Nema razlike između plate od 2.000€ i 4.000€

Zašto većina ljudi upravlja svojom karijerom na način da su srećni sa 5% povišice nakon 3-4 godine rada? Ne igraš ovu igru za platu. Plata je ono što ti treba da platiš kiriju, hranu i struju.

Nekoliko puta sam bio napadan zbog ove izjave kada se govori o platama IT-jevaca u Srbiji. Većina ljudi sa kojima sam pričao, ne vide da su ove brojke u apsolutno istom rangu, što me tera da pažljivije objasnim svoje mišljenje.

Šta te briga da li ćeš na kraju meseca imati neto 1,900 ili 2,800 evra? Da podmiriš svoje potrebe — u smislu da ne brineš da li imaš da platiš račun u restoranu, da ne gledaš svaki dinar na odmoru ili voziš pristojan auto, prosečna srpska (ili regionalna) IT-plata će biti apsolutno dovoljna.

Evo u čemu je stvar – nećeš napraviti milion sa 4.000 evra, baš kao što to nećeš uspeti sa 2.000 evra plate. Možeš kupiti veći stan. Za 10 godina. Ili možeš rezervisati bolji hotel za odmor. Ako je to ono što čini život.

Tržište IT-poslova je u Srbiji, kao i verovatno u najvećem delu Istočne Evrope, postalo El Dorado u poslednjih nekoliko godina – ništa osim zlata i pohlepe. Naišao sam na brojne IT ljude koji neće ni da razmotre prebacivanje na posao sa nešto nižom platom — bez obzira na kontekst.

Dolazeći iz siromaštva (i decenija rata i komunizma) mislim da smo svi vođeni demonom novca, ali što je još važnije, izglada da je ovo uzrok još nečega.

Ljudi se i dalje plaše.

Neće pustiti poziciju sa dobrom platom za nekoliko evra manju sa puno potencijala za rast. Iz nekog razloga to se svodi na “sve je ovo super, i baš mi se sviđa, ali stvar je u tome da već radim za XX evra. Mislim da to ne može da se poredi.”

I obično to čujem od ljudi koji nemaju četvoro dece i kredit za stan.

Pošto mislim da krive potražnje i ponude neće postići ravnotežu u skorije vreme, čvrsto verujem da je najvažnije da ljudi upravljaju svojim načinom razmišljanja daleko od uske perspektive plate kao ključnom faktoru u svojim karijerama.

Razmišljajte o sledećoj lestvici

Tražiš poziciju kojom ćeš pomoći razvoju svoje karijere, koja će ti pomoći da naučiš nove veštine i stekneš iskustvo, koja će ti dati priliku da upoznaš i radiš sa pametnim ljudima. Tražiš poziciju koja će ti dati priliku da dođeš do sledeće lestvice.

Za mene lično, to je uvek bio najvažniji faktor prilikom odluke na čemu ću raditi. Apsolutno je nebitno koliko ću zaraditi na sadašnjem poslu. Bitno je koliko ću vredeti nakon njega.

Koliko ćeš vredeti nakon tvog angažmana u kompaniji u kojoj treba da radiš ima mnogo veću vrednost od plate ćeš tamo dobiti!

Hajde da pregledamo ovo malo bliže. Evo ključnih pitanja:

  • Koje nove veštine ćeš naučiti?
  • Kakvo iskustvo će ti to doneti?
  • Koliko ćeš steći znanje iz određenog poslovnog domena ili steći novo?
  • Koliko daleko možeš proširiti svoju mrežu — stvoriti nove kontakte?

Nažalost, intervjuisao sam preko sto ljudi za posao u poslednjih 8 godina, ali vrlo mali broj njih je navodio razgovor na način koji će im dati odgovore na ova pitanja. Nasuprot tome, ljudi su obično fokusirani na odgovornosti koje treba da preuzmu i koliko će biti plaćeni za to.

Jednostavno trguju: X sati njihovog života za Y evra.

Umesto da se trude da saznaju na koji način će vreme koje oni provode u kompaniji koristiti njihovoj karijeri — oni se usko fokusiraju na platu. I to nije jedino što je loše, kao nuspojava, umanjuje se vrednost onoga što poslodavac zauzvrat daje – priliku da vrediš više.

Pozicija i plata za koju konkurišeš je zbir tvojih prihoda tokom tvog zaposlenja, plus tvoja povećana vrednost nakon boravka/uspeha tamo.

To je dvosmerni odnos. Daješ, ali i dobijaš.

U našem ekosistemu je vrlo neobično za osobu da kaže – “Hej, novac nije toliko bitan, zaista želim ovu priliku, želim da budem lead za vaš novi proizvod. Želim da preuzmem punu odgovornost da isporučim produkt, jer ako to uradim, postoji velika šansa da će mi biti ponuđena CTO/kojagod pozicija na mom sledećem poslu”

Bam. Sledeća lestvica.

Zašto postavljamo svoje ciljeve visoko? Jer, čak i ako ih ne postignemo — verovatno ćemo dobiti mnogo više nego da smo svoje ciljeve postavili nisko.

Zašto onda većina ljudi upravlja svojom karijerom na način da su srećni sa 5% povišice nakon 3-4 godine rada? Ne igraš ovu igru za platu. Plata je ono što ti treba da platiš kiriju, hranu i struju.

Igraš za trenutak kada ćeš pokupiti svoje čipove i otići od stola.

Članak je prenet sa Borisovog bloga na engleskom gde je i originalno objavljen.

Predstavljamo poslodavca
SAP-157x157-1.png

SAP

SAP je globalni lider koji se bavi razvojem cloud rešenja za prodajne i marketing timove, kao i cloud rešenja za on-line učenje.

SAP se bavi razvojem cloud rešenja za prodajne i marketing timove, kao i cloud rešenja za on-line učenje. Preko 4.800 organizacija u svim industrijama oslanjaju se na SAP rešenja u optimizaciji lead to money procesa, kako bi sklopili više dogovora za više novca, u rekordnom roku.

Boris Krstović

  • Thursday, 4. February 2016.

    Svaka čast za text. Jako malo ljudi razmišlja na ovaj način…

  • Thursday, 4. February 2016.

    Dobar clanak.

  • Thursday, 4. February 2016.

    Znači, nije važno koliku platu imaš, važno je koliko firma može da ti pomogne da razviješ veštine i budeš više vredan, kako bi u sledećoj firmi imao veću platu? Ne? Šta će ti onda znanje i kontakti, da pričaš o materiji ortacima uz pivo i imaš više lajkova na fejsu? Možda grešim, ali razvijaš poslovne veštine da bi se bolje prodao, eventualno stekao ugled i autoritet (ako je to ono što čini život), ne zato što te to ispunjava. Neka 5% ljudi radi ono što voli najviše na svetu i posao im je u top 3 stvari, njima će rast vrednosti značiti i van materijalnih okvira. Ostatku neće. Šta imaš od čipova, ako ih ne unovčiš? Novac nije sve, ali kupuje mnogo toga, od zdravlja pa do materijala za usavršavanje.

  • Thursday, 4. February 2016.

    Svaka čast za tekst. Slažem se sa apsolutno svakom rečenicom u njemu. Zapravo sam pre nekog vremena uradio upravo takav potez, prešao sam u drugu firmu za manju platu od one koju sam imao, ali na poziciju na kojoj ću mnogo naučiti i biti mnogo vredniji posle toga. Naravno, nisam naišao na razumevanje, kako ni kod kolega tako ni kod roditelja (izmučenih držanim poslom, malim platama, inflacijom 90tih).

    Ono što bih istakao kao veliki izazov u potrazi za dobrom sledećom lestvicom, je procena da li ćeš u toj novoj firmi dobiti uslove koje su ti obećali na intervjuu. Poslednjh godina, IT firme su toliko očajne da privuku ljude, da na intervjuima sebe lažno predstavljaju, obećavaju pozicije, tehnologije, projekte, a kada se zaposliš ispostavi se da je outsourcing, bug fixing, legacy…
    Mene isključivo interesuje kriva napredovanja u ovom trenutku, nije mi bitna plata, nisu mi bitne povlastice, ručak na poslu, skupa oprema, teretana u firmi, play station, gitare.

    Nažalost, na kraju se svodi na to da moraš da dobro poznaješ nekog ko tamo već radi da bi ti preneo iskrena iskustva.

  • Thursday, 4. February 2016.

    Dok se sa nekim tackama slazem, vecina je napisana jednostrano.
    Cenu rada diktira u ogromnoj meri trziste. Bilo da to odgovara menadzerima ili zaposlenima.

  • Thursday, 4. February 2016.

    Prvo, ako svi spustimo loptu i pristanemo na manje plate za “ljubav projekta i vazno iskustvo”, celoj IT zajednici ce prosecno pasti plata. Uvek treba traziti maksimalnu mogucu kolicinu novca, prvenstveno zbog sebe, a na drugom mestu jer ce se poslodavci navikavati da daju bolje plate, pa ce i prosek rasti.

    Drugo: “Hej, novac nije toliko bitan, zaista želim ovu priliku, želim da budem lead za vaš novi proizvod. Želim da preuzmem punu odgovornost da isporučim produkt, jer ako to uradim, postoji velika šansa da će mi biti ponuđena CTO/kojagod pozicija na mom sledećem poslu”

    A zasto postajes CTO/kojagod? Da ucinis svet boljim mestom tako sto ces pustiti u promet jos jednu socijanu mrezu? Ne, nego aa pare i ego.

  • Thursday, 4. February 2016.

    Ti kao direktor firme treba da se pobrines da imas kvalitetne i izazovne projekte za svoje ljude i ako dajes svojim zaposlenima platu koja je veca od 2000e pa neka bude i 5000e oni ce ti biti tu.
    Ako dajes platu i 10000e a nemas izazova ili je nezanimljiv proizvod ili cak odnosi sa kolegama svaki normalan dev ce da te napusti jer u tom slucaju je bolje da radis za manju lovu a da je izazov. Ali se ne slazem sa gore napisanim da je isto 2000e ili 4000e bitno je cime se firma bavi, kako radi, sa cim radi ali i plata.
    Toliko od mene.

  • Thursday, 4. February 2016.

    Prvo bih zeleo autora da pitam par stvari. Koliko godina ima? Koliko poslova, firmi je promenio? Da li zivi u svom stanu ili iznajmljuje? Da li je u braku? Ima li dece?

    Po meni clanak iznosi dosta stavova koji se uzimaju kao aksiomi a prilicno zavise od licnih izbora i zelja. Da odgovorim na pitanja koja sam postavio autoru. Imam 37 godina. Dugo sam u poslu. Trenutna pozicija software architect-a mi je sesta zvanicna pozicija u karijeri. Bio sam na preko pedeset intervjua za posao, uglavnom su mene zvali. Iznajmljujem stan. ozenjen sam imam dvoje dece i finansijski pomazem roditelje i roditelje moje supruge.

    Ono sto autor uzima zdravo za gotovo je da svi treba da zelimo da napredujemo u poslu i da na tome treba da nam bude fokus. Kao neko ko je par puta isao na manju platu, i to kao otac dvoje dece, mogu da kazem da je u vecini taj stav pogresan. Velika vecina ljudi na posao gleda samo kao na posao. To nije nesto o cemu treba niti zeli da razmislja kada prodje tih osam sati koliko rade. Oni se bave poslom jer je lepo placen i za to imaju talenta i vestine. Ucice toliko koliko im treba da tu poziciju odrzavaju. Ima onih koji zele vise ali oni su u manjini.

    Jedan moj bivni kolega je planinar. Radi kao programer jer za to ima dara i dobro je placen. Ali on slobodno vreme provodi sa suprugom, detetom i na planinarskim druzenjima. Njemu ta potraga za boljiom pozicijom, naopredovanjem usavrsavanjem nema smisla. On ne zeli da slobodno vreme provodi uceci, ili po konferencijama. On zeli da sedne u kola ode sa porodicom negde u prirodu. Mislim da je jako stetno sto se u nasoj industriji uporno na silu gura ta mantra moras da se usavrsavas i moras da zelis da se usavrsavas.

    To sto neko je nekom sportisti najbitnija titula i sav se fokusira na to ne znaci da svi ostali moraju tako da rezonuju. Carmelo Anthony je presao u New York jer je to bolje za karijeru njegove zene. On igra dobro, uzima lepe pare i kada skine dres provodi vreme sa zenom koju voli i koja je srecna jer zive na mestu gde njen posao moze da se razvija. Mogao je da ode u Houston za manje novca, gde mu porodica ne bi bila toliko srecna za sansu da se bori za titulu. Zrtvovao bi dosta a pitanje je da li bi do titule stigao.

    Plata od 2000 i 4000 autoru mozda jeste ista. Ali vecini ljudi nije. Jer to za sta autor menja razliku, prilika da radi na interesantom projektu nove tehnologije, njemu vreme vise nego razlika u plati. Nekome drugome vise vredi plata. To je individualna stvar i mislim da tako treba i da ostane i da je pogresno potencirati jedan pogled kao ispravan a ostale kao pogresne.

  • Thursday, 4. February 2016.

    Ne mogu da se složim sa autorom teksta, jer smatram da je ovo veoma induvidualno. Nekom je plata bitna, nekom nije. Meni recimo jeste, jer nemam stan, auto… a imam roditelje koje treba da izdržavam, imam zdravstvene probleme (kako svoje tako i svojih roditelja), imam gomilu rupa koje mogu popuniti samo novcem. Tužno ali realno. Zanimaju me razne tehnologije, ali one neće rešiti moje probleme. Usavršavanje će me trenutno ispuniti srećnijim a jako je upitno koliko će mi značiti za posao. Problemi koji se mogu rešiti samo novcem i dalje ostaju tu gde jesu u kojoj god ja firmi radio, kojim god tehnologijama se bavio, koliko god vikendom sedeo i učio nove tehnologije umesto da se ugledam na druge ljude i bar vikendom “pustim mozak na pašu”.

  • Thursday, 4. February 2016.

    Ivan Dejanovic, slazem se sa tobom. To metrosexualno ‘duvanje kroz prozor’, da ne kazem prose****nje, malo neka se iskulira. Ne zaboraviti da u Srbiji, prosecna realna plata (van IT sektora), koja se odnosi na ljude u prodavnicama, buticima, privatni administrativni radnici, itc, ne prelazi 300 evra. Tako da to foliranje da 2000 isto sto i 4000, ne pije vodu.
    Mozda malo manje pomadice za dlanove, rukice, lice koje sam ubedjen da autor ima vise nego moja zena, i malo manje druzenja sa poltroncicima koji podilaze svakome ko lupeta najnovije buzzwordove (a od kojih se na zalost nas IT sektor 70% sastoji), i realnost ce se sama javiti. Uostalom, posto autor cenim da ima vise od 2000, predlazem mu da sve sto je vise od 2000 da u humanitarne svrhe.

  • Thursday, 4. February 2016.

    Ja ne verujem sta citam, jel ovo preuzeto sa njuz.net-a?

  • Thursday, 4. February 2016.

    Ovde se ne priča o razlici između 200 i 2000€ jer sa 200€ skok plate na 300€ se već oseća. Ideja je da kad si rešio osnovne potrebe (računi, hrana, škola, letovanje…) nema svrhe juriti posao zbog plate već je tad idealno tražiti posao koji na duže staze može povećati mogućnost za najmanje 3x veću zaradu. Poenta je da se ne radi ceo život po 15h dnevno da bi se imalo para već da se nauči da se preskaču neke stepenice jer si naučio mnogo više nego što bi ti veća plata u datom trenutku doprinela.

  • Thursday, 4. February 2016.

    2k u štek svaki mesec i za godinu dana boostrapujes neki svoj startup ipak i poenta ovog sajta je da promoviše to da svako treba da pokrene nešto svoje. Tekst kao da je pisao neko iz neke outsourcing kompanije koja zaposlenima daje samo malo parče torte, a sebi uzima ostatak…

  • Thursday, 4. February 2016.

    Dragana Vukajlović Krstović U pravu ste da tekst o tome govori. Tu postoje bar dva problema. Vi ne uzimate na primer manje placen posao zato sto cete tamo nauciti vise i zaraditi u buducnosti mnogo vise. Vi uzimate manje placen posao za priliku da naucite vise i sansu da mozda u buducnosti napredujete i zaradite vise. Ti vam nije garantovano. Mozda se ne ostvari cak i ako vi sve uradite kako treba jer napredak u karijeri zavisi od dosta faktora. Drugi problem je sto vecinu ljudi to ne zanima. Kao sto sam vec napisao to sam uradio par puta u karijeri. I za sada je imalo uspeha. Ali ljudi kao ja spadaju u manjinu. Vecina nema te ambicije srecni su zivotom koji vode i meni se licno ne svidja sto se ti ljudi stavljaju u neki los kontekt. To sto ljudi imaju druge interesovanja koja su im pre posla je njihova stvar i smatram da ih zbog toga ne treba stigmatizovati.

  • Thursday, 4. February 2016.

    Ima ona fora sa razgovora za posao gde poslodavac kaže: “plata je 500e a kasnije može da bude i do 5.000”, a kandidat: “OK, onda ću doći kasnije” :)

    Moje iskustvo je da 80% zaposlenih ljudi apsolutno nema nikakve ambicije da vertikalno napreduje u okviru kompanije. Samim tim prelazak na nižu platu za njih je potpuno neprihvatljiv. Naravno zvučna funkcija jeste prihvatljiva, ali odgovornost za timski rezultat jeste nešto na šta 80% ljudi odmahne glavom iz različitih razloga. Ovoga su korporacije i te kako svesne te razni talent i menadžment trainee programi i postoje kako bi osobi usadili ciljeve kompanije kao lične ambicije.

    Zaključak: Iz aspekta karijernog cilja u potpunosti se slažem sa autorom. Nova znanja i kontakti su vredniji od same plate. Ipak, moramo imati na umu da nemaju sve osobe jednake ciljeve, niti moraju biti karijernog ili materijalnog tipa(biti €milioner) i svakako variraju u zavisnosti od životne dobi. Npr. ako neko ima za cilj stabilne finansije, to može ostvariti i bez penjanja kroz karijernu lestvicu (recimo izdavanjem nekretnina), ako je cilj zdravlje (u slučaju bolesti) ostali ciljevi bivaju gotovo beznačajni…a da ne počinjemo sa ciljevima poput pronalaženja partnera, osnivanje porodice, odvajanja više vremena za prijatelje, zabavu… Ako nam je jedini cilj pobeda za “pokeraškim stolom” treba da budemo svesni da partija zna jaaako dugo da potraje, a dobitak nije siguran…

  • Thursday, 4. February 2016.

    Slazem se sa delom koji se odnosi na platu. Kada se predje odredjena cifra, dolazi do zasicenja. Jednostavno, naredna povisica ti nece doneti neku bitniju razliku. Mozda nesto bolja kola, ali nikako veci stan. Takodje, ovo nije samo problem u Srbiji vec i “preko”. Firme ne mogu da se nadmecu platama (jer su cifre dostigle neke nerealne vrednosti), vec nude razne druge pogodnosti: besplatnu hranu, teretanu, opremu, google-like office,…pa cak idu i dotle da placaju godisnje odmore i avionske karte….

    Medjutim, tu je i druga strana te price (bar u Srbiji): na zalost, u Srbiji je 90% firmi outsourcing orijentisano i vecina programera je “samo” radna snaga. Product layer je u glavnom negde tamo i kreativnost nasih programera se svodi na minimum. Samim tim je i potencijal za rast vrlo upitan. Prosecan programer moze da bira izmedju dva tipa firmi:
    1. radis sve i svasta, stices siroko, ali plitko iskustvo. Svako malo nova tehnologija, novi projekat, ne stignes da se udubis u isti, da ga analiziras…
    2. Radis na jednom proizvodu, za jednog klijenta. Svaki dan resavas vec definisane tickete u definisanom domenu i cekas da dodje 17:00. Ono sto naucis u prvih par meseci je ono sto koristis kasnije…

    Kada ljudi jednom to iskuse, prestaje da im bude stalo do firme/proizvoda i fokusiraju se na ono sto im je opipljivo: novac. Po devizi: “ako vec ovo nije ono pravi, hajde bar da zaradim”.

    Ne bih da generalizujem, ima firmi koje nisu ovakve i koje stvarno cene napredovanje i podsticu ga. Kod izbora projekata, biraju one koji ce firmi doneti nesto novo za portfolio i koji ce firmi prosiriti know-how.

    Ovo govorim kao neko ko je ziveo i radio u Srbiji a sada zivi i radi “preko”.

  • Thursday, 4. February 2016.

    Ivan Dejanović Slažem se. Ja sam prva imala i dobre i loše izbore pri odabiru poslova, ali nije mi novac bio na prvom mestu kad sam počinjala da radim (a daleko sam tad bila od plate od 2000€, a kamoli od 4k :)). Na jednom mestu sam radila za manju platu od dogovorene, ništa nisam novo naučila, ali sam upoznala odlične ljude sa kojima sam kasnije sarađivala i gde je bio veći novac u igri. Sve se isplati, zavisi samo sa kog aspekta posmatramo stvari i da li imamo da pokrijemo osnovne potrebe.

  • Thursday, 4. February 2016.

    Слажем се са понеким делом овог чланка али се не слажем са целим чланком и оним што Борис покушава да нам објасни. Иван Дејановић је више него одлично написао контра аргументе за изнето у чланку па бих ја само додао следеће две ситуације када овај компромис има смисла да изабереш мању плату зарад бољег сутра. Када би то било између 4000евра бруто у Србији преко агенције или 3000евра нето у Немачкој. Други је када бираш мање јер је фирма твоја и знаш да ако успет профит исте ће дефинитивно бити твој. За мене, као и огромну већину нас, ово није игра. Ово није игра и не могу да се пронађем у метафорама које још укључују и коцкање.

  • Thursday, 4. February 2016.

    Ovakav tekst moze da napise neko ko zivi sa mamom i tatom, pa ne radim ja da bi neko uzivao u mojim kvalitetima, nego radim da bih zaradio za svoju uzu i siru porodicu. Razlika izmedju 2 i 4K je da li cu da ostavljam sa strane i kad pomognem svima, da li cu da kupim stan/kucu, da li cu imati da platitm detetu sve sto pozeli, da vozim nov auto ili neko polovno djubre. Kad imas 35+ godina briga te za nova znanja, ucis koliko moras, jer si se vec dokazao da znas i da hoces. Jedina stvar koja mene tera napred je dobrobit porodice.

    Sad sam se jos iznervirao… Jos gledam ove sto ti tapsu i slazu se sa tobom… Odo da trazim povisicu pa da doguram do tih 4K da bi me bilo bas briga za sve.

  • Friday, 5. February 2016.

    Većina ljudi sa kojima sam ja pričao ima za cilj pivo nakon 16h i to je to…

  • Friday, 5. February 2016.

    Na profilu autora stoji da je “3x entrepreneur” (http://startit.rs/author/bkrstovic/ ), tj da je već vodio startup.
    Zamolio bih autora da odgovori na sledeće pitanje: Da li za firmu ima “razlike između plate od 2.000€ i 4.000€” ?
    Hvala

  • Friday, 5. February 2016.

    Evo jednog kontra-argumenta iz moje perspektive – zar nije logično da firma koja isplaćuje platu X koja je duplo veća od plate Y u drugoj firmi mnogo više ceni svoje zaposlene i njihovo vreme? Da li je bolje provoditi vreme u firmi koja vas više ili koja vas manje ceni?

  • Friday, 5. February 2016.

    Ono sto je autor (negde) procitao i pogresno interpretirao, odnosno pokusao da primeni na burno srpsko trziste je cinjenica da se subjektivni osecaj “srece” ili osecaja postignuca zbog povecanja plate gubi posle par meseci – i to je tacno. Jednostavna (ili ne) psihologija kaze da se mi lako na dobro navikavamo (sto Njegos nekad rece “…u dobru je lako dobro biti…”) i da nakon nekog vremena podrazumevamo kao normalno vecu platu, nakon neki cifre koja je mozda 2k eur za srpsko trziste. Ali svakako dalje obrazlozenje, da nam ne treba, ne bismo znali sta sa tim itd., ne pije vodu – narocito u Srbiji.

  • Friday, 5. February 2016.

    Meni je ovaj članak više deluje kao autorovo samoopravdanje sebi i nemogućnost suočavanja sa činjenicom da ljudi koje on želi da dovede ne žele da dođu u njegovu firmu za te pare jer verovatno juri jake ljude a i dalje nema budžet za njih.

    To kao kada bi se Crvena Zvezda ljutila zato što Messi i Ronaldo ne žele da dođu i pomognu njihov projekat.

    Interesantno je, takođe, i kako u komentarima ovaj stav uglavnom podržavaju poslodavci a zaposleni/radnici kude. To donekle samoobjašnjava stvari – prvi pokušavaju da ubiju cenu rada, drugi da je podignu.

  • Friday, 5. February 2016.

    Svi programeri moraju biti zaljubljeni u svoj posao, nije lako listati tekst po celi dan, slazem se da znanje treba postaviti ispred novca, novac ne treba biti vodeci motivator vec to treba biti znanje i osecaj osvajanja novih tehnologija. Pri plati od 2 ili 4 hiljade novac ne igra razliku, ali ko ima takav izbor. Razlika postoji pri plati od 500 do hiljadu, kakvu vecina ima, onda je izbor imas li uposte za odmor ili ne. Znanje ispred novca sigirno, ali zivot, zivot ima druge planove :) Ja bih ipak uzeo znanje, moj sin ce ipak zeleti patike, ali ja sam ipak spreman da radim vise :)

  • Friday, 5. February 2016.

    Autor se garant preselio u NY da bi se razvijao, sigurno nije bio vodjen novcem. I onda moze otuda da prica nesto o zaradi u Srbiji. Yea right…

  • Friday, 5. February 2016.

    2000e i 4000e je ogromna razlika! Ko ovako nešto kaže očevidno ne zna ni matematiku ni finansije.
    Vidi, ako imam platu 2k a troškovi su mi 1k, znači svakog meseca mi ostaje 1k, dakle posle deset godina bez naprezanja skupim 120k. Ako imam platu 4k, a pazim da mi troškove ostanu isti, ostaje mesečno 3k dakle 360k posle 10 godina! A šta tek ako posle 5 godina od ušteđevine otvorim svoju outsourcing firmu (kao freelancera ovo mi deluje najbanalniji biznis plan)?
    A šta ako ipak uzmem 2k i posle 5 godina doživim nervni slom na tom, verovatno zahtevnijem poslu? Pa ništa, mogu samo da se slikam :) I da se ne lažemo, ljudi koji bi uzeli 2k imaju dobru predispoziciju da završe sa mentalnom bolešću. Samo oni mlađi koji pišu ovakve članke toga još nisu svesni.
    A šta mogu sa 360k? Mogu svašta: da otvorim firmu, da promenim struku, da volontiram, da putujem po svetu ili da ne radim ništa, jer ću na osnovu tog kapitala imati dovoljno za život, eventualno uz povremeni poslić, čisto da ne bude dosadno. Ako ne sedim na kauču po ceo dan, prilično su dobre šanse da ću naučiti više nego u bilo kojoj firmi.

  • Friday, 5. February 2016.

    Procitala sam sve komentare i dosla do, bar se meni cini, ispravnog zakljucka. Vecina je izabrala vecu platu umesto sanse za napredovanje u poslu. Time sto je izabrala vecu platu, ne znaci da vecina nije voljna da dalje uci i napreduje, vec da je izabrala prioritete. Kako se da zakljuciti, vecini je prioritet porodica i dobra plata koja bi porodici mogla da priusti dobar zivot. Ne luksuzan jer sa 2000, pa ni sa 4000 e ne moze se imati luksuzan zivot, ali moze se ziveti veoma pristojno, a pre svega, dostojanstveno. Znaci, vecina je izabrala dostojanstven zivot ispred napretka u karijeri. Po meni, to je sasvim u redu. U borbi za opstanak, porodica je danas zapostavljena. A ona je osnovna vrednost drustva i potka za svaku vrstu napretka i napredovanja. Zato, onaj ko zeli karijeru, napredovanje u poslu, nova saznanja i nove dobre kontakte, neka to i radi, ali mu ne savetujem da se zeni ili udaje. Svoju srecu ili nesrecu, neka nosi sam. Sa izabranom platom.

  • Friday, 5. February 2016.

    @Ivan Dejanovic Sto se mene tice ti si pogodio u srz

  • Friday, 5. February 2016.

    Autor je kapiram jedan od onih ljudi koji hoće da promene svet i nekako osećam taj žal za propuštenim prilikama i vidim to saosećanje sa mladima koji grabe ka svojoj propasti zbog 5% povišice na tom poslu koji rade bez duše; usput brišući suze novčanicama od 500e. Druže, vrlo je jednostavno: platiš nešto onoliko koliko to košta. Ako hoćeš da ti ljudi rade za duplo manje para jer taj projekat je sjajna prilika da se napravi novac ili nešto novo ili da se uzdrma svet, super, daj čoveku neki share za to šta će da rizikuje. Kažem rizikuje, jer zapravo zaposleni je taj koji će platiti teret kocke osnivača, ako taj projekat prdne. Ne, nego ćemo da plačemo nad tim što ne možemo da privučemo ljude da rade za kikiriki, nego zahtevaju, zamisli, realnu (tržišnu) kompenzaciju za posao koji obavljaju. Bilo kako bilo, niko ko nije budala neće raditi na “super zanimljivom projektu” (čitaj: nemamo love) i propuštao priliku da radi na nekoj bolje plaćenoj poziciji, bez da ne veruje da je to bolje za njega, a upravo to je zadatak osnivača – da pokaže čoveku da je to bolje za njega i da taj rad koji uloži sad neće biti zaboravljen kad dodje do cashout-a.

  • Friday, 5. February 2016.

    komentari pokazuju da neke primitivne osobine naseg naroda ne zaobilaze ni domace 09-17 “programere”, cije je znanje, u proseku, daleko ispod evropskih standarda, bez obzira na plate koje dobijaju od outsoursera koji ih preprodaju kao krompir.

  • Saturday, 6. February 2016.

    Naslov i text me podsetise na cuvene izreke iz Alan Forda:
    “Bolje sto godina ziveti kao milijunas nego sedam dana u bijedi!”
    „Bolje je biti bogat i zdrav, jer ako si siromasan, dzaba ti sto si bolestan“
    Samo u kontri, koliko su ovi AF citati tacni, toliko je ovaj tekst pogresan.

  • Saturday, 6. February 2016.

    Cistom matematikom, ukoliko ti je plata 4000 znaci da tvoje vreme vredi duplo vise od nekoga ko radi za 2000. Implikacijom dolazimo do toga da mozes da radis 15 dana za 2000, i da svaki mesec imas 15 dana slobodno. Veci stan i skuplji hoteli nisu zivot, slazem se, ali slobodno vreme posveceno porodici, prijateljima i licnom usavrsavanju koje sam biras jeste. Ukoliko za tih dodatnih 2000e mozes da kupis polovinu svog mesecnog vremena, onda ta razlika u novcu ima itekako smisla :)

  • Sunday, 7. February 2016.

    Колико људи толико ћуди. А текст стварно треба схватити као један од начина, без да то утиче на ваш начин одлучивања. Нити би се такав сматрао безусловно јединим исправним. И без обзира на то што имам породицу и живим у где живим, контра свим аргументима из већине коментара, у потпуно се слажем да неке прилике треба искористити, и по цену ниже накнаде по сату. Са 36 година и различитим искуствима стеченим верујем да је и тих 8+ сати рада живот, па га треба живети у складу са својим дугорочним плановима.

  • Sunday, 7. February 2016.

    Individualna stvar. Potrebe pojedinca se menjaju ponekad i na mesecno nivou, tako da reci nekome da mu novac nije bitan po meni nije na mestu. Ocekivao sam nesto totalno drugacije od clanka sudeci po naslovu

  • Monday, 8. February 2016.

    Večito promašena poenta, pa čak i ovoga puta. Novac, karijera, ugled su potpuno nebitni kad ostariš i pogledaš iza sebe. Ljudi iz sveta IT-a imaju posebnu priliku, koju danas nema baš svako, da doprinesu čovečanstvu na specifičan način. Ovaj svet ima bezbroj problema, a dosta njih je rešivo dobrim i kvalitetnim softverom. Moj razlog je jedan jedini, a to je da napravim nešto što će ljudima da pomogne. Ne da bi se moje ime upisalo u istoriju kao Teslino ili Ajnštajnovo, već da bih, kada se za 30 godina okrenem iza sebe, video da sam doprineo nečemu i pomogao nekome s tim što sam uradio za svog života. Sve drugo je sviranje flaute… da prostiš…

  • Monday, 8. February 2016.

    Mislim da je ipak ogromna razlika u nasim uslovima izmedju recimo 1500 i 2500 E. Ovaj drugi moze da ustedi 1000 evra vise mesecno pa tako puta tri godine, mnogo mnogo vise… I tako eto znatno brze, za realno kratak period dovoljno kesa za stan.

  • Monday, 8. February 2016.

    Radimo za platu. Tacka. Mozda to sto pricas ima smisla za nekog studenta bez posla ali ako trazis (uglavnom otimas) ljude iz drugih firmi onda budi spreman da im ponudis bar iste uslove. Zasto da radimo za manje para ako ne moramo? Hocemo i mi da ispijamo skupo vino u restoranu kod Djokovica, kupimo dobar auto i na kraju meseca opet da imamo viska za neko fancy putovanje. Zasto si ti bolji od ostalih?

  • Monday, 8. February 2016.

    Vjerujem da su autora vise puta napali zbog ove izjave nego sto su ga podrzali. To su radili sa potpunim pravom. “Gresis sinko, ovaj, silno gresis”! Ne bih da ponavljam komentare iznad, sve je receno u njima, jos ostaje na autoru da shvati gdje grijesi i da postoje prioriteti u zivotu i nesto sto se zove odgovornost i porodica.

  • Monday, 22. February 2016.

    Trazi sredinu koja ti odgovora i tamo najvise sto mislis da mozes da dobijes, a onda dokazi da to zasluzujes…sve ostalo je magla

  • Thursday, 3. March 2016.

    Imam razumevanje za ovakav stav autora – to je san svakog startup vlasnika – da nadje super kvalitetne ljude koji će za manje novca raditi na cool projektu.
    Nevolja je samo što isti ti vlasnici nisu spremni da deo tog uspeha podele sa ljudima koji su uložili svoje vreme u to. A i život ako hoćemo da budemo iskreni, jer nema ozbiljnih rezultata ako se posvetiš poslu 8h dnevno / 5 radnih dana. Rezultati stižu samo velikim trudom i ozbiljnim odricanjima (uz neophodan uslov da voliš to što radiš :)

    Slažem se da te razlika između 2K i 4 K neće učiniti milionerom, ali ti u Srbiji može rešiti mnoge životne stavke.

  • Thursday, 27. October 2016.

    Plata je vrlo verovatno jedina stvar koja tera normalnog čoveka da svako jutro ustane pre 7, a potom provede i po 12 sati za kompjuterom u super-nezdravom položaju narušavajući svoje zdravlje (što će svakako doći na naplatu). Tekst je površan na toliko nivoa da je to teško komentarisati. Srbija je još uvek jeftina za život, pa je autoru na samo njemu poznat način olako da izvodi ovakve zaključke. Na zapadu mu ne bi palo na pamet da ovako razmišlja.

  • Thursday, 27. October 2016.

    Pročitao sam ovaj tekst pre nekoliko meseci i evo opet danas. Oba puta mi se podigao pritisak. Ako nešto ne volim, to je kukanje. “Šmrc, ne mogu da platim jeftino programere…”
    Ljudi u IT su inteligentni i verujem da umeju da izmere koliko im znači plata, projekti koji će se raditi i postojanje stola za stoni fudbal. Ako autor misli da ljudi koji dolaze kod njega na razgovore za posao nisu inteligentni onda ne bi trebalo da ih zapošljava. Win-win situacija.
    Stanje na tržištu je takvo kakvo je. Da je plata programera 150 evra prilično sam siguran da autor ne bi plaćao svoje ljude preko te cifre. Isto tako ako su cifre preko 2000 iste, autor bi mogao višak svoje zarade da donira, eto startitu. Time bi potvrdio svoj stav.
    Inače, prešao sam na manju platu i nižu poziciju jer sam izračunao da mi je promena države vrednija od oba navedena. Nisam još uvek siguran da mi je račun dobar :)
    U svakom slučaju drago mi je što je stanje u Beogradu ovakvo.

  • Thursday, 27. October 2016.

    @Marko R. jaooo u centar! Citam, i isto se mislim. Iako kapiram autora i delimicno se slazem sa njim, mislim da nije dovoljno razjasnio odredjene tacke. Ali, ono sto se vidi iz vasih komentara, je to da ste mnooogo razmazeni. Deo sam IT sektora 14 godina, na visokoj poziciji trenutno. Koliko sam se neznanja nagledala, posebno od tih sto bi platu od 4k, neobjasnjivo je. Prvi ste da trazite svoja prava, i da se naplatite jer ste umislili da ste seniori zato sto radite u APR-u poslednjih 5 godina. Ili neko gore sto je napisao da sa “360k ustedjevine od plate moze da otvori outsourcing firmu” – decko, to mozes i bez para, samo treba 12 sati rada dnevno. Ali to je vec van vase zone komfora. I neki ovde govore o tome kako je kao 2k manji novac. Gde vi zivite? Da li zaista zamisljate da je prosecna plata u IT sektoru tolika ili da je to trzisna cena? Ne, nije.

  • Thursday, 27. October 2016.

    Isto tako, kada bi na razgovoru za posao rekao da ti plata nije bitna, odnosno da zadovoljava neki pristojan minimum, gledaju te u čudu!! I niko te ne pita šta u stvari ti želiš u njihovoj kompaniji. Ni slučajno da kažeš da želiš da napreduješ jer onda si potencijalna pretnja!! Malo je direktora/vlasnika koji žele da zaposle nekog ko odmah pokaže da je ambiciozan i da želi nešto više (ja to smatram normalnim i osnovnim). Čovek treba da teži da bude bolji već sutra, za godinu – dve, a ne da stoji u mestu! U manjim sredinama još je veća izraženost zatupljenih direktora i samo čekaju naredbe iz centrale…. Zato oni koji su zadovoljni i sa prosečnom platom Srbije, a žele da napreduju u karijeri, nemaju puno kompanija u kojima će da konkurišu…

  • Thursday, 27. October 2016.

    Dobar je tekst. Kazem dobar umesto odlican iz dva razloga:
    – Veca plata u tom domenu nece te naciniti milionerom to je tacno. Medjutim, daje ti mogucnost da napravis veci buffer koji ti daje vecu sigurnost. Veca sigurnost = manje stresa ili = vise mogucnosti za pokretanje sopstvenog biznisa. Meni a verujem i mnogima to veoma znaci.
    – Surova realnost je da kompanije u Srbiji uglavnom nemaju sta zaista vredno da ti ponude osim dobre plate ili ono sto nude je jako relativno i tanko.

  • Friday, 28. October 2016.

    Ako neko stvarno ima viška para….. evo jednog lepog teksta gde moze taj isti visak da “ulozi”.
    http://patriot.rs/mile-stolar-moramo-vratiti-ljudima-nadu-i-pomagati-jedni-drugima-ali-to-nije-lako/
    Što se teksta tiče, autor govori/nameće svoje prioritete i ne razume da svi mi imamo neke svoje prioritete koji se možda mogu razlikovati od njegovih. Mislim da je tekst dobro osmišljen, ali da mu fali ovaj segment koji bi jako izmenio pojentu teksta.

  • Thursday, 24. May 2018.

    veoma glup stav, pare su bitne, mozda neces sa 4k napraviti milion od tih para, ali ces uloziti sa strane i lakse stici do cilja
    hoces li stan lakse kupiti sa 2k ili sa 4k

    ne bacajte prasinu u oci i ne radite za firme nego za citaoce

  • Thursday, 24. May 2018.

    Ne bih se složio da plaća nije bitna, itekako je bitna, jer budimo realni, plaća te usreći na kraju mjeseca. Večina nas u IT-u radi 8h dnevno, i ostatak je vrijeme za naše potrebe… i naravno da ako mi netko ponudi duploveću plaću za isti posao da ću je prihvatiti. Na koncu, od novaca se živi, a od kojekakvih titulica, ping pong stola i piva petkom na poslu ne možeš platiti struju

  • Thursday, 24. May 2018.

    A zasto mislis da firma koja daje visoku platu nema podjednako dobre, ili cak mozda i bolje mogucnosti za usavrsavanje i napredovanje?! Time sto daje vecu platu, veca je verovatnoca da ce i programer raditi na vecim i ozbiljnijim projektima. Uz to, veca je mogucnost da su zaista dobri programeri vec u toj firmi, jer svakako niko ne daje velike pare na lepe oci, cak ni programerima. Ako dobijes toliku platu, od tebe se ocekuje da znas da radis savrseno posao za koji si placen. Samim tim, ljudi koji su u toj firmi nekoliko meseci/godina su sigurno ljudi od kojih moze da se nauci svasta…
    Za tekst slaba dvojka!

  • Sunday, 27. May 2018.

    Slažem se sa autorom samo u delu da je pravo, istinsko znanje imperativ. Ako na poslu covek ne gradi znanje, onda ga treba promeniti. E sad, razlika izmedju 2 i 4k mesecno je ogromna. Konkretno sagledajmo 2 situacije.
    Situacija 1: Plata 2k mesecno. Neka se potrosi 1500e. Ostaje nam 500e mesecno, za ratu za stan/kola. Dobar životni standard.
    Situacija 2: Plata 2k mesecno. Neka se potrosi 1500e. Ostaje nam 2500e mesecno.Za godinu dana kupujes stan (garsonjeru). Dobar životni standard.
    Za 3 godine ce covek kupiti 3 garsonjere, rentati ih i imace preko 500e mesecno. To dalje vodi finansijskoj slobodi.
    Ne postoji zemlja na svetu u kojoj su 2 i 4k mesecno isto, a kamoli ako pričamo o najadjenoj Srbiji.

  • Šta ti je na umu?
    Dodaj komentar · Pravila diskusije

  • Unesite termine za pretragu