Kad bi programski jezici bili deca u vrtiću

Leto je. Dan je sunčan i sva deca su istrčala u dvorište vrtića da se igraju i uživaju u lepom vremenu. Probaćemo sad da opišemo neke od njih.

Prvi klinac koji zapada za oko je visok momčić, viši od ostale dece i očigledno stariji od svih njih. Zove se C. Obučen je opušteno i uvek ima radosni osmeh. Sva manja deca se vrte oko njega i vidi se da on uživa da se igra sa svima. On zna da ga svi smatraju za kul klinca i da ga svi mnogo poštuju i vole, ali nije nešto uobražen zbog toga.

Brz je, okretan, pametan i voli da pomaže ostaloj deci, znajući da su ona bespomoćna bez njega. Gle, upravo je pomogao onom malom Pajtonu da se popne na drvo. Pajton bi mogao i sam da se popne na drvo, ali bi to trajalo večno, pa je pitao Ca da mu pomogne. C, sa osmehom kao i uvek, ga je spretno uzeo i podigao na granu bez problema. On je zapravo kao stariji brat svima njima.

Kad smo već kod braće, C stvarno ima mlađeg brata koji se zove C++. Tačnije, oni su braća po materi. C-ove tate imaju gušću bradu od oca C++a, ali zato otac C++a ima manje kose. Vidi se da ova dva klinca liče, ali C++ je ipak manji i mlađi. C++ov tata je mislio da napravi brata Cu koji bi bio bolji u rukovanju objektima u vrtiću, ali koji bi bio ličio na Ca. Iako je uspeo, ostala deca ipak više vole da se igraju sa Com.

C++ je takođe malko gojazniji za dete tog uzrasta i malo sporiji od starijeg brata, ali ruku na srce – stvarno bolje rukuje objektima. Razlog zašto je sporiji je možda i to što sa sobom uvek nosi mnogo igračaka: mali ašov, grabulje i jednu koficu i, nećete verovati, ali uvek ima i švajcarski nož sa sobom. Ostala deca gledaju sa divljenjem u C++ove igračkice i šta sve može da uradi sa njima, ali su takođe čuli od starijih i da je to sve teret koji on nosi i da treba veoma iskusna osoba da sve to što on nosi koristi mudro i pravilno, pa čak i da možeš da se posečeš ako taj alat ne znaš da koristiš. Možda zato ostala deca više vole starijeg brata, ko zna.

Već sam spomenuo Pajton klinca. On je jedan od onih koji često pita Ca za pomoć. Brz je i agilan, ali avaj – ima trenutaka kada samo C može da pomogne. On je jedno maleno derište sa tršavom kosom koje uživa da radi stvari brzo i lepo. Nikad ne staje, neumoran je, pantalonice su mu poderane od stalnog trčanja, skakanja i padanja. Drugim rečima, veoma je dinamičan.

Baš zato što je tako dinamičan, često lomi stvari, ali isto tako može jako brzo da ih sastavi nazad – to je zato što sa sobom nosi uvek selotejp. Ima još jedna stvar koju nosi uvek sa sobom – baterije. Ako mu kažeš da uradi nešto, odmah će se baciti na posao, bez obzira koliko je to teško i kad je gotovo, voli da tad izvadi par baterija iz džepa i da se prodere „Batterries included!“.

Još jedan mališan sličan Pajtonu je i Rubi. Njih dvojica su slični, ali interesantno, veoma vole da se takmiče. Ako jedan od njih uradi nešto, drugi će odmah probati da uradi to isto, samo brže i lepše, samo da pokaže da je bolji. Isto su i obučeni, samo što Rubi voli da nosi crveno.

Kad treba da urade više stvari u isto vreme i Pajton je brži od Rubija, on voli da začikava Rubija da je njegova crvena majica zapravo satkana od zelenih niti. Ako, sa druge strane, Rubi pobedi, u stanju je da skače oko Pajtona po ceo dan i da mu se dere u facu “Global Interpreter Lock!”. Rubijev tata je iz Japana i mnogo voli svog malog. Nekada bude tako zaštitnički nastrojen i toliko brine za sina, da Rubi ne može da se razvija normalno zbog njega. C je i Rubiju kao stariji brat, i pomaže i njemu kad se zaglavi.

PHP je jedno od najčudnije dece u vrtiću. Tu je uvek, voli Ca, ali retko kad se druži sa njim ili ga pita za pomoć, uglavnom jer mu nikad ni ne treba. Najmanji je, ali je i jedan od najbržih, najživljivih i najpopularnijih klinaca u vrtiću. Pajton i Rubi bi voleli da budu popularni i brzi kao PHP kad porastu. PHP ne poštuje nikog u vrtiću, on je kao neki mali buntovnik i fura svoje načine da se igra.

Jednom su, na primer, sva deca pravila zamak u pesku. Svi su se skupili i počeli da raspravljaju kako da ga naprave. Pominjali su „frejmvorke“, „ skalabilnost“, „paradigme“, „design patterne“ i sve one stvari o kojima deca inače pričaju kada prave zamkove od peska. Odjednom, u sred njihovog razgovora, kad su se okrenuli imali su šta da vide – PHP je već sagradio zamak! Samo je rekao „Arhitektura, to je za slabiće“ i napravio ga. Nije, doduše, dugo stajao i nije mogao da se se doda novi sprat, ali ironično – njegov zamak je bio bolji i stabilniji nego svi ostali.

Naravno, ne vole sva deca Ca i ne igraju se svi sa njim. Ima tamo jedan klinac koji se zove Java. Iako je jako zavisan od Ca, opet misli da je bolji od njega i ne voli da ga pita ni za kakvu pomoć. Da, poštuje ga, ali misli da sve može da uradi sam. Ne voli da se igra sa drugom decom i prilično je introvertan. Ovo je zato što kad je bio dosta mlađi, bio je neverovatno debeo i spor, i druga deca su ga mnogo zlostavljala. Od tad, nije prihvaćen u društvu. Sva deca se još sećaju kad je jedan čika sa dugom bradom, obučen kao hipik i oslovljavajući sebe kao RMS, došao jednom kod njih i rekao da će upasti u Javinu zamku ako se budu družili sa njim. Zbog ovoga je Java dobio kompleks niže vrednosti. Kompleks niže vrednosti je uskoro prerastao u kompleks više vrednosti i to dosta objašnjava Javino ponašanje danas.

Od tad, Java se baš puno trudio da se reši problema težine i, iako je sad prilično mršav, tragovi zlostavljanja i strije su još vidljivi. Danas se on trudi da bude otvoreniji, ali kao da je sve uzalud. Neće ni da čuje za drugu decu, igra se sa svojim igračkama koje nisu kompatibilne sa igračkama druge dece, pa čak ima i svoj deo igrališta u vrtiću koje zove otvorenim za sve i pokušava da namami decu u njega, ali ostali klinci znaju da kad jednom tamo uđu, nema nazad. Zbog nedostatka društva ostale dece, on je veštački napravio svoje male bebe od svog specijalnog DNK zvanog JVM i sada se igra samo sa njima.

Ima u vrtiću još jedan klinac koji isto misli da je suviše kul da se druži sa Com. On se zove C#. On je obično dete, ali iz nekog razloga, misli da je bolji od ostale dece i pravi je star-mali. Nosi poslovno odelo sa pink kravatom i nos mu para oblake. Čak ni ne priča sa ostalom decom – za njega su sva ona glupa i nezrela. Uvek je okružen svojim roditeljima, koji isto kao i on nose poslovna odela i brane mu da se igra sa drugom decom. Jako je razmažen jer je užasno bogat i roditelji mu kupuju šta god poželi. Odelo mu je uvek čisto jer se i ne igra mnogo. Ako, na primer, treba da se popne na drvo, on samo pozove jednog od roditelja i naredi mu da mu kupi merdevine.

Isto kao i Java, i on ima svoje igračke koje su mu roditelji napravili, jer mu društvo retko kad napravi i da igračku. Druga deca i roditelji druge dece ga ne podnose zbog njegovog stava i ne žele da imaju išta sa njim. Jedini koji ga obožavaju su ostali odrasli koji isto imaju roze kravate i poslovna odela, jer vole što je on uvek siguran uz svoje roditelje.

Eh, da, zamalo da zaboravim još jednog klinca. Zove se Visual Basic. Nažalost, on je blago retardiran. Samo sedi ceo dan ispred bazena sa peskom, balavi i udara sebe rukom u glavu. Jadno dete.