NBS: Dok se PayPal ne licencira u Srbiji, neće biti legalan među rezidentima

Čak i ako PayPal uvede domaću valutu, to ga, prema navodima Narodne banke Srbije, neće učiniti legalnim za transakcije među rezidentima, jer nije zvanična institucija elektronskog novca u Srbiji. Na ovaj način NBS štiti druge institucije elektronskog novca u Srbiji — da li ih i koliko uopšte ima?

Zoja Kukić - 8. Jul, 2016.

Nakon vesti da je utvrđen prekršaj domaćeg startapa Cargo Technologies povodom korišćenja PayPala, dobili smo i odgovore od Narodne banke Srbije, koje su povod za ovaj tekst.

Među svojim sistemima naplate vožnji, Cargo poseduje i PayPal, u okviru kojeg nije moguće naplatu izvršiti u domaćoj valuti, te je prema Zakonu o deviznom poslovanju i činjenici da je Cargo Technologies srpska kompanija, on jedini legalan ukoliko ga koriste nerezidenti. Mesto zabune je što bilo koji entitet koji implementira PayPal u svoj sistem naplate ne može imati informaciju o rezidenturi uplatioca, jer tu informaciju nema ni sam PayPal.

Dva zakonska problema

Prekršajna prijava odnosi se na nepoštovanje Člana 32 i Člana 34 Zakona o deviznom poslovanju.

Članom 32. propisano je da rezidenti mogu obavljati platni promet sa inostranstvom i preko izdavaoca elektronskog novca radi plaćanja i naplate po osnovu elektronske kupoprodaje robe i usluga. Takođe, članom 34. Zakona je propisano da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici Srbiji vrši u dinarima, osim u taksativno navedenim slučajevima kada se može vršiti i u devizama.

Narodna banka Srbije naglašava značaj povrede člana 32, jer PayPal nije izdavalac elektronskog novca u Srbiji i da je tu veći problem:

nbsZakonom o platnim uslugama propisano je u članu 10. koje finansijske institucije mogu pružati platne usluge u Republici Srbiji (plaćanja između rezidenata), a među njima se nalazi samo institucija elektronskog novca koja ima dozvolu Narodne banke Srbije za izdavanje elektronskog novca (domaća institucija elektronskog novca), a ne i strana institucija elektronskog novca.

Iz svega navedenog proizilazi da je pogrešno zaključiti da se plaćanje između rezidenata preko PayPala ne omogućava zbog neuključivanja dinara u korpu valuta, jer glavni razlog zbog čega rezidenti ne mogu vršiti međusobna plaćanja preko PayPala leži u tome što domaći platni promet mogu obavljati samo institucije iz člana 10. Zakona o platnim uslugama.

Dakle — PayPal je uveden u Srbiju, ali zbog toga što nije licenciran u Srbiji kod Narodne banke Srbije, nije moguće koristiti ga za transakcije između rezidenata čak ni ukoliko uvede dinar kao valutu.

Kako u NBS kažu, ovakva pravila postoje u svim zemljama Evropske Unije, samo sa jednom važnom napomenom. PayPal treba da se licencira samo u jednoj zemlji EU da bi mogao da obavlja poslove u 28 zemalja Evropske Unije i na taj način bude omogućen za korišćenje za 508 miliona stanovnika.

Licenca i registracija u Srbiji glavni uslov

Da bi bio dostupan za 7 miliona ljudi u Srbiji, koja ima prilično nizak promet trgovine na internetu i svega 30 e-prodavnica koje funkcionišu, on mora da prođe kroz postupak licenciranja i napravi sedište u Srbiji, a ne u Singapuru sa kojim su trenutno zavedeni kod nas.

nbsPružanje platnih usluga je licencirana delatnost svuda u svetu (kao što je i depozitna delatnost, delatnost na tržištu hartija od vrednosti i druge finansijske delatnosti), a omogućavanje da se ove usluge pružaju u Srbiji između rezidenata bez dozvole Narodne banke Srbije dovelo bi do paradoksalne situacije u kojoj bi strane institucije elektronskog novca osnovane u zemlji u kojoj nema regulatornih zahteva (nema nadzora, posebnog kapitala kao u EU od 350.000 evra i zaštite korisnika) bile u daleko povoljnijem položaju u odnosu na domaće institucije elektronskog novca na koje se primenjuje režim ekvivalentan u Evropskoj uniji.

Naglašavamo da je Zakonom o platnim uslugama koji je usaglašen sa odgovarajućim evropskim direktivama u ovoj oblasti omogućeno institucijama elektronskog novca da se osnivaju u Srbiji i posluju na isti način kao što to čine u EU, a suprotno postupanje u konkretnom slučaju bi bilo i suprotno i članu 8. Direktive EU o elektronskom novcu (EMD II). Njom je propisano da institucije elektronskog novca iz trećih zemalja (van EU) ne mogu pružati usluge izdavanja elektronskog novca bez licence nadležnog organa EU i pod povoljnijim uslovima u odnosu na institucije elektronskog novca iz EU.

Dakle — glavni argument je da to ne bi bilo u redu prema sličnim servisima elektronskog novca koji postoje u Srbiji. Znate li za neki koji obavlja sličnu delatnost ovde, a kome na ovaj način PayPal ugrožava biznis?

Srbija bez institucije elektronskog novca

Trenutno postoji 7 kompanija koje su registrovane kao platne institucije u Republici Srbiji. Prva dva koja su dobila licencu su Tenfore d.o.o. i Eki Transfers, koji se bave zastupništvom Western Uniona u Srbiji, tu su i Diners Club International Belgrade, VIP Sistem, IPay, Payspot i COA.

Nijedna od njih se ne bavi elektronskim novcem, a u registratoru institucija elektronskog novca ne postoji nijedna kompanija. NBS izvukla je i listu institucija elektronskog novca iz trećih država, u kojoj se nalaze 4 institucije među kojima je PayPal, Payoneer, Skrill i PaySafe.

Važno je primetiti da iznad liste tih kompanija stoji da su u pitanju “institucije elektronskog novca iz trećih država koje posluju u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju”. Ali, ne piše da su u skladu sa Zakonom o platnim uslugama i upravo tu je i caka.

Na naše pitanje šta NBS radi kako bi informisala pravne subjekte zemlje o zakonitom korišćenju PayPala i drugih institucija elektronskog novca van Srbije, navode sledeće:

nbsPlatni promet između rezidenata ne može da se obavlja preko PayPala, jer on nema licencu Narodne banke Srbije u skladu sa Zakonom o platnim uslugama (PayPal bez dozvole u tom slučaju bio bi privilegovan na domaćem tržištu platnih usluga).

Predstavnici NBS su  na mnogim javnim skupovima i sastancima s predstavnicima IT industrije, PKS-a, UBS-a predlagali moguća rešenja kako bi poslovni entiteti eliminisali svaki mogući rizik tzv. „nesvesnog“ kršenja Zakona o deviznom poslovanju.

Iako je za kontrolu deviznog poslovanja kod pravnih lica i preduzetnika nadležna Poreska uprava, kao moguća rešenja ukazivali smo na mogućnost da rezidenti na svojim internet stranicama i mobilnim aplikacijama kod kupoprodaje robe i usluga jasno razdvoje mogućnosti plaćanja za rezidente i nerezidente isključujući mogućnost plaćanja PayPalom za rezidente (npr. sistem registracije i sl. jer niko ne može da snosi odgovornost zbog tuđeg deliktnog ponašanja, kao što su lica koja se lažno predstavljaju).

Nema odgovornosti zbog tuđih “laži”

Cargo je ovo radio — stoji napomena da rezidenti ne treba da plaćaju PayPalom, ali nije uključivao informaciju o rezidenturi prilikom registracije korisnika. Čak i da jeste, moguće je da neko drugi izvrši uplatu kredita za rezidenta (i obrnuto), pa je pitanje koliko bi to bilo delotvorno.

Međutim, NBS u ovom odgovoru navodi da niko ne može snositi odgovornost zbog tuđeg lažnog predstavljanja, te ostaje da vidimo da li bi ovo mogla biti izlazna karta iz prekršaja za Cargo.

Kazne za kršenje članova 32 i 34 idu do 2.000.000 dinara za pravna lica, do 500.000 dinara za preduzetnika i do 150.000 dinara za fizičko lice. Uz ove prekršaje može se izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili su nastali izvršenjem prekršaja, a novčana korist, imovinska korist i sredstva plaćanja u vezi s tim predmetima uplaćuju se u korist budžeta Republike Srbije.

Bez plana za promene

Kako nam dalje iz NBS govore, nikakvi dalji pregovori sa PayPalom nisu održani nakon aprila 2015. godine kada je omogućen prijem sredstava u Srbiju preko ovog servisa.

nbsPrema podacima kojima raspolažemo iz platnog prometa sa inostranstvom jasno se može uočiti ne samo slanje novca preko pomenutih servisa, već i prijem novca koji je posebno izražen u poslednjih godinu dana.

Što se tiče planova Narodne banke Srbije o menjanju pojedinih odredbi Zakona ili uvođenju pojedinih podzakonskih akata koji bi olakšali elektronsko poslovanje, kreirana je Radna grupa “koja će razmatrati potrebu izmena odredbi Zakona kao i dinamiku ovih izmena, a imajući u vidu obaveze koje je Republika Srbija preuzela potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji u delu koji se odnosi na kretanje kapitala.”

Šta dalje?

Izgleda da su od 4 predloga rešenja za domaće preduzetnike iz našeg prethodnog teksta, sada ostala samo dva.

Jedan je da čekamo da spomenuta Radna grupa osmisli kako da omogući bilo kakav smislen način za onlajn transakcije među rezidentima u stranim valutama, jer ovako imamo problem za bilo koji sistem plaćanja koji je okrenut ka globalnom tržištu, a svako ko se razume u biznis zna da nema nikakvog smisla na svom sajtu napraviti različite stranice za kupovinu za Srbe i sve ostale.

Drugi, osnivanje firme van Srbije, svakako nije u interesu naše ekonomije, ali izgleda da je jedino što možemo da uradimo za sebe i svoje biznise dok se država ne seti da je menjanje ovih regulativa zapravo u njenom interesu.

Za kraj, dobili smo predlog da organizujemo jedan zajednički događaj na kome će NBS sa zadovoljstvom pružiti svoj doprinos. Javite nam u komentarima ako biste želeli da organizujemo takav događaj u narednom periodu.

nbsPredlažemo Vam da u okviru IT industrije i PKS-a predložite održavanje sastanaka na ove teme i konstruktivno pristupite rešavanju uočenih problema, a NBS bi svojim učešćem i idejama bila spremna da pruži svaki pozitivan doprinos.