Meta gamifikuje token potrošnju kroz interni leaderboard, a CTO-evi velikih firmi javno pozivaju inženjere da potroše iznos cele plate na tokene. U sredu 15. aprila, Jellyfish je objavio studiju koja kaže da to verovatno nije pametno.
Analizirano je 12.000 programera iz 200 firmi u prvom kvartalu 2026, ukršteno sa njihovim brojem merdžovanih pull requestova.
Potrošnja ne skalira linearno sa outputom
Programeri u donjih 20% po potrošnji tokena u proseku su merdžovali 11 PR-ova po kvartalu. Gornjih 20% merdžovalo je 23 — dakle dvostruko više outputa, ali uz otprilike 600 puta veću potrošnju tokena.
Kriva se drži i na užem poduzorku od 7.500 programera sa uparenim podacima o potrošnji i PR-ovima. Tempo PR-ova između donjeg i gornjeg decila raste 2.8 puta, a utrošeni tokeni po PR-u skoro 10 puta — sa sedam miliona na 69 miliona tokena po merdžovanom PR-u.
To ne znači da programeri koji troše više nisu sposobni, niti da je svaki PR jednako vredan. Znači samo da potrošnja tokena nije indikator produktivnosti na način na koji bi Metina Claudeonomics sugerisala.
Pretpostavka da više tokena automatski znači više outputa se po ovim podacima ne drži. Jellyfish je računao po javno objavljenim Claude API cenama — enterprise cene su niže, ali oblik krive ostaje isti na svakom nivou popusta.
Zaključak Jellyfisha
Nikolas Arkolano, šef istraživanja u Jellyfishu, ovako zaključuje studiju o isplativosti tokenmaxxinga:
Najveći povraćaj ne dolazi od guranja uske grupe programera u ekstremne nivoe upotrebe.
On dolazi od toga da što veći deo organizacije dovedemo u sredinu krive adopcije.
Tamo gde je upotreba konzistentna, efikasna i relativno isplativa.
Poruka je u direktnoj suprotnosti sa firmama koje tokenmaxxing predstavljaju kao pitanje opstanka — forsiranje ekstrema, po Jellyfishu, nije ni produktivno ni jeftino.
