Amnesty pozvala Evropsku uniju da “reguliše izvoz tehnologija za digitalni nadzor, i to brzo”

Međunarodna humanitarna organizacija Amnesty International (AI) pozvala je EU da ažurira svoj zakonodavni okvir koji se odnosi na izvoz, s obzirom da je većina sistema za digitalni nadzor trenutno neregulisana, kao što je tehnologija za prepoznavanje lica. 

„Trenutna regulacija ne uspeva da se pozabavi dinamikom sistema za nadzor i ne ublažava nove rizike koje predstavljaju novi oblici tehnologija digitalnog nadzora (kao što je tehnologija za prepoznavanje lica). Ove tehnologije mogu slobodno da se izvoze svim kupcima širom sveta, uključujući kineske Biroe javne bezbednosti. Regulativa izvoza proizvoda takođe ne obavezuje kompanije da sprovedu dubinsku analizu ljudskih prava, što je neprihvatljivo s obzirom na rizik po ta prava povezan sa tehnologijama digitalnog nadzora”, stoji u izveštaju, prenosi TechCrunch.

„Okvir EU za regulaciju izvoza treba da se nadogradi, i to brzo”, dodaje AI i naglašava da trenutno postoji mogućnost za to s obzirom da je evropsko zakonodavstvo u procesu izmena okvira za regulaciju izvoza.

Izveštaj ove nevladine organizacije sastoji se i od preporuka za poboljšanje okvira u cilju bržeg razvoja u oblasti digitalnog nadzora, a ističe se i to da bi taj okvir trebalo da bude „tehnološki neutralan”, uz napomenu da kompanije imaju obavezu da izvrše analizu ljudskih prava, bez obzira na veličinu, lokaciju i strukturu.

Izveštaj identifikuje tri kompanije sa sedištem u zemljama članicama EU koje su izvozile svoje proizvode u Kinu — provajder za biometrijsku potvrdu identiteta Morpho (sada Idemia) iz Francuske, proizvođač umreženih kamera Axis Communications iz Švedske i provajder softvera za istraživanje ponašanja ljudi (i životinja) Noldus Information Technology iz Holandije.

„Nijedna od kompanija nije ispunila svoje obaveze u pogledu ljudskih prava, kako je propisano međunarodnim zakonom o ljudskim pravima”, ističe ova organizacija.

Amnesty navodi da rizici koje predstavljaju neke od tehnologija koje su već isporučene iz EU uključuju zadiranje u pravo na privatnost, kao što je uklanjanje mogućnosti da pojedinci ostanu anonimni u javnom prostoru, ali i u nediskriminaciju, slobodu mišljenja i izražavanja, kao i potencijalne uticaje na prava na okupljanje i udruživanje.

Iz kompanije Axis Communications ukazuju na saopštenje u kojem piše da se njena mrežna video rešenja „koriste širom sveta kako bi povećala bezbednost i sigurnost”, dodajući da uvek poštuje ljudska prava i protivi se diskriminaciji i represiji u bilo kom obliku.

Takođe, iz Noldus Information Technology negiraju proizvodnju alata za digitalni nadzor i tvrde da njihov softver ne predstavlja rizik po ljudska prava, a uz to i optužuju Amnesty da tokom istrage nije obavio dublju analizu.

„Amnesty International… nije predstavio nijedan dokaz da je došlo do kršenja ljudskih prava, niti jedan primer kako naš softver može predstavljati rizik po ljudska prava. Što se tiče prodaje univerzitetima Šihezi i Sinkjang Normal, Amnesty priznaje da naše istraživanje nije uzimalo u obzir direktne veze između univerzitetskih projekata koje uključuju proizvode Noldusa i širenje državnog nadzora i kontrole u Sinkjangu”.

Noldus kaže da ne razume zašto je Amnesty uvrstio tu kompaniju u njihov izveštaj s obzirom da oni, kako navode, ne proizvodi nadzorne sisteme i nisu aktivni na tržištu javne bezbednosti.

„Diskusija o rizicima digitalne tehnologije po ljudska prava treba da bude zasnovana na dokazima, a ne sumnjama i pretpostavkama. Amnesty bi trebalo da se fokusira na tehnologije koje predstavljaju rizik po ljudska prava, a alati Noldusa to ne čine”.

Evropski zakonodavci su u procesu oblikovanja regionalnih pravila za upotrebu „visoko rizičnih” AI aplikacija širom Evropske unije, uz nacrt predloga koji bi trebalo da bude objavljen sledeće godine, kako je nedavno rekla predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lejen.