Fascinacija računarima u osnovnoj školi stvorila vrhunskog inženjera

Nikola Vujić je inženjering menadžer, koji 8 godina radi u Microsoftovom razvojnom centru u Srbiji. On je deo Azure Data tima, koji je tokom prethodnih pet godina radio na kreiranju Synapse SQL Serverless servisa, distribuiranog sistema koji je namenjen brzoj i jednostavnoj obradi velike količine podataka u cloud-u.

Iako se u procesu rada na ovom proizvodu susretao sa usponima i padovima, na svakodnevnom nivou oseća veliku privilegiju što je deo tima koji je lider u svetu u oblasti obrade velikih podataka i što ima priliku da na tako velikom i jedinstvenom projektu radi u svojoj zemlji, u Beogradu.

Nikola je uz to neko koga su od viših razreda osnovne škole fascinirali računari, ali ne onako kako bi svi pomislili i kako to fasciniraju većinu dece u tom uzrastu — kao sredstvo na kojem mogu da se zabave i igraju video igre, već ga je od prvog upoznavanja zanimalo na koji način rade i koji se to procesi odvijaju u njima.

Prvi program napisan na „kecu”

Moj prvi računar je bio Pentium 1 i dobio sam ga krajem 1999. godine kada sam već krenuo u srednju školu. To je bio računar koji sam koristio posle kroz celu srednju školu, čak mislim da sam ga koristio i u toku prve godine fakulteta.

Prvi program sam napisao na tom računaru u kombinaciji sa nekim računarima koje smo imali u srednjoj školi, ali većina programa koje sam u to vreme pravio bila je napisana na tom računaru.

Osnovac fasciniran računarima

Išao sam u Osnovnu školu „Dragiša Mihajlović” u Kragujevcu i već tada u osnovnoj, tačnije krajem osnovne škole sam tačno znao da želim da upišem ETF, tako da sam onda birao srednju školu koja će mi dati najbolje predznanje za taj fakultet. Moj izbor je bila Prva kragujevačka gimnazija u kojoj ima specijalizovano odeljenje za matematiku. Završio sam gimnaziju i posle toga upisao Elektrotehnički fakultet u Beogradu.

Na ETF-u me je privukao akademski aspekt bavljenja računarskim naukama, pošto sam stekao odličnu osnovu i tek onda otkrio šta još imam da naučim. Nisam želeo odmah da nastavim svoju karijeru u industriji, već da nastavim da se bavim istraživačkim radom, da steknem dublje znanje iz oblasti arhitekture računara. Zanimalo me je kako se zapravo pravi procesor, programski modeli i kako se koriste različite arhitekture različitih procesora. Moja želja je bila da dalje nastavim da učim te stvari i u tome se usavršavam.

Karijerni put: Od Barselone, preko Londona, do Beograda

Nakon fakulteta sam otišao u Barselonu, gde sam upisao doktorske studije na Tehničkom Univerzitetu u Kataloniji. Moje prvo radno iskustvo je bilo u istraživačkom Centru u Barseloni koji se zove Barselona Super computing centar. Tamo sam se konstantno bavio istraživačkim radom, na istu temu na koju je bio i moj doktorski rad.

U toku postdiplomskih studija, pored samog istraživačkog rada išao sam na dve prakse. Jedna je bila istraživačka praksa u IBM-ovom istraživačkom centru u Njujorku 2010. godine, a zatim sam išao na klasičnu industrijsku praksu u jedan startap u Londonu.

Moj nastavak karijere sam tada video u Londonu, jer sam posle tog iskustva pomislio da je to grad za mene. Veoma dinamično okruženje, puno prilika sa svih strana, što me je veoma privuklo.

Po zavšetku doktorskih studija sam rešio da želim da radim u industriji. Imao sam ponude da ostanem u Španiji, kao i opcije i intervjue sa nekoliko firmi u London, ali pošto sam poznavao ljude koji su radili u Microsoftu, odlučio sam da upoznam tim u Beogradu.

Sam dolazak na intervju i to iskustvo su mi promenili pogled na stvari. Shvatio sam koliko je zapravo ozbiljan Razvojni centar, koji u tom momentu nije imao mnogo ljudi, ali se vodilo računa o tome ko su ljudi koji će u njemu raditi. Ekipa ljudi koja je tada radila i koja je mene intervjuisala se bavila selekcijom kandidata, a isto tako je vodila računa o tome šta se trenutno radi i o tome šta će se sledeće raditi. Stekao sam utisak da im je jako stalo da se kvalitet održava i da se unapređuje, pa sam i ja poželeo da budem deo tog okruženja.

Azure Data tim

Sada sam deo Azure Data tima, koji je organizovan u tri veća podtima. Jedan tim je SQL Service kao Managed istanca tim, koji je odgovoran za SQL Managed istance proizvod. To je jedan od dva proizvoda na našem cloud-u koja su razvijena u Beogradu. On je u potpunosti naša odgovornost i na njemu dalje radimo i razvijamo ga.

Drugi veći tim je okupljen oko proizvoda Synapse SQL Serverless. To je distribuirani sistem koji omogućava jednostavnu, pristupačnu i brzu obradu velike količine podataka. To je tim u kojem ja radim.

Treći tim koji imamo je nešto manji od ova dva tima, ali jako bitan tim, koji se bavi Service fabric-om. Za njega u slobodnoj interpretaciji možemo da kažemo da je i operativni sistem za cloud. To je ključan nivo softvera koji nama omogućava da menadžujemo naše mašine i aplikacije na cloud-u, i omogućava stabilno izvršavanje naših aplikacija na njemu. Taj sloj softvera koriste oba naša servisa i umnogome zavise u platformnom nivou od tog tima.

Proizvodi koji se koriste u celom svetu napravljeni u Beogradu

Mi smo napravili dva kompletno nova proizvoda kao cloud servisa i celokupan biznis oko ta dva servisa je naša odgovornost i ono čime se samo mi bavimo. To znači da se u našem timu nalaze ljudi koji su proizvod pravili od samog početka, naši developeri, koji imaju iskustvo i to iskustvo su spremni da prenesu na nove ljude. To su ljudi od kojih može mnogo da se nauči, što daje priliku za konstantan razvoj i napredak.

Zbog toga je između ostalog fantastičan osećaj raditi u ovom timu. Kada gledam iz mog ugla njega odiše vrlo konstruktivna atmosfera i okruženje koje je stimulativno, koje motiviše. Ključna stvar u njemu su ljudi i timski rad. Kada volite nešto što radite to vam onda nije teško, onda na posao dolazite nabijeni pozitivnom energijom, non-stop ispred sebe imate viziju i vidite viši cilj, imate misiju na kojoj ste i znate da posle putovanja od pet godina, koliko je bilo potrebno da napravimo Azure Synapse SQL Serverless servis, mi sada vidimo i imamo misiju za narednih pet godina ispred nas.