Kao mala je sanjala da postane hakerka, a danas je deo tima čiju polovinu čine žene

Monika Čolić je softverska inženjerka ​u Microsoftovom razvojnom centru u Srbiji. Ona je deo Azure Data tima i Service Fabric podtima poslednje četiri godine.

Kao mala je maštala o tome da postane hakerka, a brojne prakse koje je pohađala tokom studija su joj pomogle da stekne nova znanja, ali i da shvati čime bi želela da se bavi.

Iako joj je na početku rada u Microsoftu velika odgovornost prema klijentima predstavljala ogroman izazov, kolege su joj pomogle da razvije svoje koderske veštine, pa se sada ​manje plaši da uleti u nešto nepoznato i da rešava probleme, jer zna da ima tim koji stoji uz nju.

Pre četiri godine je kao prva žena u timu uspela da probije led, tako da danas dame čine gotovo polovinu Microsoftovog Service Fabric tima. U ovom intervjuu sa Monikom razgovaramo i o tome kako svojim radom kroz Inicijativu „Girls in ICT” nastoji da ohrabri i druge žene da se razvijaju i zapošljavaju u IT industriji.

Kako se postaje haker

Od malena sam znala da će moje opredeljenje biti tehničke prirode, pogotovu zato što sam se u osnovnoj školi takmičila iz raznih predmeta, ali sam najviše uspeha imala iz matematike i fizike. Kasnije, u srednjoj školi, sam se opredelila za takmičenja iz tih predmeta. To me je prirodno vodilo ka želji da upišem Elektrotehnički fakultet.

Kao mala sam se uvek nadala da ako upišem Softversko inženjerstvo i programiranje (SE), da ću biti haker. To me je i vodilo da upišem SE smer. Dodatna olakšavajuća okolnost je to što sam uspela da osvojim republičke nagrade iz matematike i fizike što mi je otvorilo vrata na bilo koji smer. Tada je SE smer bio najprimamljiviji i najizazovniji. Kako mi programiranje nije bilo toliko poznato, jer nisam imala veliko predznanje, izazov da to savladam je bio jedna od stvari koja me je vukla da upišem taj smer.

Pošto nisam imala dodirnih tačaka sa programiranjem prelazak iz srednje škole na fakultet je predstavljao veliki skok za mene, ali mi nije bilo problem da uložim mnogo napora i truda da naučim i savladam to gradivo. Veoma sam zadovoljna što sam na fakultetu uspela da steknem teorijsko znanje, a osim toga kroz različite prakse i praktično znanje koje će mi služiti u daljoj karijeri.

Prakse su najbolji način za usmerenje

Na samom početku školovanja sam dobila praksu u Nordeusu, tako da sam tamo tri godine radila letnje prakse i imala priliku da vidim kako izgleda rad u njihovim prostorijama i njihovom timu. Dodatno sam se prijavila za praksu u PS Techu, gde sam želela da naučim mobilno programiranje za Android.

Na kraju fakulteta sam se prijavila i za praksu u Švajcarskoj na EPFL-u. Ta praksa je bila drugačijeg tipa, bila je to istraživačka praksa gde sam mogla da vidim kako izgleda raditi na naučnim radovima i kako izgledaju doktorske studije.

Mislim da su meni ove prakse dosta pomogle da se pronađem i da odlučim šta želim i čime bih volela da se bavim. Imala sam priliku da vidim kako izgleda pravljenje video igara, kako izgleda programiranje mobilnih aplikacija, kao i kako izgleda rad na istraživačkim projektima i da li je to nešto što bi mene privuklo. Iz tog iskustva sam shvatila da je sasvim u redu ukoliko po završetku studija mladi nisu sigurni čime tačno žele da se bave i da su prakse zapravo način da se bolje upoznaju sa različitim sferama i usmere na to čime bi želeli da se bave.

Različiti aspekti utiču na zapošljavanje

Praksa u Švajcarskoj je za mene jedno jako lepo iskustvo, pošto sam tamo mogla da vidim više stvari. Jedna je to kakav je život u inostranstvu i da li je to nešto što me privlači, a drugo da li su te doktorske studije nešto za čime žudim. Međutim, tokom celog školovanja, Microsoft je meni privlačio pažnju. Imam i kolege sa fakulteta koji su se prijavljivali i radili prakse. Od njih sam čula razna iskustva i lepe priče, koje su mene privukle da se vratim i probam.

Tokom fakulteta nisam smogla snage i nisam se usuđivala da se prijavim za praksu ili posao u Microsoftu, zato što sam smatrala da još uvek nemam dovoljno iskustva i znanja i da treba još da učim da bih se prijavila. Kada sam završila fakultet i praksu u Švajcarskoj mislila sam da je to kruna mog znanja, da sam na vrhuncu i tada sam se prijavila.

Iz ove perspektive smatram da nije bilo potrebe da čekam toliko dugo i da je sasvim u redu za svakog ko se prijavljuje da ne zna sve i da nije nužno imati diplomu u rukama da bi se prijavili. Tokom intervjua nije potrebno rešiti sve zadatke, pošto intervjueri gledaju kako razmišljamo, da li ćemo se uklopiti u tim, kakva je komunikacija, itd. Postoji mnogo različitih aspekata koji se „ocenjuju”, tako da ne utiče samo rešavanje svih problema na intervjuu na to da li će neko dobiti posao u Microsoftu.

Druženje i kolegijalnost

Imala sam kolege koji su bili na praksi u Microsoftu, pa sam kroz njihova iskustva stvorila sliku kako izgleda rad u Microsoft-u i te percepcije su se donekle poklopile. Iznenadilo me je druženje među ljudima i interakcija u timovima, pošto sam mislila da ću sama rešavati probleme i zadatke.

Nisam očekivala da su generalno ljudi ovde toliko društveni i da međusobno imaju ovakav odnos. Većinu ljudi ovde veže ta sportska crta ličnosti, pa zajedno idemo na skijanje, drugi zajedno trče maratone, često idemo na paintball, igramo softball i kuglamo.

Ovde je velika stvar što se ljudi ne plaše da pitaju za pomoć, jer projekti su toliko veliki da jedan čovek ne može sve da zna i često je potrebno da razgovarate sa više ljudi kako biste rešili neki problem ili zadatak. Kada sam došla, mnogo mi je značila pomoć starijih kolega, koji su mi olakšali period adaptacije.

Sa druge strane, moja percepcija o obimu posla se nije promenila. Imamo projekte koji konstantno mogu da se usavršavaju kako bi krajnji korisnik bio zadovoljan. To je jedan od razloga što je obim posla takav da ga stalno ima, ali ono što je bitno je da svako svoje navike i svoj posao može da prilagodi sebi i da se organizuje tako da može da završi sve.

Service Fabric

Moj tim se zove Service Fabric i to je jedan od podtimova u okviru Azure Data tima. Naš tim se bavi distribuiranim sistemom, koji se sastoji od sitnih komponenti, koje međusobnom interakcijom održavaju i upravljaju bazama podataka i smeštaju ih u klaster na optimalan način. Ostali Azure Data timovi koriste našu platformu da bi pravili svoje proizvode.

Naš tim ima oko 14, 15 ljudi i skoro polovina su žene. Ono što je zanimljivo za naš tim je diverzitet koji postoji, od hobija, do muzike, do sporta, stvari kojima se članovi tima bave i to da mi kao tim veoma lepo funkconišemo i da se privatno dosta družimo.

Prva žena u timu

Došla sam u ovaj tim kao prva žena, a nakon četiri godine mi činimo skoro polovinu tima. Procenat žena u IT industriji uopšte nije na tako zavidnom nivou. Procenat žena u Microsoft-u u Srbiji je 2014. godine bio samo 8 odsto, a 2021. smo dostigli brojku od 23,3 odsto.

Mislim da je za to umnogome zaslužna inicijativa „Girls in ICT”, koja je pokrenuta te godine. Analizirali smo procenat žena koji se prijavljuje za tehničke fakultete, zatim procenat žena koji se prijavljuje u Microsoft i na kraju procenat žena koji rade u Microsoft-u. Primetili smo da se procenti ne poklapaju i da nisu ni približno jednaki, iako je prolaznost žena i prolaznost muškaraca podjednaka. Zbog svega toga mi smo odlučili da pokrenemo inicijativu koja bi nam rekla koji su uzroci ovakve pojave.

Pokazalo se da je strah od prijavljivanja najveći uzrok zbog čega se žene ne prijavljuju na konkurse. Iz tog razloga Inicijativa ima za cilj da se žene ohrabre da rade u IT industriji. Organizovali smo radionice gde su one mogle da dođu i da upoznaju ljude iz Microsoft-a, a mi smo isto tako mogli da čujemo njihove probleme i da ih bolje upoznamo. Učesnice Inicijative su kasnije lakše podnosile intervjue, zato što su već upoznale ljude koji će ih intervjuisati.

Naravno, nismo zadovoljni ni trenutnim procentom žena koje rade u IT industriji, pa ne stajemo, jer bismo voleli da taj procenat i dalje raste. Prošle godine, zbog čitave situacije Inicijativa nije održana, ali je zato ove godine organizujemo, najverovatnije u aprilu, u digitalnom formatu.