U sredu, 12. avgusta, organizujemo novo izdanje iz serijala 100+ besplatnih AI događaja u 2026, sa početkom u 18:00 u Startitovom AI Hubu u Beogradu (Savska 5).
Kada program radi presporo, obično se traži brži procesor ili se kod dodatno optimizuje.
Postoji i treći put: uzeti deo programa koji troši najviše vremena i napraviti čip koji radi samo taj posao.
Do sada je to tražilo hardverske inženjere, mesece rada i budžet koji većina timova nema.
BoolSi taj korak automatizuje, na neočekivan način. Ne prevode kod u opis kola, nego treniraju neuronsku mrežu na ponašanju programa — sve dok mreža ne prestane da bude model i ne postane samo kolo.
Njihov osnivač to je opisao ovako:
mreža se kristalizuje, tj. ona ne dizajnira digitalno kolo, ona postaje digitalno kolo
Firma je iz Bostona, tim je u Srbiji osnivač poreklom odavde, a do sada je u dva kruga uzeo 7.6 miliona dolara u investicijama.
Kome je namenjen događaj
- inženjerima koji pišu C ili C++ za uređaje i mere milisekunde — robotika, industrijska automatizacija, embedded sistemi
- ljudima koje zanima kako se od istraživačkog problema pravi firma, i kako se takav rad finansira dok proizvod još ne postoji
- svima koje zanima pokretanje deep-tech startapa u AI eri
- svima koje zanima šta se dešava kada neuronska mreža prestane da bude softver i postane hardver
Predznanje o hardveru nije nepohodno, ali će pomoći.
Gost i okvirna agenda
Gost večeri je Mihailo Isakov, osnivač i izvršni direktor BoolSi-ja. Doktorirao je mašinsko učenje za dizajn čipova, a firmu vodi iz Bostona, sa istraživačkim timom u Srbiji.
Sve je počelo od jednog sitnog dela procesora — modula koji pogađa kojim putem će program krenuti. Predviđanje nije bilo dovoljno tačno, a model koji bi to popravio nije mogao da stigne da odgovori u dva do tri ciklusa procesora. Iz tog ćorsokaka je izašla ideja da se mreža pretvori u kolo.
Okvirna agenda:
- kako izgleda taj postupak u praksi: šta se označi u kodu, šta izađe sa druge strane i koliko to traje
- kako se dokazuje da kolo ne greši, i šta se dešava kada dokaz ne prođe
- gde su granice: koji programi se ne mogu ubrzati ni u principu, a koliko se dobija tamo gde se može
- tri načina na koja firma danas dolazi do čipa, i zašto sopstveni silicijum imaju samo najveći — pa šta bi značilo da ga ima i mali tim
- kome se to prodaje: dronovi, roboti i uređaji kojima procesor prosto nije dovoljno brz
- kako se finansira istraživanje pre nego što proizvod postoji: šta je kupila prva runda, čemu služi sledeća
- zašto problem koji rešavaju niko nije rešio četrdesetak godina, i šta je danas drugačije
- kakav tim to gradi, zašto je istraživački deo u Srbiji, i koga traže
Razgovor vodi Vukašin Stojkov, a pitanja iz publike su dobrodošla tokom celog razgovora.
Format: ~60 minuta razgovora + Q&A
Jezik: engleski
Događaj je besplatan uz prijavu
Prijava ide kroz formu ispod.
