Čitanje nedeljom sa Goranom Milovanovićem

Jedan od osnivača DataScience Srbija deli sa nama svoje predloge za čitanje.

Nevenka Rangelov - 11. Decembar, 2016.

Goran S. Milovanović (1974) je doktor psihologije i kognitivni naučnik, jedan od osnivača Data Science Srbija, i predavač na besplatnom R kursu, koji je do sada održan dvaput u Beogradu, a uskoro kreće još jedan u Novom Sadu.

Moja strategija čitanja: nemojte biti iznenađeni što počinjemo ovako, naime, svako ko ozbiljno čita, ima svoju strategiju, čak svoju politiku čitanja! Već par decenija se držim istog pristupa koji meni odgovara: uvek imam na čitanju (A) jednu knjigu koja je, najšire posmatrano, iz neposrednog domena mog rada i interesovanja (gde se ukrštaju eksperimentalna psihologija i druge društvene nauke sa matematičkim modeliranjem, filozofijom i veštačkom inteligencijom) i (B) jednu knjigu koja mora da bude van tog domena. Ta druga knjiga mi služi ili da zadovoljim glad za umetnošću, pa često zna da bude roman, zbirka pripovedaka, ili poezija, a ako to nije, onda je random izabrana, po trenutnom interesovanju ili preporuci, i služi mi da proširim opšte obrazovanje te zadovoljim radoznalnost koju otkrivam u najrazličitijim oblastima. Funkcija druge knjige je veoma značajna, zato što uvek imam nešto što me decentrira od oblasti u kojima su moja primarna interesovanja. Takva strategija čitanja povećava verovatnoću da ću ideje za ono što radim pronalaziti kroz analogije i metafore u oblastima koje nisu deo moje ekspertize, i u koje moram da uložim više intelektualnog rada da bih mogao da ih uspešno čitam i razumem. Jezikom optimizacije u Data Science i statističkom modeliranju, dok mi knjige tipa A služe da razvijem fundamentalni pristup optimizaciji objektne funkcije, knjige tipa B me izbacuju iz lokalnih minimuma – kako ne bih dospeo u situaciju da od drveta ne vidim šumu ideja!

Predlozi

A1. Rudy Rucker, “Infinity and the Mind”

Remek-delo američkog matematičara, kompjuterskog naučnika i Sci-Fi pisca – jednog od osnivača cyberpunka – o savremenoj teoriji brojeva, skupova, i pojmu beskončanosti, iz 1982. godine. Napisana na način koji će vas motivisati da mislite o najkompleksnijim meta-matematičkim temama, dok od vas zahteva samo predanost i ljubav prema filozofiji i apstraktnom. Šta su kardinalni brojevi, koliko beskonačnosti postoji, šta je Kantorova hipoteza kontinuuma i zašto je rasprava o njoj izavala takav lom u filozofiji matematike… Za sve koji se zainteresuju, još jedna knjiga iz iste oblasti, knjiga koja u mojoj ličnoj biblioteci ima kultni status, na srpskom jeziku, staro Nolitovo izdanje, čuvena biblioteka Sazvežđa: Novija filozofija matematike, zbornik radova. Od Rasela preko fon Nojmana do Gedela i Beta, pa ko voli…

A2. Pjer Dijem, “Cilj i struktura fizičke teorije”

Kada mi knjigu iz filozofije fizike, napisanu iz pera Pjera Dijema i objavljenu 1906. godine, preporuči Dr Milan M. Ćirković sa Astronomske opservatorije u Beogradu, a ja u njoj počnem da pronalazi takve izazove i zadovoljstvo kakve nalazim od kako sam tek počeo da je čitam, ne preostaje mi drugo do da je preporučim vama. Ako vas interesuju veoma savremene teme poput toga da li ćemo statističkim modelima moći da predviđamo ljudsko ponašanje na velikoj skali – recimo, pomoću Big Data i savremenih Data Science tehnologija – prvo treba da se zapitate na kojim fundamentalnim osnovama uopšte počiva pretpostavka da je ljudsko ponašanje merljivo na određeni način, i kakve posledice to onda ima za razvoj matematičkih modela ponašanja. A da biste to razumeli, prvo valjda treba da razumete osnovne pretpostavke izgradnje teorije i shvatanje koncepta merenja u fizičkim naukama. Dijemove teze mogu da se interpretiraju kao prethodnica razvoju tzv. reprezentacione teorije merenja (Debreu, Tukey, Krantz, Tversky, Suppes, Luce…), koja je u 20. veku razvijena upravo da bi se ustanovile merne procedure u naukama u ponašanju, i koja predstavlja same metodološke fundamente bilo kog pokušaja da se ljudsko ponašanje, od individualnog do grupnog, matematički operacionalizuje i proučava. Predviđanje, ako je moguće, dolazi na kraju, i samo možda. Napomena: predgovor srpskom izdanju napisao Zvonko Marić; mislim da je time dosta toga rečeno.

B1. Franses A. Jejts, “Veština pamćenja”, iz 1966.

Iz pera jedne od najznačajnijih istoričarki 20. veka, Franses A. Jejts, čije je proučavanje istorije ideja u renesansi i samo predstavljalo renesansu . istorijskih nauka. Posebno je značajno njeno rasvetljavanje načina na koji se neoplatonistička filozofija, ogrnuta velom hermetizma, probijala kroz dobro ušančenu i strogo branjenu sholastičku interpretaciju Aristotela, do momenta kada je uspela do otvori vrata slobodi mišljenja koja će rezultirati naučnom revolucijom XVII veka. Danas govorimo kako informacione tehnologije fundamentalno menjaju epistemički dizajn čoveka, kako ćemo se sve više oslanjati na sredstva eksterne kognicije, kao što to danas činimo sa smartfonima i gedžetima koji dominiraju našim okruženjem, diskutujemo da li u bliskoj budućnosti tehnologija i neposredno ulazi u sastav našeg organizma da bi nas poboljšala, obavljajući brzo kognitivne zadatke od kojih mi možemo da odmorimo naš um i posvetimo ga kreativnijim poslovima… A da li ste se nekada pitali kako su sistemima eksterne kognicije pristupale one bezbrojne generacije pre naše tehnološke revolucije? Kakve su sisteme uopšte mogli da imaju ti ljudi, kako su ih koristili, zašto? U “Veštini pamćenja”, Franses A. Jejts će vas sprovesti kroz neverovatnu priču o tome kako su principi mnemotehnike postajali principi retorike, elementi osnovnih vrlina, kako su se transformisali sa idejnim tendencijama, doticali okultnih i magijskih tema, i obeležili rad i mišljenje nekih od najvećih umova renesanse. Trenutno na čitanju. Neverovatno uzbudljiva knjiga.

B2. Vilijem Gibson, “Neuromanser”

Pomenuh da u ličnoj biblioteci postoje knjige koje kod mene imaju status kultnih. Poput kultnih filmova, koji su to postali jer im se ista publika vraćala iznova kroz projekcije, tako se i kultne knjige vraćaju istim čitaocima više puta u ruke. Pročitao sam “Neuromansera” tri puta, i sigurno ću ga čitati još tokom života. Vi, po mojoj preporuci, pročitajte bar jednom ovu čistu definiciju cyberpunk romana. Gibson je 1984. godine još jednom u istoriji umetnosti pokazao da umetnik doseže viziju budućnosti brže i lakše od elaboriranog futurologa i filozofa nauke koji proučavaju probleme predikcije. Razbija. Hoćemo konačno taj scenario i film, samo da to neko uradi zaista pametno.

A3. Niklaus Wirth, “Algorithms + Data Structures = Programs”, iz 1976. godine

Knjiga iz koje sam učio da programiram, iz pera (tastature, nisam siguran) jednog od najznačajnijih ljudi u programiranju 20. veka (autor prograsmkog jezika PASCAL na kome su školovane generacije, te jezika Modula-2 koji ga bitno proširuje, i mnogih drugih), kada su stvari otkrivene onakvima kakvim ih i danas koristimo u razvoju softvera. Svako ko ozbiljno voli kompjuterske nauke i sprema se za rešavanje žešćih problema programiranjem bi morao da je pročita. Do mene je došla ranih 90-ih, u vidu nekoliko fotokopiranih, neuvezanih povelikih poglavlja, i okupirala me godinama, mahom u PASCAL, mahom na jednom Atari ST sa monohramtskim monitorom. Niklaus Virt će vam pokazati koliko je pristup struktuiranju podataka, u suštini, već definisao rešenje njihove obrade još i pre ispisivanja koda. Naučiće vas da mislite kompjuterom, ne da ga programirate. Dragulj.


Goran je početkom 2000-ih pokrenuo je Centar za proučavanje informacionih tehnologija u Beogradskoj otvorenoj školi u kome je sa više kolega razvio prvi istraživački program upotrebe Interneta i razvoja informacionog društva u jugoistočnoj Evropi i Srbiji, dokumentovan u nekoliko knjiga između 2002. i 2005. Radi u oblastima bihejvioralne teorije odlučivanja, distribucione semantike i statističkog učenja. Pasioniran u razvoju R i Data Science zajednice; pomaže polaznicima američke Springboard da nauče Data Science, dok za svoje klijente razvija analitičke aplikacije – kompletno u R! Programer od malih nogu (recenziju PASCAL kompajlera za čuveni Commodore 64 pisao za slovenački “Moj mikro” sa nekih šesnest, sedamnest godina, stručni saradnik beogradskog “Sveta kompjutera” još dok je bio u osnovnoj školi i zarađivao džeparac pišući o gejmingu na 8-bitnim i 16-bitnim mašinama…). Razvio sa svojih deset kompletnu text-mining platformu u R za međunarodnu fondaciju DiploFoundation, od web-scrapinga i postgreSQL back-enda, preko mašinskog učenja sa LDA i projektovanja ontologije na statistička rešenja, do front-enda u RStudio Shiny. Ne može da se smiri: studirao matematiku, filozofiju, psihologiju, i još nešto bi da ima vremena. Najponosniji na svoje dve prelepe ćerke, Teodoru i Sofiju.