Ivana Zirojević, Donesi.com: 9 godina preduzetništva, visokih standarda i uspeha

Donesi.com je poznata domaća kompanija osnovana pre 9 godina i nastala je kao prilična inovacija — jedno od prvih evropskih web rešenja za dvosmernu komunikaciju restorana i klijenata.

Krajem godine prodati su globalnom servisu foodpandi, a sada smo sa osnivačicom, Ivanom Zirojević pričali o tome kako je to zatvoriti preduzetnički ciklus u Srbiji — od pokretanja internet biznisa, njegovog vođenja do prodaje.

Donesi danas zapošljava više do 20 ljudi, u svojoj ponudi obuhvata preko550 restorana iz 20 gradova Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Foodpanda je sada deo Rocket Internet grupe — svetski poznate ekipe poznate po izuzetno brzom razvoju tech kompanija i kopiranju dokazanih modela, što je slučaj i sa foodpandom. Pokrenuta je sredinom 2012. godine u jugoistočnoj Aziji, da bi se za nešto više od 2 godine proširila na 40 zemalja širom sveta, najviše na tržištima u razvoju (Afrika, Azija i istočna Evropa). U tom periodu prikupila je 60 miliona dolara investicija.

Na čelu Donesi.com uprkos promeni vlasništva ostaje ista ekipa, koja sada postaje deo globalne trke za liderom, u kojoj foodpanda trenutno obuhvata 35.000 restorana i konkurencija je sa JustEatom, koji ima više od 40.000 restorana u zapadnoj Evropi, Kanadi, Indiji i Evropi.

Za one koje zanima kako to izgleda iz prvog lica, pročitajte u našem intervjuu sa Ivanom.

Kako je izgledalo pokretanje internet servisa u Srbiji 2006?

Nezgodno, ali zanimljivo. Mi smo sve bili pripremili još tokom 2004. godine, ali smo shvatili da je prerano za takav servis u Srbiji. Internet penetracija je bila jako niska, oko 30%, tako da smo smatrali da nećemo moći da ostvarimo dovoljan nivo prodaje.

Internet zajednica je od samog početka odlično prihvatila Donesi.com. Ljudi van interneta su bili uglavnom skeptični, i smatrali su to nekom prolaznom zanimacijom koja neće opstati. Razlog tome je nerazumevanje interneta kao mesta za biznis, kao i nerazumevanje kućne dostave kao ozbiljnog i veoma značajnog kanala prodaje za restorane, što u stvari jeste.

Drago mi je da smo  kroz Donesi.com uspeli da opovrgnemo i jedno i drugo.

Kako ste se odlučili na pokretanje Donesi.com i preduzetništvo uopšte?

Preduzetništvo je jedina aktivnost kojom se možete baviti profesionalno, a da vam je zarada praktično neograničena. Nemate ograničenje visine plate, koja koliko god da je velika, nikad nije dovoljna. Osim toga, ne morate da mislite o dužini odmora, slobodnim danima, nervoznom šefu i slično. Tu se kriju i opasnosti, jer ipak ste sami odgovorni za svoju egzistenciju, i sve zavisi samo od vas i tržišta, gde nemate kontrolu.

Ja potičem iz preduzetničke porodice, tako da mi je taj način rada, i prednosti i mane, odavno poznat. Bilo mi je potrebno i nekoliko godina rada u drugim firmama, da steknem iskustvo u raznim oblastima i samopouzdanje da ću moći sama da se izborim sa raznim izazovima.

Moj suprug i suosnivač nije se ranije bavio preduzetništvom, ali je imao iskustva u direktnoj prodaji a, kao Hercegovac, i puno samopouzdanja, tako da smo na kraju sve to sklopili u biznis plan i usudili se da otvorimo svoju firmu.

Nakon završetka mojih postdiplomski studija u Rimu, prvo smo želeli da otvorimo dobar italijanski restoran u Beogradu, ali smo ipak shvatili da je bolje da se držimo onoga što najbolje znamo. Donesi.com je bio prirodan izbor, kao kombinacija naših zanimanja – Vladan je programer, ja sam ekonomista, a oboje volimo dobru hranu.

Šta su najveći izazovi, a šta najveći dobici u pokretanju biznisa sa bračnim partnerom?

Zanimljivo pitanje. U Srbiji je uobičajeno nepisano pravilo poslovanja da ne poslujete sa rodbinom i prijateljima.

To je delom zaista tačno, možda zbog drugačijeg mentaliteta našeg naroda, isključivosti u komunikaciji i slično. U drugim zemljama, porodične firme su uobičajena stvar, vrlo rasprostranjene i vrlo uspešne. U Italiji najveći deo ekonomije se zasniva na malim porodičnim  firmama, sa do 9 zaposlenih.

Mi smo se za to odlučili jer imamo ista interesovanja i idemo u istom smeru, i to je bilo logično rešenje. Osim toga, takva firma nam je omogućila i da proširenje porodice dođe prirodno i sa manje stresa oko odsustvovanja s posla ili dečjih bolesti, i idealno je rešenje za žene, jer mogu da rade od kuće, u vreme kad im odgovara.

Ja sam u vreme pokretanja Donesi.com imala jednu bebu, a sada ih imam ukupno četiri. Naša deca su navikla da mi praktično stalno radimo, ali da možemo da izađemo s posla i da smo prisutni kad god je potrebno. Veći deo Donesi.com je nastao uveče, posle 8, kada deca odu na spavanje.

Koliko su se okolnosti za poslovanje u Srbiji promenile u poslednjih 9 godina?

Stanje je malo lakše sada, u smislu samog osnivanja firme i započinjanja poslovanja. I internet tržište je pokazalo svoje prednosti, pa me čudi što nema više firmi koje posluju onlajn.

Međutim, još je mnogo mesta da se unapredi poslovna atmosfera u Srbiji. Zakoni i regulative su vrlo često nejasni, ima ih previše, važe retroaktivno, donose se često prema pojedinačnim slučajevima, a ne kao opšta pravila, tako da smo u poslovnom smislu i dalje daleko od razvijenih tržišnih ekonomija.

Mislim da i u nejasnoj regulativi leži dosta razloga izbegavanja malih preduzetnika plaćanja obaveza prema državi, jer često i ne znaju šta su sve obavezni da plate, a tu leži i prostor za korupciju. Mi sarađujemo sa puno preduzetničkih radnji i malih preduzeća, i znamo sve njihove probleme, i zaista im nije lako.

Država se prema malim firmama, što bi rekao narod, ne ponaša kao majka, nego kao maćeha.

Kako ste reagovali kada ste saznali da Foodpanda ulazi na ovo tržište?

Potrudili smo se da na različite načine iskažemo sve svoje prednosti i klijentima i korisnicima.

Naš proizvod se razvijao 8 godina, korisnici su navikli na potpuno lokalizovani servis, i u tim slučajevima je teško ih privući na drugu stranu, bez obzira na budžet. Donesi.com je od početka postavljen kao win-win-win servis (za restorane, korisnike i samu firmu), tako da smo uspeli da opstanemo.

Kako trenutno izgleda vaš odnos sa Foodpandom?

Trenutno nam je vrlo zanimljivo. Vladan i ja više nismo vlasnici firme, već „managing directors“, zajedno sa Marijom, koja je došla iz Foodpande Srbija.

Sve ostalo u firmi je ostalo isto, od zaposlenih, organizacije firme, brend, a pridružilo nam se nekoliko zaposlenih Foodpande u Srbiji. Svakodnevne aktivnosti su mnogo obimnije, jer iza nas sada stoji Rocket Internet, a to je jedna od najbrže rastućih e-commerce firmi u svetu, i tempo je neverovatan.

Zato planiramo da zaposlimo još ljudi na raznim pozicijama.

Za mnoge preduzetničke poduhvate cilj je upravo prodaja firme. Kakav je slučaj bio kod vas?

Mi o tome nismo ni mogli da razmišljamo pre 8 godina na srpskom tržištu.

Osim toga, s obzirom da od početka radimo prilično dobro i profitabilno, nismo bili prinuđeni da tražimo investitore ili potencijalne kupce, niti nam je to bio prioritet.

Međutim, kada se takva opcija pojavila, procenili smo da je pravi trenutak za to, i poslovno, za firmu, i privatno za nas dvoje kao osnivače. Prodaja i kupovina firmi je sasvim regularan potez u biznis svetu i tome treba pristupiti potpuno racionalno.

Kako je došlo do prodaje Donesi.com Foodpandi?

To je duga priča, iz više delova.

Iza globalne Foodpande stoji zaista profesionalni tim pravnih i finansijskih saradnika, tako je da čitav proces trajao dosta kraće nego što je uobičajeno u slučajevima akvizicije. Imali smo kompletnu pravnu i finansijsku analizu firme („due dilligence“) koja je trajala paralelno sa pregovorima, negde oko 2 meseca.

Navodi se da je ovo tržište malo za velike uspehe — kako to vidiš?

Sve je to relativno.

Bitno je šta imate na umu, koji su vam ciljevi, koju ste nišu izabrali.  Ljudi često umeju da budu nerealni i u izboru ciljeva, i u proceni svojih sposobnosti, pa smatraju da je samo globalno tržište dobro tržište, i da je uvek neko drugi kriv za nešto i uvek je negde drugde bolje.

I pre akvizicije – uspeli smo da firmu od 1-2 zaposlenih uspešno dovedemo do skoro 20 zaposlenih, bez ikakve pomoći sa strane, već isključivo tržišno zasnovano, što znači da je ipak i na ovom tržištu moguće uspešno i legalno poslovati, i na neki način doprineti boljem životu i sopstvenom i zajednice.

Donesi.com je uvek važio za odličan i sve bolji proizvod, uprkos manjku konkurencije — kako ste to uspeli?

Mislim da su to lični standardi.

Vladan i ja smo radili u stranim firmama i znamo kako se radi u uspešnim firmama i razvijenim zemljama i šta su standardi poslovanja i merila uspeha.

Mi i lično smatramo da čovek treba stalno da se usavršava, pa smo to preneli i na posao.

To je i jedan od razloga zašto se nismo plašili konkurencije, jer smo bili svesni svojih prednosti.

Nakon decenije preduzetništva, šta su glavne pouke koje ste izvukli?

Na otvorenom tržištu duvaju jaki vetrovi, i potrebno je da se očvrsne da bi se opstalo. Ne treba popustiti pred nekim očiglednim izazovima, upasti u rupe u koje mnogi padaju, poput kratkoročne koristi, izbegavanja plaćanja dažbina i drugih nelegalnih radnji.

Ukoliko se poslovanje postavi tako da je svima na korist, može se veoma dugo i uspešno raditi, čak i u Srbiji.

Šta biste savetovali mladim ljudima koji razmišljaju da se upuste u svet preduzetništva?

Svakako treba probati, samo je potrebno dobro razmisliti o budućem poslu, ispitati dobro sve mogućnosti, šanse i opasnosti, i realno postaviti osnove i ciljeve poslovanja.

I pratiti putokaze. :-)

***

Ivanin muž i suosnivač, Vladan je 2 nedelje nakon pokretanja Donesi.com u intervjuu za b92 podelio neke od vrednosti koje i sada možemo da prepoznamo u Ivaninim odgovorima, a meni možda najzanimljivija za sve preduzetnike je upravo naglašavanje kreiranja vrednosti za druge:

Ovome poslu smo pristupili krajnje ozbiljno i namjeravamo da uspijemo, a naš uspjeh znači i uspjeh tih restorana.

Restorani nam nisu klijenti, već partneri — mi zarađujemo samo kada i oni zarađuju i cilj nam je da svaki restoran u Donesi.com sistemu zarađuje na Internetu.