Uvođenje blockchaina u izborni proces može rešiti neke manjkavosti demokratije, ali da li će ga države ikada uvesti?

Da li je zamisliv scenario da država prepusti izborni proces tehnologiji kojom ne može da manipuliše?

Dubravka Vilotić - 20. Septembar, 2018.

U poslednjih nekoliko godina jedna od glavnih tema u vreme izbora u mnogim državama bila je to na koji način digitalizacija može da pomogne da se izmeni tradicionalni način glasanja, ali i dalje sačuva anonimnost glasača. Digitalno glasanje je imalo večitu prepreku — kako verifikovati da osoba ima pravo glasa, a da se ne otkrije njen identitet i izbor. Blockchain bi potencionalno mogao da bude rešenje ovih problema.

Međutim dovodi se u pitanje koliko zemalja je spremno da uvede glasanje preko blockchaina jer se time smanjuje kontrola države, povećava transparentnost i onemogućuje lažiranje glasanja.

Neke zemlje već koriste blockchain za svoje izbore

Grad Cukuba u Japanu je krajem avgusta prvi put testirao glasanje korišćenjem blockchaina. Stanovnici su mogli da se uloguju u sistem korišćenjem svog ličnog broja i odaberu bilo koju od 13 društveno korisnih inicijativa (razvijanje nove tehnologije za detektovanje raka, kreiranje glasovne navigacije po gradu, itd.) koju bi voleli da podrže. Blockchain tehnologija je tu pomogla da spreči bilo kakvo mešanje u proces glasanja ili falsifikovanje konačnog rezultata.

Zapadna Virdžinija planira da ovog novembra na izborima vojnicima čije je stalno prebivalište u toj državi, ali su locirani preko okeana dozvoli da glasaju preko mobilne blockchain aplikacije Voatz.

Estonija je takođe jedna od zemalja čiji državljani mogu da glasaju elektronski koristeći svoje lične karte za logovanje i mogu glasati bilo gde u svetu.

Kako izgleda blockchain glasanje?

Princip glasanja na blockchainu je isti kao i princip tradicionalnog glasanja. Glasač mora da se registruje u sistemu i na određen način potvrdi svoje državljanstvo te zemlje kao i činjenicu da ima pravo glasa. Njegov identitet se potom zapisuje na blockchainu i dodeljuje mu se korisnički ključ.

Nakon logovanja mu je potreban digitalni “listić” za glasanje. Listić pri ovakvom glasanju je u vidu posebnog tokena koji se šalje na nalog korisnika i koji ima određeni vremenski rok za vreme kog je potrebno da se iskoristi i glasa. Nakon tog vremenskog roka se token ili uništava putem pametnog ugovora ili jednostavno postane nevalidan.

Glasanje u blockchain svetu bi značilo slanje tokena na određenu adresu koja je dodeljena kandidatu na izborima. Slanje tokena na baš tu adresu koju odluči glasač bi značilo glasanje za kandidata kome pripada ta adresa.

Taj glas se zatim zapisuje na blockchainu gde je nepromenljiv i transparentan. Glasovi se jednostavno mogu sabrati, što kod klasičnog glasanja nije slučaj, i rezultati izbora bivaju odmah javni.

Proveravanje identiteta glasača

Iako je do sad sve delovalo poprilično jednostavno, ovde stvari počinju da se zakomplikuju. Jedan od najvećih problema predstavlja proveravanje identiteta glasača. Da bi glasanje bilo validno potrebno je sprečiti glasače da glasaju dva puta kao i one bez prava glasa da glasaju uopšte. Tu se javlja problem jer blockchain sada mora da se oslanja na nadzornu vlast da potvrdi da je potencijalni glasač stanovnik te države sa pravom glasa.

Možda najjednostavnije rešenje je skeniranje lične karte nakon čega bi osoba morala da potvrdi identitet otiskom prsta putem mobilnog telefona. Time se potvrđuje da je baš ta osoba čija je lična karta ujedno i ona koja je trenutno za mobilnim uređajem i koja bi trebalo da glasa.

Održavanje anonimnosti

Nakon što se potvrdi identitet glasača potrebno je odvojiti njegov identitet od njegovog glasa kako bi glasanje bilo anonimno. Kod glasanja na blockchainu potrebno je da glas koji kasnije biva zabeležen na blockchainu ne poseduje informacije o glasaču.

Postoji više načina na koje se to može postići kao što su dokazi bez ikakvog znanja (zero knowledge proofs), prstenaste transakcije (ring transactions) ili različiti tipovi enkripcije.

Svaki način ima svoje prednosti, mane i prepreke. Prava anonimnost uz potvrđen identitet je moguće i najveći izazov blockchain glasanja.

Prednosti koje blockchain glasanje donosi

Blockchain glasanje bi moglo potpuno da promeni način na koji funkcioniše demokratija u slučaju da postane popularizovano i korišćeno u svakodnevnom životu.

Povećana transparentnost pri glasanju

Najveća prednost je što za razliku od tradicionalnog glasanja kod kog nakon predaje listića moramo da verujemo ljudima koji ih broje i ne postoji garancija da listić nije izgubljen ili glas nije uračunat, kod blockchain glasanja je moguće pratiti svoj glas od kad je poslat pa sve dok ne bude sabran i uračunat u krajnji rezultat.

Smanjena verovatnoća nameštanja izbora

Uz povećanu transparentnost ide i smanjeno nameštanje glasanja. Postaje sve teže da se prevari sistem uz verifikovanje identiteta preko blockchaina. Kod zemalja u kojima postoji opasnost od nameštanja izbora blockchain bi mogao da bude korak ka demokratiji. Naravno, uzevši u obzir to da je država ta koja mora da da uvede blockchain u izborni proces, mala je verovatnoća da će se u takvim sistemima to zapravo desiti.

Svakodnevno glasanje u realnom vremenu

Ako ova vrsta digitalnog glasanja postane transparentna, glasovi bi se brojali u realnom vremenu. Što znači da bi sam proces glasanja trajao mnogo kraće, ne bi zahtevao toliko veliku organizaciju i samim tim bi mogao da se dosta češće održava.

Ovo bi potpuno promenilo svakodnevni život. Zamislite kad biste imali mogućnost da glasate za uvođenje nove trase u javnom prevozu ili da li želite da se povećaju porezi kako bi se izgradio novi park u vašem komšiluku. Blockchain glasanje bi moglo da pretvori trenutni sistem u potpunu demokratiju i učini da se građani pitaju za svaku odluku.

Povećana izlaznost na izborima

Kada bi glasanje bilo toliko jednostavno da je jedino potrebno ulogovati se na sistem preko svog telefona, izlaznost bi definitivno drastično skočila. Glasanje bi moglo da se obavi bilo gde u svetu dokle god imate dokumente potrebne za identifikovanje državljanstva te države za čiju vladu glasate.

Da li su države spremne da prihvate blockchain glasanje?

Iako već sada postoje države koje su uvele glasanje preko blockchaina, ovih primera je vrlo malo i uglavnom su ograničeni na mali broj stanovnika ili su usmereni na odlučivanje o nekim manje važnim stvarima. Uprkos benefitima koji su evidentni, najveća prepreka masovnoj adopciji blockchaina u izbornim procesima leži u državnim aparatima koji su ti koji moraju da prihvate i poguraju usvajanje takvih sistema.

U polu-demokratijama u kojima su prevare na izborima vrlo zamisliv scenario, ovakav sistem glasanja bi mogao da donese najviše benefita. Nažalost, upravo je u takvim državama veoma mala verovatnoća da će vlast prihvatiti da stvari posmatra šire od svog interesa i izborni proces prepusti tehnologiji kojom ne može da manipuliše.

Rubrika blockchain je pod pokroviteljstvom Gamecreditsa