Razvijate startap? Onda biste morali da znate šta je minimalno održiv proizvod (MVP)

Ivan Vesić - 18. Jul, 2012.

Dakle, imate kul ideju i odličnu ekipu. Verujete da ste pronašli (bolje) rešenje za neki problem, što bi trebalo da olakša život potencijalnim korisnicima. Dovoljno ste brainstormovali, uradili ste istraživanje koliko ste mogli i sada je vreme da testirate vaš koncept i da na taj način uverite sebe i druge, uključujući investitore, da je potencijal vašeg startapa značajan.

Ali, kada je proizvod, u ranoj fazi razvoja, spreman za ovako nešto? Da li je potrebno da prezentujete nešto prebogato featurima ili bi trebalo da pružite samo dokaz koncepta i osnovnu funkcionalnost?

Odgovor na ova pitanja naravno zavisi od specifičnosti vašeg projekta, međutim, teorija razvoja startapa je pokazala da postoje jasni principi, gotovo zakonitosti, čije se uvažavanje veoma isplati.

Jedan od takvih koncepata se upravo odnosi na strategiju brzog i kvantitativnog tržišnog testiranja potencijala proizvoda ili feature-a poznatijeg kao minimalni održivi proizvod ili Minimum Viable Product (MVP).

Ovaj koncept je značajan jer njegovim usvajanjem nećete doći u situaciju da provedete mesece (ili godine) u podrumu, garaži, stanu ili tamo gde već razvijate svoj “savršeni” proizvod sa ekipom ne znajući da li to što radite ima smisla i hoće li neko platiti za to. MVP, s druge strane, omogućava da testirate svoj koncept i ispravite nedostatke kojih, gotovo po pravilu, skoro uvek ima.

MVP je koncept vezan za razvoj web aplikacija koji je definisao Erik Ris (Eric Ries), čuveni startap preduzetnik iz Silicijumske doline poznat po Lean Startup pristupu razvoja biznisa koji podrazumeva alociranje resursa kompanije na što efikasniji mogući način. Imajući u vidu mogućnosti koje Internet i tehnologija pružaju ovaj racionalni pristup u izradi biznisa je preporučljiv gotovo za svaki startap.

Minimalni održivi proizvod sadrži samo one odlike (features) koje su dovoljne za njegovo lansiranje kako bi se pratilo na koji način on rezonuje kod ranih usvajača (early adopters).

Cilj je da se sa što manje sredstava i truda stvori rani proizvod koji nudi odgovor na rešenje nekog problema kako bi se što pre dobio rani feedback, a u nekim situacijama možda i zaradio novac – ako su rani usvajači voljni da plate za vaš proizvod.

U svakom slučaju, na ovaj način se štedi novac i vreme i testira teren za vaš proizvod. Rani usvajači lakše opraštaju iako su bučni kada se žale jer imaju više entuzijazma od svih ostalih potencijalnih korisnika. Oni su jedini korisnici koji će lako prepoznati u kom pravcu želite da se krećete na osnovu vašeg minimalno održivog proizvoda.

Zanimljivo je da MVP može da bude oglas na Guglu, PowerPoint prezentacija ili landing page. Prema Eriku Risu to je nešto što često možete da napravite za dan ili nedelju dana.

Na primer, za Dropbox MVP nije čak bila ni sama bazična funkcionalnsot ovog servisa, oko koje je kasnije izgrađen fantastičan ekosistem i koja se integrisala u druge ekosisteme. Bio je to video klip, za svaki slučaj prepun easter egg-ova na koje su gikovi odlepili.

Dropbox, u tom trenutku, nije imao resurse da pruži kvalitetnu uslugu praktično šestocifrenom broju korisnika koliko je ovom startapu bilo potrebno da dokaže svoju održivost, imajući u vidu velike ambicije, pa je zato osnivač kompanije Dru Hjuston napravio video gde je objasnio na koji način oni rešavaju značajan problem.

Konačni rezultat bio je izuzetan, već prve večeri 75,000 ljudi se prijavilo za betu, a ostalo je već deo neke druge priče…

Zato, ako razvijate startap, dobro razmislite kakav problem rešavate i koji je vaš MVP. Čak i ako pođe nešto naopako, bolje da se to desi u ranoj fazi, kada imate puno prostora za ključne promene i eventualno pokretanje drugačijeg minimalno održivog proizvoda.