Kućna automatika je neizbežna, ali sa izazovom bezbednosti ispred sebe

O kućnoj automatici i pametnim kućama se govori već decenijama, a mogli smo i videti umetničke vizije budućnosti u kultnim filmovima tipa „Povratak u budućnost 2“ i sl.  U njemu se u modernoj kuhinji odigra bukvalno sve što Marti zamisli. Naravno, još uvek smo daleko od toga da kompjuter donosi papuče (ali opet, ko zna?).

No, da se zadržimo u domenu realnog. Kućna automatika, na primer, može:

• da uključi  aparat za kafu pre nego što ustanete;
• da učini da stereo sistem pusti vašu omiljenu plejlistu, u zavisnosti od doba dana;
• da komunicira sa termostatima i pravi uštede električne energije;
• da proverava status prozora i vrata;
• da prilagođava automatski jačinu svetla;
• da javlja roditeljima da su deca stigla kući;
• da kada niste kod kuće uključuje i isključuje svetla, grejanje, itd.;
• i još mnogo toga

Popularnost u porastu

Ideja je da se tzv „kućni poslovi“ odvijaju u pozadini, a da više vremena ostane za porodicu i druge aktivnosti. Naravno, tu treba naći dobar balans, jer bi u suprotnom kućna automatika predstavljala dodatni posao (kao što se često dešava u modernom IT, nešto što bi mogli da nazovemo i „IT pour/IT radi  ITa“ (odnosno, sve češće se dešava da informatizacija nije ekonomski opravdana).

Kao i sve druge novotarije, pametni kućni uređaji koji imaju mogućnost komunikacije i kontrole su bili retki i skupi, ali, kao što to i uvek biva, sve više proizvođača pravi uređaje po dostupnim cenama. Ovaj trend ne mogu da ignorišu ni kompanije-giganti, pa je tako pre par nedelja  Samsung kupio firmu SmartThings za 200 miliona dolara, sa namerom da se uključi u tržišnu utakmicu;  osim toga, Google već ima Nest (pametni termostat), a Apple ima HomeKit sistem.

Što se naših predela tiče, 2012. godine moja firma TelNet je realizovala softversko rešenje za  sistem Tenlogic www.tenlogic.com, koji je mogao da upravlja osvetljenjem, roletnama, zavesama i tendama, kućnim aparatima, klimatizacijom i grejanjem, vratima, bazenima, sistemom za zalivanje, alarmom i video nadzorom i sve to preko mobilne aplikacije.

Postoji više načina upravljanja ovim uređajima (tasterima, daljinskim upravljačem, putem desktop modula za XBMC softver), ali je verovatno najpraktičniji i najatraktivniji putem pametnog telefona.

Ponosni smo na inovacije koje je još tada posedovala naša aplikacija, npr. isključivanje potrebe da se podešava internet ruter kod korisnika. Važno je i napomenuti da je  rešenje nezavisno od standarda za komunikaciju i lako proširivo za sve nove uređaje.

Briga i o softveru i hardveru

“Te 2012. godine…” (ovde uvek dobro dođe nostalgična tema Zorana Simjanovića) u svetu je postojao sličan softver, ali tech zajednica nije bila ni približno zainteresovana kao sada. Sadašnji Internet of Things hype i sve veći broj pristupačnih uređaja nas je doveo do odluke da krenemo sa razvojem nove generacije ovakvog softvera (Do! Smarter Home Automation) koji bi bio neka vrsta centralnog, ličnog asistenta sa sposobnošću učenja i koji ne bi samo podržavao Tenlogic, već i većinu drugih uređaja koji se mogu naći na tržištu.

Informatičarima je dobro poznato da se, kao i kod svakog drugog razvoja, najveći problemi pojave iznenada i prosto niotkuda. Na primer, komunikacija naprasno prestane da funkcioniše ili se ne ponaša onako kako je predviđeno tehničkom dokumentacijom proizvođača.

Ogroman dodatni problem kod softvera za kućnu automatiku se nalazi u tome što ovde problemi ne nastaju samo u okviru softvera, već je ekosistem (a samim tim i mogućnost da se problem pojavi) mnogo širi: možda je to neispravna električna instalacija kod korisnika, možda loše podešen smart modul, možda neiskustvo montera, i sl.

Kada vam “Things” dospeju u “Internet” to, osim koristi, ostavlja i mogućnost da mnogo više stvari ne funkcioniše kako treba i uvećava potrebu da dobro planirate i predvidite sve moguće greške. Jednostavno, ne “kvari” se više samo “Internet”, nego i “Things”.

Bezbednost kao glavna briga

Ono što se takođe pokazalo je da je bezbednost kada su ovakvi uređaji u pitanju veoma važna i svakako nešto na čemu treba što više raditi. Protivnici kućne automatike dosta govore o mogućnosti zloupotrebe: ako vam neko kontroliše sve uređaje u kući, kontroliše i vas. Dokaz da su u pravu je i ovonedeljno hakovanje siguronosnih kamera, između ostalog i Beograđana.

Jedini način za smanjenje zloupotrebe je primenjivanje svih dostupnih mehanizama zaštite i stalna edukacija konzumenata. U slučaju hakovanih kamera nije bila u pitanju hakerska “bravura” već, između ostalog, nedovoljna informisanost korisnika: fabrička podešavanja kamera su ostala nepromenjena, sa default lozinkama koje se daju “izguglati” za par minuta.

Svaka nova iteracija tehnologije (najpre računari uopšte, zatim mobilni telefoni, tableti, društvene mreže…) ima iste protivnike. Internet of things je neizbežan (krajnjim naporom ću se suzdržati da ovu rečenicu ilustrujem fotografijom agenta Smith-a). Kako je to lepo rekao Rob Van Kranenburg – ako ne želimo da ga prihvatimo kao deo realnosti, ne postoji način da se sakrijemo ili izvučemo iz njega

Ideja kućne automatike nije da se kontrola kućnih uređaja pretvori u dodatni posao, već naprotiv, da radi u pozadini i omogući korisniku više vremena za sebe i porodicu, ali i:

• da ga učini sigurnijim;
• da spreči probleme i nesreće;
• da sačuva novac.

Kako volim ovu tehnologiju, a i pokazuje se da je tržište voli, ideja nam je da pokrenemo i sami nešto novo u skorom periodu (o čemu ćete kada dođe vreme čitati na Startitu), pa ćemo podeliti ovde i svoja iskustva kada za to dođe vreme.

Za kraj bih citirao koleginicu koja je vodila prezentaciju Android aplikacije u Privrednoj Komori Beograda: „Muškarci više neće moći da se izvlače od kućnih poslova ni kad su na putu“ :)