Srpski studenti prave startap za osvajanje ivice svemira — Balloonera omogućava jeftinije istraživanje stratosfere

Startap Balloonera iz Beograda razvija Space Internet of Things platformu. Cilj platforme je demokratizacija svemirskih istraživanja.

Strahinja Krstić - 11. Oktobar, 2016.

Tim studenata završnih godina ETF-a i FON-a radi na razvoju hardversko-softverske platforme koja će omogućiti niže cene svemirskih istraživanja širom sveta.

Snimanje i istraživanje svemira za svačiji džep

Naučnicima i hobistima koji budu želeli da istražuju svemir na 30 hiljada metara visine, Balloonera bi trebalo da bude prva adresa na koju će se obratiti. Ovaj startap radi na pružanju kompletnog rešenja — njihova platforma komunicira sa sondom na visini, a prikupljene podatke šalje direktno na računar. Pored toga, omogućiće predviđanje putanje, praćenje i analizu svakog leta.

Luka Jakovljević iz Balloonere objašnjava:

luka-jakovljevic

Tačna namena uređaja je da uspostavi komunikaciju između sonde i prijemne stanice.

Doći će u formi hardvera koji će se staviti u sondu. Sonda se može jednostavno napraviti, ali će takođe biti moguće da se sonde kupe i preko nas za one koji ne žele ili nemaju vremena da ih prave. Isti je slučaj i sa balonima i padobranima. Helijum, kao jedan od skupljih ali bezbednijih gasova, isporučuje se čak i na kućnu adresu. Uz našu podršku i savete, svako će biti u mogućnosti da uz malo truda, iz bilo kog dela sveta, pošalje svoju sondu na ivicu svemira.

Tim će početi sa pružanjem usluge fotografisanja i snimanja sa ivice svemira, nakon čega će uslediti plasiranje proizvoda sa kojim će korisnici sami moći da realizuju svoje letove.

Ballonera omogućava proces slanja sonde u svemir lakim i jeftinim, kako bi se svi oni kojima je potreban let u visine (istraživači, fotografi i entuzijasti), mogli baviti svojom ključnom delatnošću – organizacijom i interpretiranjem dobijenih podataka.

Prva verzija proizvoda biće fokusirana na korisnike koji već imaju iskustva u radu sa mikrokontrolerima i mikroprocesorima, ali opet kreirana tako da uz par koraka možete lansirati svoju sondu.

Biznis prilika uočena dok su pravili svoj prototip

Osnivači startapa su Dušan Tašin sa FON-a i ETF-ovci Milan Tepić, Konstantin Janojlić i Luka Jakovljević, a pre nekoliko meseci im se pridružio i Aleksandar Pajović (ETF) kako bi ubrzali razvoj.

Pre oko godinu dana smo se okupili sa ciljem da realizujemo jedan takav let iz Srbije. Međutim, brzo smo uvideli da je naš prototip jeftiniji, jednostaviji i efikasnijih od ostalih na tržištu i odlučili da osnujemo Ballooneru.

balloonera teamOvi momci trenutno rade na testiranju i usavršavanju proizvoda, uz pomoć i mentorstvo profesora sa fakulteta.

Konkurencija, razvoj, investicije

Iako je let balonom star, bezbedan i jednostavan princip, u mejnstrim je ponovo ušao letovima Feliksa Baumgartnera i obaranjem svetskog rekorda u skoku sa ivice svemira. Od tada, veliki broj ljudi je počeo da se udružuje, kroz Univerzitetske timove ili forume, kako bi obavljali raznovrsne eksperimente i delili znanja i iskustva iz ove oblasti.

Slika ispod prikazuje timove koji pokušavaju da pošalju sondu na ivicu svemira, odnosno potencijalne korisnike Balloonere: zelenom bojom su označeni timovi iz 2015. godine, a crvenom novi iz 2016. godine.

Ova slika prikazuje timove koji pokušavaju da pošalju sondu na ivicu svemira: zelena 2015. godina, crvena 2016. godina.

luka-jakovljevic

Sigurno je da velike svemirske agencije poseduju tehnologiju za ovako nešto i da su već odradile veliki broj eksperimenata. Međutim, na tržištu nema rešenja i usluga dostupnih korisnicima i zemljama sa manjim budžetima koje bi se bar na neki način uključile i doprinele svemirskim istraživanjima.

Ekipa radi na tome da napravi veći broj primera upotrebe platforme, kako bi prikazali mogućnosti i prednosti koje pruža ovaj način istraživanja svemira. Takođe, radi se na snižavanju cene i povećavanju performansi hardvera, kako bi bili potpuno spremni da proizvod ponude korisnicima.

Kažu da su otvoreni za svaki vid saradnje, kao i za ulaganje u dalji razvoj, jer bi to omogućilo veći broj testiranja sistema, brže iteracije i revizije platforme, što bi dovelo do bržeg plasmana na tržište.