Čitanje nedeljom sa Danicom Radišić

Danica Radišić je osnivačica i CEO marketinške agencije Krazy Fish sa petnaestogodišnjim iskustvom u oblasti marketinga, biznis developmenta i komunikacija.

***

Znam da mnogo ljudi voli da čita i neprestano uči i ne mogu da tvrdim da gajim veću ljubav prema učenju od drugih, ali mogu da kažem da imam veliku (možda i preveliku) urođenu znatiželju i da mi je kontinuirano učenje centralni životni cilj.

Pošto imam tu sreću da se bavim poslom u koji sam gotovo nehotice uletela u trenutku kada se razvijao na viši stupanj, lično sam vezana za taj posao. Opet, srećom, taj posao me tera da učim svakodnevno kako bih u njemu postala i ostala relevantna. Dakle, da biste se bavili komunikacijama – kreiranjem i širenjem informacija i iskustava – morate prvo i stalno da upijate informacije.

Mada svakodnevno čitam i stručno štivo, knjige daleko uspešnijih i poznatijih kolega, studije i statistike, daleko više sam o svom poslu i o organizaciji života uopšte naučila iz knjiga koje na prvi pogled nemaju nikakve veze sa tim.

Prva na tapetu je knjiga iz koje sam možda najviše naučila o marketingu i promociji — autobiografija P.T. Barnuma, osnivača Barnum & Bailey’s Traveling. Čovek koji je izumeo hoaxeve i upotrebu hiperbola u reklamiranju najčudnijih mogućih ljudih i proizvoda je svakako našminkao svoju autobiografiju, pa je samim tim zaimljiva za čitanje. A od čoveka koji je izgovorio, “Bez promocije desi se nešto strašno – ništa!” Svako ko ima nameru da se bavi marketingom može po nešto da nauči. Pošto je knjiga objavljena sredinom 19. veka i autorska prava na nju su davno istekla, dostupna je besplatno i potpuno legalno u elektronskoj formi na Internetu.

Sledeću knjigu sam dobila na poklon pre nekih 10 godina i sa unapred spremnim zadovoljstvom pročitala, pa me je opet impresionirala i ostavila dubok trag na meni i načinu razmišljanja. Pošto sam odrasla u evropskom fudbalu, odavno mi je jasno da timski sportovi vrlo imaju veze sa komunikacijama, marketingom i poslovanjem, ali ne na onaj način na koji većina odmah pomisli — pa da, to je big business. Ne, mislim na samu taktiku i strategiju, kao i fizičku i psihičku pripremljenost svakoj pojedinca u timu, koje čine srž svakog timskog sporta. I dalje sam idealista kada je fudbal u pitanju, i pored njegovog istorisjkog propadanja koje vidimo ovih dana.

Drugi možda vide poznate ličnosti u dresovima na terenu, ja vidim gladijatore koji zajednički izlaze da odbrane ponos svog tima i svojih navijača. Zato sam sa detinjim entuzijazmom čitala knjigu čuvenog sudije Pierluiđija Koline, The Rules of the Game. Kolina je svima koji iole poznaju fudbal poznat kao najobjektivniji i najoštriji sudija svih vremena, čovek beskompromisnog karaktera, kristalno čiste etike i nepogrešivih očiju. Želela sam bar mali uvid u njegovu psihu i način odlučivanja – to sam i dobila. Knjiga počinje sa pričom o prvim utakmicama na koje je kao dete Kolina išao sa svojim ocem i tu već stvari postaju jasne. Ma koliko strogo delovao, Kolina je ipak ostao večito dete. I dalje je zadržao tu detinju ljubav prema fudbalu i rasuđivanje o tačnom i pogrešnom koje ima dete od možda 6 godina. Knjigu sam već izvadila sa police i mislim da je vreme da je i ja ponovo pročitam tokom vikenda.

Treća knjiga je objavljena u poslednjih deset godina i pročitala sam je u trenutku kada mi se firma raspadala. Baš ova knjiga možda je i uticala na to da se Krazy Fish ipak ne raspadne i da se vrati na noge. U avgustu firma slavi šest godina rada na Balkanu i godinu dana poslovanja na američkom tržištu. Tokom te krize, između ostalog, pročitala sam The Second Bounce of the Ball Sir Ronalda Koena, čoveka koji je u finansijskim krugovima poznat kao otac britanksog venture kapitala i veliki pobornik socijalnog preduzetništva, još od 90ih godina prošlog veka. Opet se pominje ta prokleta lopta, kao da je preneta iz maločas pomenute fudbalske taktike.

Kad završite sa knjigom možete da pređete na YouTube i pogledate ama svaki govor i intervju koji je isti čovek ikad dao – nećete preterati.

Kad smo već kod ekonomije i ulaganja, posle Koenove svake reči, obavezno štivo za svakoga ko danas želi da se bavi bilo kojim sektorom poslovanja jeste i već notorna/čuvena knjiga francuskog ekonomiste Tomasa Piketija, Capital in the 21st Century. Vreme će pokazati da li je i koliko Piketty u pravu po pitanju teorija i predviđanja, ali ova knjiga pokreće vijuge kao nijedna u bar poslednjih 20 godina.

Na posletku, knjiga koju bi trebalo svi već da su pročitali do sada, a ima veze sa poslovanjem, politikom, ekonomijom, odlučivanjem, komunikacijama i životom uopšte. Ako ništa drugo, treba ju pročitati jer se često pominje i citira ovih dana, a ne mogu a da ne primetim da ju mnogi ipak nisu pročitali – Orvelova 1984. Pokušajte da zaboravite vreme u kojem živite, ono što već znate i da ju pročitate nepristrasno.

Što se tiče stručnog štiva i novosti, preporučujem da čitate sve što vam padne pod šake. Ako vas ne zaintrigira u prve tri stranice, pređite na sledeće (niko nikad nije počinio dovoljno veliki zločin da bi morao da trpi loše napisano štivo). Meni svakodnevno štivo prikupljaju SmartBrief i clipping servisi, pa biram šta me zanima.

Bonus preporuka – radio snimci Aldosa Hakslija kako čita Brave New World za američki CBS radio 1956. godine. Priceless. Zar nije divan ovaj Internet? ;)