Agile meetup u beogradskom Startit Centru

Meetup će biti održan u četvrtak, 29. novembra, sa početkom u 18 i 30.

Ana Petrović - 27. Novembar, 2018.

Pridev agilno se pre svega odnosi na agilne vrednosti i principe na kojima počiva razvoj softvera. Vrednosti su opisane kao binarne opozicije (vrednije nasuprot manje vrednog), a principi kao konkretna pravila ponašanja u svetu brzih promena i velike potrebe za niskorizičnom, a kompleksnom inovacijom.

Agilne vrednosti i principi zabeleženi su u dokumentu poznatom kao Agilni manifestkoji na prvo mesto stavlja činjenicu da najbolje proizvode i zadovoljne klijente stvaraju ljudi, kada se nesmetano i odgovorno organizuju, kada imaju pristup potrebnim informacijama i mogućnost i volju da stiču adekvatna znanja i veštine, i kada mogu brzo da testiraju ono što su napravili. Za agilni način rada kaže se još da je holistički, za razliku od prethodnog koji je bio sekvencijalan (waterfall).

Desetine agilnih metodologija niklo je na agilnim vrednostima i principima, razvijeno je mnoštvo okvira (najpoznaiji je Scrum), procesa i alata. Međutim, implementacija agilnog razvoja nailazi na brojne poteškoće i česte neuspehe. Kao najčešći razlozi za neuspeh agilizacije kompanija navode se organizaciona kultura koja je u suprotnosti sa agilnim vrednostima i principima, zatim strah od promene, kao i izostanak podrške od strane lidera.

Na meetupu će biti reči o sledećim temama:

  1. Agilni timovi — Organizaciona kultura, iako ‚‚neuhvatljiva”, daleko je važnija za uspeh kompanije od dobre strategije ili dobro osmišljenog proizvoda. Kultura je sistem podeljenih vrednosti i često je ‚‚ubedljivija” od činjenica. To je veoma važno da se razume, posebno zato što se agilan razvoj u celosti zasniva na vrednostima i principima. Sve ostalo je izvedeno odatle ili se na to naslanja. Timovi u kojima svi pojedinci ne dele agilne vrednosti i principe, nisu agilni timovi, jer članovi ne čine kulturni krug podeljenih vrednosti.
  2. Kako se agilno razlikuje od tradicionalnog? — Agilni način razmišljanja predstavlja i krupnu, paradigmatsku promenu u sagledavanju sveta. S jedne strane ostaje tradicionalno kao ‚‚loše” ili ‚‚nedovoljno dobro”, a s druge agilno koje je u nastajanju i koje je zbunjujuće. Presek tradicionalnog i agilnog načina rada ume da izgleda bizarno.
  3. Strah od promene i navike — Činjenica je da se ljudi plaše promene, ali je isto tako činjenica i da imaju ukorenjene navike od kojih teško odustaju čak i kada to žele, kao i da se ‚‚parališu” kada se okolina ne ponaša u skladu sa očekivanim.
  4. Kulturni beklog — Agilna kultura je ogromna, tako reći Epika i da bi se njena promena uvela na pravi način neophodno ju je usitniti i dovesti na razumljiv sistem konkretnih ponašanja, baš kao i svaki drugi proizvod.
  5. Uloga lidera — Organizaciona kultura isključivo zavisi od kulture lidera, odnosno od sistema nagrađivanja i kažnjavanja— ‚‚A leader doesn’t just get the message across, he is the message.” (Warren Bennis)

Predavači

Jasmina Nikolić — član međunarodnih agilnih udruženja koja sertifikuju trenere i profesionalce — Skram alijanse i Agilne alijanse. Jasmina je među prvima u Srbiji počela da izučava i da se edukuje u sferi agilnog menadžmenta i da se bavi agilnim transformacijama preduzeća. Na univerzitetu La Salje u Barseloni predaje Agilnu kulturu na redovnim master studijama, a na Filološkom fakultetu u Beogradu je radila na obučavanju agilnih timova.

Specijalni gost na predavanju biće Suzanne Daigle — Partner u kompaniji NuFocus Strategic Group US, koja je specijalizovana za agilni razvoj u nesoftverskim kompanijama i za društvene tehnologije koje podstiču visoke performanse i optimizuju ljudske potencijale. Bivši predsednik i počasni član instituta Open Space Institute US i osnivač i član udruženja ‚‚United Packaging Associates”.

Prijave

Događaj će se održati u beogradskom Startit Centru (Savska 5), u četvrtak, 29. novembra, sa početkom u 18 i 30. Prisustvo je besplatno, ali je prijava obavezna putem sledeće forme.