Američki učenici usvojili 50% manje gradiva u onlajn školi. Kakvo je stanje u Srbiji?

Pandemija je zadala veliku muku sistemima obrazovanja, pošto se odjednom trebalo prilagoditi kompletnom učenju od kuće i digitalnom obliku nastave. Neprofitna organizacija NWEA koja se bavi istraživanjima osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja u SAD-u, analizirala je ponašanje učenika u digitalnom okruženju, i na osnovu uzorka od pet miliona učenika uzrasta od trećeg razreda osnovne do prvog srednje, došla do nekoliko važnih podataka, koji ukazuju da će biti velikih izazova u narednoj školskoj godini.

Kako prenosi Business Insider, istraživanje pokazuje da su učenici uspeli da usvoje oko 70 odsto sadržaja koji je predviđen za razvoj veštine čitanja, ukoliko se uporedi sa nivoom koji su imali prošle godine, u normalnim okolnostima. Statistika za oblast matematike beleži još veći pad, naime istraživanje pokazuje da je oko 50 odsto sadržaja usvojeno u poređenju sa redovnim učenjem, isto tako postoje procene da među učenicima nižih razreda postoje i oni koji po nivou znanja matematike zaostaju za čitavu školsku godinu. Pomenuta studija zaključuje i da učenici koji dolaze iz siromašnijih društvenih slojeva imaju posebne poteškoće za neometano učenje od kuće, najčešće zbog loše ili nepostojeće internet konekcije, ili nedostatka adekvatne tehnologije.

Rezultati u Srbiji verovatno još slabiji

Kada je reč o prvim  utiscima kako je izgledao prvi period učenja na daljinu u Srbiji, direktor Obrazovno kreativnog centra Zoran Milojević smatra da su, u poređenju sa rezultatima navedenog istraživanja, rezultati naših učenika još slabiji.

„Čini mi se da je procenat usvojenog znanja još manji, prvenstveno zbog toga što naši učenici nisu bili spremni za ovakav vid nastave, a delom i što naš obrazovni sistem neguje direktan odnos i interaktivnost. Najveći broj učenika uglavnom je pratio televizijske prenose, a tu je postojao samo jednosmeran prenos znanja. U ostalim segmentima nastave mali broj nastavnika se potrudio da osmisli nove zadatke za rad i istraživanje, kojim bi pružili dodatan podsticaj ka interaktivnosti”, objašnjava Milojević.

Srpski obrazovni sistem usmeren na prosečnog učenika

Pandemija je donela prisilnu digitalizaciju obrazovanja bez mogućnosti izbora, te je logično da postavimo još neka pitanja kako bismo sumirali rezultate. U kojoj meri će nastavnici uspeti da savladaju razlike u usvojenom gradivu kada se sledeće godine učenici vrate u školske klupe? Na koji način će prepoznati šta je na pojedinačnom nivou promaklo dok je nastava bila na remote režimu?

Zoran Milojević smatra da se pomenuti problemi neće osetiti u našem obrazovnom sistemu, a glavni razlog je usmerenost sistema na prosečnog učenika.

„Učenici koji su naprednije pratili priču biće spremni, oni koji zaostaju potrudiće se više. Mislim da neće biti problema, nastavnici će imati maksimalnu toleranciju, a učenici kojima je potrebno ponavljanje gradiva dobiće dodatnu pažnju i informacije koje nedostaju”, objašnjava on.

Da li su školske obaveze lakše kad nismo sami?

Učenje na daljinu u velikoj meri premešta socijalizaciju u digitalnu sferu ili je na neko vreme stopira, te se postavlja i pitanje kakva je uloga socijalizacije i inače u procesu obrazovanja. Da li nam pandemija pokazuje da možemo da zanemarimo direktan kontakt? Pođimo od pretpostavke da inače prisutni stimulišući načini ponašanja za razvoj emocionalne i socijalne inteligencije ne mogu da budu zamenjeni ekranskim simulacijama. Jedno od mnogobrojnih istraživanja na ovu temu pokazuje da previše vremena ispred računara vodi do anksioznog i depresivnog stanja, najčešće u dobu od druge do 17. godine života.

Milojević smatra da socijalizacija ne igra važnu ulogu tokom usvajanja znanja i veština, i objašnjava da je primetno da su deca i u normalnim okolnostima posvećena virtuelnoj stvarnosti.

„Socijalizacija igra najveću ulogu u prva četiri razreda osnovne škole, a što su generacije starije taj proces je sve manje važan i ne utiče mnogo na razvoj znanja i veština. Učenicu su i van škole u poziciji onlajn života, bilo da su u pitanju igrice, društvene mreže ili nastava. Vidno je da se druženje i komunikacija i inače odvijaju na internetu. To je jedan smer evolucije u kojem se čitavo društvo kreće. Mislim da učenicima to ne smeta, već je potrebno dati adekvatne i kvalitetne materijale da usvoje znanje. Oni će se lako snaći”.

I na fakultetima slični problemi

U prethodnom periodu slični problemi prepoznati su i na nivou visokog obrazovanja u našoj zemlji. Istraživanje NajStudenta pokazalo je da tokom pandemije skoro polovina ispitanih studenata nije imala kolokvijume, a onlajn nastavu je držao svaki treći profesor. Od ukupnog broja ispitanih 73 odsto je mislilo da će imati problema sa upisom u narednu godinu, 65 odsto da će teško doći do prakse i posla.

Podsetimo se da je sistem učenja na daljinu u Srbiji „izgrađen” u svega nekoliko dana. U razgovoru za StartitDnevnik više sagovornika procenilo je da je Ministarstvo prosvete uspelo da odgovori izazovu i kratkom vremenskom roku koji je dat na raspolaganje, međutim objašnjavaju i da čitava sfera digitalnog obrazovanja može mnogo bolje da funkcioniše.