Kratak uvod u Internet stvari — gde smo, kuda idemo i kako da oblikujemo budućnost uz IoT

Koje promene donosi i kako će izgledati budućnost oblikovana Internetom stvari?

Nevenka Rangelov - 25. Oktobar, 2016.

Procenjuje se da ćemo do 2020. godine imati preko 50 milijardi međusobno povezanih uređaja. To neće biti samo pametni telefoni već i naši tosteri, klima uređaji, automobili, vrata, kreveti — zapravo sve ono što sad smatramo običnim hardverom. Tehnologija koja stoji iza ove vizije nosi naziv Internet of Things i tu je da “opameti” hardver i promeni sve sfere našeg života.

Zamislite da se vraćate sa posla. Vaš automobil vam predlaže alternativnu rutu, zbog ogromne gužve na glavnom putu. Zahvaljujući tome uštedeli ste petnaest minuta koje biste inače proveli u koloni. U trenutku kada se parkirate ispred svoje kuće vaš automobil šalje informaciju ulaznim vratima da ste tu i ona će se automatski otključati. Ulazite u kuću i svetlo u hodniku se uključuje reagujući na vaše prisustvo. U kuhinji vas čeka tek skuvana kafa iz aparata koji je aktiviran kada ste otvorili ulazna vrata.

To je samo delić svakodnevnih aktivnosti koje IoT teži da promeni i olakša i neće se zaustaviti na našem kućnom životu. Posao, odlazak u kupovinu, plaćanje računa i putovanja izgledaće dosta drugačije uz malu intervenciju Interneta stvari.

Hardver, senzori i Big Data

Things u kovanici IoT predstavlja bilo koju stvar kojoj može biti dodeljena IP adresa i data joj mogućnost da šalje određene podatke putem interneta. Šesta verzija internet protokola IPv6 daje mnogo veći prostor za adrese, što faktički znači da bismo IP adresu mogli da dodelimo svakoj stvari koja nam padne na pamet.

To se postiže ugradnjom senzora koji u IoT sistemu imaju nekoliko funkcija. Oni mere i prikupljaju podatke o određenim parametrima, zatim te podatke putem interneta šalju, a onda na osnovu tih podataka pokreću odgovarajuću akciju. Većina senzora ne može obavljati sve tri navedene funkcije (na primer, senzor koji je ugrađen u beton sa zadatkom da detektuje pukotine, može slati te podatke, ali ne može sanirati problem).

Zbog izuzetno velike količine podataka (Big Data) koje senzori prikupljaju u realnom vremenu, oni se u najvećem broju slučajeva skladište i obrađuju na cloudu. Njihovom obradom dobijamo mnogo detaljniji uvid u to kako stvari oko nas funkcionišu, gde nastaju problemi i gde je i kako potrebno reagovati.

Ono što u ovom trenutku koči dalju integraciju IoT sistema jeste nepostojanje univerzalne mreže putem koje bi svi IoT uređaji slali podatke. Mreže koje se koriste za slanje podataka grupisane su u 3 tipa — PAN, LAN i WAN i svaka ima svoju optimalnu upotrebu. Dobra vest je da se na univerzalnosti mreža intenzivno radi (Apple-ov HomeKit je svakako korak u dobrom pravcu, dajući nam mogućnost da svim svojim IoT uređajima upravljamo koristeći samo jednu aplikaciju).

Ulazak IoT-a u naše živote —  Internet of Everything

Kod kuće i u kancelariji

Kada je u pitanju naš život u kući i kancelariji, u ovoj oblasti se Internet inteligentnih uređaja najviše prepoznaje u javnosti. Primena je zaista raznovrsna, a evo nekoliko primera:

Pametni gradovi

Koncept pametnih gradova ima za cilj da uz pomoć IoT-a gradski život prilagodi našim digitalnim navikama, ali i da zastareloj gradskoj infrastrukturi da nove funkcije. Senzori u gradovima prate najrazličitije parametre, od toga da li su kontejneri puni i kada ih je potrebno isprazniti, do toga koliki je nivo ugljen-dioksida u vazduhu. Na pametnim solarnim klupama možemo da punimo telefone i pratimo podatke o kvalitetu životne sredine, a IoT sistem za parkiranje će se postarati da više ne lutamo satima u potrazi za parking mestom. Postavljanjem senzora direktno u betonske konstrukcije zgrada i mostova, gradske vlasti mogu u realnom vremenu da prate stanje infrastrukture i da na vreme reaguju tamo gde je potrebno. Posebno je značajna primena IoT rešenja za delovanje u kriznim situacijama.

Pametnije zdravstvo

Primena IoT-a u zdravstvu počela je još pre nekoliko godina, a očekuje se da će ovakvih rešenja biti sve više, posebno ako uzmemo u obzir da se neke kompanije poput Philipsa, kojima zdravstvo nije primarna oblast uključuju u razvoj svojih IoT healthcare programa. Pametni bolnički kreveti prate stanje pacijenta i informacije šalju direktno lekaru, a bežične insulinske pumpe nakon merenja nivoa šećera u krvi pacijentu daju potrebnu dozu insulina. U poslednjih nekoliko godina se u značajnoj meri razvilo i tržište nosivih fitnes uređaja kao što su Apple Watch i FitBit koji takođe postaju deo IoT sistema. Neke osiguravajuće kuće povećavaju premije klijentima koji im na raspolaganje stave podatke sa svojih pametnih fitnes satova (kao dokaz da vode računa o svom zdravlju i da su time manje rizični osiguranici).

Industrijski IoT

Industrija je oblast u kojoj će primena IoT rešenja po većini predviđanja biti najmasovnija. Veliki broj poslova će zahvaljujući ovoj tehnologiji biti automatizovan, što će značajno uticati na povećanje efikasnosti i produktivnosti (a u krajnjoj liniji i profita). Ulazak još jedne nove tehnologije u sistem proizvodnje svakako će ukinuti veliki broj radnih mesta na jednostavnim manuelnim poslovima. S druge strane to ne znači da se neće stvoriti potreba za nekim novim poslovima, koji će zahtevati nešto kompleksnije veštine. U krajnjoj računici, velika je verovatnoća da će se broj radnih mesta zapravo povećati nakon masovnije primene IoT rešenja.

General Electric je u saradnji sa Intelom kreirao IoT sistem za industrijska postrojenja — Predix, kojim planiraju da što veći broj industrija ”opamete” i povežu. Na primer, jedan deo ovog sistema čine senzori ugrađeni u mašine koji lako lociraju kvar (neki čak unapred upozoravaju gde bi kvar najpre mogao da nastane), čime se ostvaruju značajne uštede na polju popravke i održavanja mašina.

Senzori mogu poslužiti i za ispitivanje sastava i kvaliteta zemljišta što američki i kanadski poljoprivrednici već uveliko koriste, a i Srbija se može pohvaliti naprednim rešenjima u oblasti integracije IoT-a i poljoprivrede.

IoT u službi (ne)sigurnosti?

Pre nego što IoT u potpunosti zađe u sve pore našeg života, potrebno je zauzdati euforiju i razmotriti neke ne tako sjajne aspekte ove ideje. Prvo, stvaranjem sveta koji je do te mere povezan možemo (potpuno suprotno početnoj nameri) ugroziti svoju bezbednost. Mnogi eksperti upozoravaju da će IoT sistemi postati stalna meta hakerskih napada, koji mogu biti vrlo opasni.

Slučaj hakovanja bežične insulinske pumpe od pre nekoliko godina prvi je pokrenuo nešto ozbiljniji razgovor o tome gde je granica do koje nam tehnologija poput IoT-a olakšava život, a gde počinje da ga ugrožava. Slične rasprave se vode i u vezi sa mogućim hakovanjem automobila.

Ovog vikenda se dogodio sajber napad u kome je oboren veliki broj sajtova među kojima su Netflix, Twitter, Reddit itd. Napad je izveden upravo hakovanjem velike mreže IoT uređaja.

Još jedan izazov koji se nameće jeste zaštita privatnosti podataka koji se prikupljaju. Ovo ne predstavlja problem kod podataka koji se odnose na kvalitet životne sredine ili broj slobodnih parking mesta u gradu, ali je veoma bitno kada su u pitanju lični podaci.

U Tel Avivu je naplata putarine i parkinga poverena IoT-u tako što senzori u asfaltu očitavaju registarski broj automobila i automatski skidaju određeni novčani iznos sa vlasnikovog računa. Hakovanje jednog ovakvog sistema ugrozilo bi podatke o bankovnim računima hiljada ljudi.

Situacija je posebno problematična na polju eZdravstva zbog osetiljive prirode podataka o pacijentima, koje bi trebalo dodatno zaštititi. Neki IT stručnjaci smatraju da će ovi problemi sprečiti dalju ekspanziju IoT-a, pre svega jer korisnici neće hteti da prihvate tehnologiju koja im može ugroziti bezbednost i privatnost. Ipak, ako bacimo pogled na razvoj nekih tehnologija koje su danas sastavni deo naše svakodnevice (poput pametnih telefona i Facebooka), videćemo da su ljudi prilično lako trampili deo svoje privatnosti za udobnost i zabavu.

Industrija, državna uprava, pa pojedinačni korisnici

Državna uprava je po istraživanju Business Insidera druga oblast posle biznisa i industrije u kojoj će biti primenjen najveći broj IoT rešenja, a tu spadaju i pametna gradska infrastruktura o kojoj smo pričali, ali i mnoge druge oblasti, poput digitalnih sistema naplate komunalija ili Big Data analiza, koje postaju sve češće polazište za kreiranje predloga javnih politika.

Pojedinačni korisnici će kaskati za državnom upravom i industrijom u usvajanju IoT rešenja. Ipak, očekuje se da će se tržište nosivih uređaja i inteligentnih kućnih aparata značajno uvećati, uzevši u obzir da se sve veći broj tech giganata uključuje u razvoj svojih IoT proizvoda.

Kada je reč o tržistu senzora predviđa se da će do 2022. godine dostići vrednost od oko 40 milijardi dolara, što bi bio rast od skoro 45%.

Prilike i prepreke za razvoj IoT-a u Srbiji

Potencijal za razvoj Interneta inteligentnih uređaja u Srbiji svakako postoji, uzevši u obzir činjenicu da je softver jedna od tri najrazvijenije privredne grane. Bilo bi sjajno kada bismo jako dobar softver nadogradili jednako kvalitetnim hardverskim rešenjima kreiranim od strane domaćih preduzetnika.

Detaljnu analizu potencijala praćenu prikazima studijama slučaja, kao i set preporuka razvoja IoT hardversko softverskih rešenja u Srbiji, očekujemo u autorskom članku Kristine Jazinke Nikolić “POTENCIJAL ZA RAZVOJ HARDVERSKIH REŠENJA U DOMENU INTELIGENTNIH GRADOVA U SRBIJI” koji će biti objavljen u okviru prve publikacije ovog tipa pod nazivom “Mogućnosti sistematskog uvođenja koncepcije inteligentnog grada u Srbiji”.

Startit će imati priliku da nakon objavljivanje knjige u celosti ili veći deo prenese sadržaj.

Najpre bi trebalo otkloniti brojne prepreke koje nam stoje na tom putu, a odnose se pre svega na komplikovane i neefikasne carinske procedure koje otežavaju uvoz robe koja se ne proizvodi lokalno, kao i nestimulativan poslovni ambijent koji odbija ljude od upuštanja u preduzetničke poduhvate. Još jedan problem je i nedostatak obučenog kadra koji bi se uključio u razvijanje ovih tehnologija u Srbiji. Neophodno je uvesti nove i poboljšati stare obrazovne programe u oblasti IT-a, ali i proširiti kapacitete kako bi se što veći broj ljudi obučio za ove profesije.

Pored proizvodnje samih IoT uređaja, posebnu pažnju treba posvetiti i Big Data analizama. Trend otvorenih podataka (open data) najvise se vezuje za pametne gradove. Gradska uprava u gradovima sa nešto razvijenijom IoT infrastrukturom sve podatke koji se prikupljaju pomoću senzora stavlja na raspolaganje potpuno besplatno. Ti podaci služe da ilustruju određene probleme u gradu, na primer visok nivo ugljen-dioksida. Ukoliko su ti podaci svima dostupni, veća je verovatnoća da će za gradske probleme biti kreirano optimalno i inovativno rešenje nego kada se time bave samo stručnjaci iz državne uprave.

Zašto je to bitno za srpske startape? Statistike i podaci su veliki resurs koji im je stavljen na raspolaganje i to besplatno. Trebalo bi ga iskoristiti i kreirati inovativna tehnološka rešenja koja daju odgovor na probleme ovih gradova. Nekoliko domaćih kompanija i startapa koji su aktivni na polju IoT-a dokazuju da to nije nemoguće.

Strawberry energy proizvodi gradski nameštaj za pametne gradove, a njihove pametne klupe možete videti na ulicama Londona, Ciriha, Filadelfije itd. PygmyTitan  elektroniku iz pametnih telefona donosi i u druge industrije, dok BitGear pruža usluge razvoja proizvoda i inženjerskih rešenja kompanijama u oblasti IoT-a i M2M komunikacije.