Jovan Petrović: Od Majdanpeka do vrha globalnog VPN-a, i nazad

Dobrovoljno je rešio problem osnivaču rastućeg globalnog VPN servisa i tako dobio posao, a prve zaposlene je angažovao u svom rodnom gradu — Majdanpeku.

Vukašin Stojkov - 21. Septembar, 2016.

Sa rastom svesti o trenutno nemogućem spajanju nehajnog korišćenja interneta i bezbednosti ličnih podataka na mreži, korisnicima su sve potrebnija jednostavna rešenja koja mogu da im garantuju korišćenje neta bez osećaja da im neko gleda preko ramena.

(Mada ima, naravno, i mnogih kojima su potrebna radi svetovnijih potreba poput gledanja strima koji nije dostupan u vašoj zemlji.)

Tu u igru ulazi VPN (virtual private network), enkriptovani tunel između korisnika i sajtova, koji bi trebalo da zaštiti vaše online obitavanje.

HideMyAss!, proizvod kompanije Privax sa sedištem u Londonu, je jedan od najpoznatijih VPN servisa na svetu, a značajan deo razvoja duguje gradu u Srbiji sa oko 5000 stanovnika, Majdanpeku — odnosno, jednom njegovom žitelju, Jovanu Petroviću.

Dožitvotni pristup HideMyAss!-u

Sa HideMyAss!-om Jovan se susreo po prvi put kada je bio u srednjoj školi — otprilike 2006. godine.

Pre sedam godina Jovan se zainteresovao za novu uslugu HMA!-a, njihov VPN servis, koji je želeo da testira kroz free trial. Sa željom da postavi nekom zaposlenom pitanje o ovome, Jovan se konektovao na IRC server, gde je jedini aktivan korisnik bio — vlasnik firme. Ubrzo će se ispostaviti da je Jovan njemu bio potrebniji:

jovan-hma

Kada sam se nakačio na IRC, video sam samo jednog konektovanog korisnika, a to je bio “@Jack”. S obzirom na to da je bio Admin, pretpostavio sam je Jack vlasnik, te sam ga kontaktirao i počeo da pričam sa njim o novom VPN servisu koji nudi, kako bih želeo da ga probam i da li postoji način da se dobije besplatni probni nalog.

Zvanično nije postojala mogućnost da se dobije probni nalog, ali mi je Jack kroz dalju priču spomenuo da svakako trenutno imaju problem sa 64-bitnim sistemima koji pokušavaju nedeljama da reše, da na njima HideMyAss! Pro VPN trenutno ne radi, što je meni u tom trenutku postalo još interesantnije — nemoguće je da ne može da radi, siguran sam da može.

Rekao sam mu da koristim Windows 7 64-bit, koji je bio zvanično objavljen nedeljama pre našeg razgovora, i da bih stvarno želeo da probam VPN jer sam siguran da može da radi i da postoji način da se reši problem. To je bio trenutak kada je Jack rekao: “OK, evo naloga — ukoliko uspeš da namestiš, imaš doživotni HMA nalog od mene.”

Dobio sam test nalog, preuzeo sam HMA, instalirao — naravno, nije radio. Malo kopao po fajlovima i instalaciji, našao problem, rešio ga i deset minuta kasnije poslao Jacku screenshot aplikacije koja uspešno radi. I eto, tako dobih doživotni HMA! nalog, a HMA! je konačno radio na 64-bitnim sistemima.

Džek i Jovan nastavljaju komunikaciju preko IRC-a, da bi mu Džek ponudio posao menadžera tehničke podrške, na kojoj je ostao do pre dve godine kada postaje Product Manager za mobilne aplikacije. U međuvremenu, Jovan je postao i direktor beogradske kancelarije ove kompanije.

Građenje tehničke podrške u Srbiji

Sa samo devetnaest godina, kao menadžer tehničke podrške, Jovan je krenuo u proces izgradnje velikog tima, što je za njega i osnivača bilo izazovno, jer su radili od kuće. Rešenje: zaposli one u čije sposobnosti veruješ — svoje prijatelje iz Majdanpeka gde je odrastao i prijatelje svojih prijatelja.

jovan-hmaPrvi Support tim bio je sastavljen od mojih prijatelja, kao i prijatelja mojih prijatelja, te smo problem sa poverenjem rešili, znali smo sve ljude, znali smo šta znaju i šta mogu da rade.

Metoda kojom sam trenirao ljude je bila poprilično jednostavna — objasnio sam im osnove proizvoda i internih alata, dao im da testiraju i da postave sva pitanja koja imaju u vezi sa proizvodom, a onda sam ih bacio u vatru (dobro, ne baš u vatru, ali u tikete, što vam dođe na isto!) i bio “pored” njih (online, jelte) sve vreme.

Ljudi su bili spremni za samostalan rad nedelju do dve dana, a za manje od godinu dana imali smo tim od nekoliko ljudi u Srbiji, kao i još par ljudi iz drugih zemalja.

Nekoliko godina kasnije, njihov međunarodni tim raste — pored kancelarije u Londonu, odlučuju da otvore i jednu u Beogradu.

To je bila logična odluka. Već smo imali tim u Srbiji, koji je u tom trenutku činio većinu firme, a firma je napredovala sve više. Trebalo nam je više ljudi i želeli smo da sve dignemo na viši nivo.

U oktobru te iste, 2012. godine, zvanično počinje sa radom kancelarija u PC Ušće, sa sve celim novim timom zaposlenih. Od tog trenutka smo nastavili da rastemo i da se širimo, gde smo od tričavih 50ak kvadrata narasli na skoro ceo sprat.

Jovan tada postaje direktor Privaxa u Srbiji, što je podrazumevalo preseljenje iz Majdanpeka, gde je rođen i odrastao, u Beograd.

jovan-hmaPočinjem da vodim kancelariju i ceo tim ljudi koji ne prestaje da raste. Da ne pričamo bajke, ja sam tehničar, IT guy, neko ko je više radio sa mašinama nego sa ljudima, ali sam u tom trenutku postao direktno odgovoran za sve te ljude i vođenje ljudi mi je postalo glavno zanimanje.

Gradio sam firmu na osnovama prijateljskog odnosa sa zaposlenima, opuštene i zanimljive atmosfere, što se ljudima veoma dopalo, pogotovo što se ljudi generalno nikad nisu susretali sa takvim odnosom i uslovima u firmi, a moja titula direktora je bila napisana samo u papirima, a nikada na mom čelu.

Kancelarija u Beogradu danas ima preko sedamdeset zaposlenih u podršci, developmentu, QA i marketingu, a Jovan trenutno najviše radi na razvoju mobilnih aplikacija za HideMyAss! Za Android i iOS.

Akvizicije: AVG i Avast

U maju prošle godine, Privax je kupila vodeća kompanija za izradu softvera za bezbednost sa sedištem u Češkoj, AVG — pogodba vredna do 60 miliona dolara. AVG je ovim potezom pokušao da ojača svoj portfolio i proširi sopstvenu ponudu za bezbednost mobilnih uređaja.

jovan-hmaMislim da je svaka akvizicija do određenog nivoa šok za sve zaposlene, jer svi mi imamo neki strah od nepoznatog.

U svakom slučaju, ubrzo se sva prašina oko akvizicije slegla, ljudi su to prihvatili dobro, a uz to je akvizicija nosila jednu veoma dobru stranu sa sobom — otvorila nam je mogućnost da odemo na sledeći nivo, da ubrzamo rast a uz sve to i da učimo nove stvari, i mislim da je iskustvo i znanje koje donosi ovakva akvizicija zlata vredna.

U julu ove godine Avast je obznanio da kupuje AVG za 1,3 milijarde dolara. Obe češke kompanije su lideri u industriji, a prema navodima zvaničnog saopštenja, iza akvizicije stoji potreba Avasta “da skalira, zadobije tehnološku dubinu i geografsku širinu”.

avast

Kombinujući Avast i AVG korisnike, organizacija će imati mrežu od više od 400 miliona krajnjih tački, od kojih su 160 mobilne, koji se defakto ponašaju kao senzori, pružajući informacije o virusima kako bi pomogli u detekciji i neutralizaciji novih pretnji čim se pojave.

Ovo pomera lestvicu koja će omogućiti Avastu da ostvaruje još tehnički naprednije proizvode za bezbednost i privatnost.

Budućnost Majdanpeka u IT-u?

Iako je prvi centar za korisničku podršku iznikao u Majdanpeku uz Jovanovo vođstvo, širenje firme podrazumevalo je i geografsku relokaciju. Pitamo Jovana, zašto rast nije mogao da se održi na Majdanpeku?

jovan-hmaTim je počeo da raste sve više i više, a kad već narasteš na sedam, osam ljudi koji svi rade od kuće, malo postaje teže da se sve drži pod konac, mnogo je lakše kad su svi tu. Imali smo potrebu da nađemo još ljudi, jer je veoma bitno poverenje ako će neko raditi od kuće.

U Majdanpeku nismo mogli da nađemo kadrove za to, a ekipa u Londonu je htela da budemo prisutni u Beogradu jer je Beograd jedan od nekoliko gradova u Srbiji gde možeš da nađeš takav talenat.

Iako je izgubio kontakt sa većinom ljudi u Majdanpeku, Jovan veruje da bi lokalna IT scena mogla da se oformi — a za to je potrebno “20-30 klinaca koji bi hteli tako nešto”.

jovan-hmaDosta ljudi iz Majdanpeka me pita na Facebooku kako da uđu u priču, uglavnom im kažem da krenu od WP, PHP-a i dalje odatle. Deci danas je daleko  lakše — ja sam svoj prvi kompjuter dobio sa 15, 16 godina.

Pre toga sam sve učio na kompjuterima ortaka, a i nakon što sam dobio kompjuter, sve je bilo ograničeno jer smo imali dial-up, 28k sa pulsnim biranjem.

Sa ljudima sa lokala razmišljam o pokretanju inicijativa kako bismo pružili šansu nekim novim klincima i klinkama, nadam se da ćemo uskoro moći i nešto više da kažemo o tome.