — broj evropskih jednoroga (kompanija vrednih više od milijardu dolara) gotovo se učetvorostručio od 2014. godine, a sada čak imamo i nekoliko deka-jednoroga, koji su vredniji od 10 milijardi dolara (Supercell, Zalando, Deliveri Hero i Vik).

Investitori su spremni

Za razliku od SAD i Kine, vrednost evropskog VC ulaganja zadržala je svoj tempo i u drugom kvartalu 2020. godine i time dostigla svoj treći najveći kvartalni iznos.

I ne samo to, prikupljanje finansijskih sredstava za nove investicione fondove nastavilo se kao da nije u toku pandemija i po trenutnim rezultatima, na putu je da ostvari godišnji rekord. Kao što već znamo, Evropa ima široku i raznoliku ponudu kapitala i sa zrelošću startap ekosistema raste njihovo poverenje i ulaganje novca u ovaj sektor.

Ipak, vidimo da evropski investitori svoju sklonost prema riziku iskazuju tako što ulažu više u kasnije faze razvoja, gde su se ulaganja u 2019. povećala više nego duplo. Ovo je dobra vest za kompanije na putanji rasta, ali može biti teško za one koje tek počinju.

S druge strane, prve investicije nastavljaju da padaju i mogle bi ubrzo da dostignu najnižu godišnju ukupnu vrednost od 2009. godine. Iako je ovo posledica dugoročnog pomeranja investicionih strategija, efekat COVID-19 će samo dodatno pojačati ovaj trend.

Geografska zastupljenost

Iako je Velika Britanija i dalje vodeća, drugoplasirana Nemačka nije beznačajna sa dodavanjem 31 milijarde dolara vrednosti svom ekosistemu. Ali, pravi pokazatelj snage evropskog ekosistema leži u činjenici da više od 15 zemalja ima bar jednog jednoroga.

Neki neočekivani primeri su Estonija sa Boltom, Ukrajina sa GitLabom, Portugal sa Outsystems, Rumunija sa UiPath, Litvanija sa Vinted i sada Hrvatska sa Infobipom.

Ali, ekonomiji ne ide

Mi smo u pandemiji, ceo svet pati, pa nije ni čudo da je i evropska ekonomija u problemima. Danas smo saznali da je nemački BDP pao 10,1% u drugom kvartalu 2020. godine.

I dalje čekamo da vidimo brojeve drugih ekonomija, posebno onih koja se u velikoj meri oslanjaju na turizam. Kod čak deset evropskih zemalja turizam učestvuje u BDP-u više od 15%, uključujući Portugal (19%) i Hrvatsku (25%), koje smo malopre spomenuli kao lokacije koje imaju i svoje prve jednoroge.

Pritom, Bregzit iza ugla takođe dodaje na složenosti evropskog jedinstva i ekonomije.

Da li može IT da povede oporavak?

Verovatno ste naišli na ovu sliku koja odlično prikazuje trenutnu situaciju u mnogim industrijama.

Evropske IT kompanije u najvećoj meri proizvode poslovni softver, koji je za kompanije širom sveta sada još važniji nego ranije. U drugom kvartalu 2020. godine videli smo velika ulaganja u cyber security, što je još jedna od trenutno jačih snaga Evrope.

Nisu se samo kompanije dodatno povezale sa tehnologijom tokom pandemije, već je ona postala sastavni deo toga kako učimo, zabavljamo se, kupujemo, jedemo, komuniciramo itd. Stoga ne čudi što čujemo analitičare i ekonomiste da govore kako bi tehnologija mogla biti jedini segment koji će izbeći veliku recesiju.

To vidimo i kada je reč o merdžerima i akvizicijama — dok se mnogi drugi sektori muče, tehnološke kompanije su dale gas na kupovinu. Alphabet, Amazon, Apple, Facebook i Microsoft zadržali su 560 milijardi dolara u gotovini na kraju prvog kvartala 2020. godine, a ove godine su najavili 19 akvizicija, što predstavlja najbrži tempo akvizicija do danas.

Ovog meseca lideri EU dogovorili su se o ukupnom budžetu od 1,824 biliona evra za period 2021-2027. godine kako bi pomogli obnovu EU nakon pandemije. Zanimljivo je da fokus nije na opstanku, već na razvoju — kako naglašavaju, paket će podržati ulaganja i tranzicije u “zeleno” i digitalno.

Izgleda da će se Evropa usredsrediti na post-pandemijsku budućnost, sa ciljem da se zadrži momentum IT industrije, naročito sada kada je važnija nego ikad. Sledeći ovu logiku, paket ni na koji način ne bi trebao da izostavi podršku za nova preduzeća. Na kraju krajeva, svaka ekonomska kriza kreirala je nove poslovne modele (i jednoroge), a i svi znamo da nema dugoročnog rasta ako se deca ne rađaju.

Glavni izvori podataka za članak:


Zapratite naše 2020? sadržaje

Kako bismo pomogli publici, a i sebi, oko odgovora na pitanje kako treba da rastemo i razvijamo se u narednom periodu, pozvali smo niz profesionalaca i preduzetnika da nam budu gosti narednih nedelja i podele sa nama iskustva i refleksije na dosadašnji tok ove 2020. godine, te razmišljanja o tome šta nas sve čega u narednom periodu.

Uz ove goste, naši članovi redakcije će u narednim nedeljama sa vama deliti pažljivo probrane vesti, analize i predviđanja uz koje ćemo svi moći da mudro i uspešno privedemo 2020. kraju, a zatim se najbolje moguće spremimo i za narednu godinu.

Sve članke Startit Dnevnika možete ispratiti putem Facebooka, Twittera ili prijavom za direktan prijem svih članaka direktno na vašu mejl adresu:

Predstavljamo poslodavca
SAP-157x157-1.png

SAP

SAP je globalni lider koji se bavi razvojem cloud rešenja za prodajne i marketing timove, kao i cloud rešenja za on-line učenje.

SAP se bavi razvojem cloud rešenja za prodajne i marketing timove, kao i cloud rešenja za on-line učenje. Preko 4.800 organizacija u svim industrijama oslanjaju se na SAP rešenja u optimizaciji lead to money procesa, kako bi sklopili više dogovora za više novca, u rekordnom roku.

Zoja Kukić

Unesite termine za pretragu