„Google je pokrenut u garaži.” „Facebook je nastao u studentskom domu.” „Prvi Apple računari su sastavljeni u garaži.” „Amazon je prvu knjigu prodao iz garaže.” Ovo su samo neke od rečenica koje viđamo kada čitamo o pokretanju ovih nekadašnjih startapa, a danas tehnoloških giganata. Ti tekstovi gotovo uvek sa sobom nose priču o inicijativi i entuzijazmu, govore nam da su velike stvari moguće uz dobru ideju i faktor sreće. 

Za ove daleke primere to često zaista i jeste slučaj. Ali…

Postoji još jedan i to mnogo ozbiljniji uslov za nastanak uspešnih startapa. Kada čitamo o uspesima iz garaža i studenjaka ili čak sa nekih drugih scena poput berlinske ili amsterdamske, najčešće se radi o biznisima nastalim u zemljama koje strateški pristupaju razvoju startap ekosistema. U zemljama gde postoji svest da su startapi jedan od nosilaca ekonomskog razvoja i gde tu svest dele svi relevantni akteri u privatnom i u državnom sektoru.

Kada ovo kažem, mislim na prepoznavanje potencijala startapa da promene strukturu jedne privrede, povećaju nivo dodate vrednosti u njoj i podignu životni standard. Iz ovih razloga u mnogim zemljama postoje različiti strateški pristupi kojima se na nacionalnom nivou uspešno uobličava odnos prema startapima. Negde se to radi kroz strategije za celokupnu digitalnu ekonomiju (npr. UK), negde kroz organizacije čija je glavna svrha upravo rad na razvoju ekosistema (Estonija).  

To ste mnogo puta čuli, zar ne? Pa, zašto onda ovo baš danas čitate?

Ukratko — danas je na sednici Vlade doneta formalna odluka o formiranju Radne grupe koja će narednih šest meseci raditi na izradi Strategije za razvoj startap ekosistema za period od 2021. do 2025. godine. Ova odluka je značajan trenutak jer prvi put u Srbiji razvoj startap ekosistema ulazi u jedan strateški državni dokument. 

A to nije mala stvar. 

Startapi su moćan katalizator ekonomskog rasta i bilo je vreme da budu prepoznati kao takvi na jednom višem nivou. Srpski startap ekosistem razvija se godinama bez sveobuhvatnog strateškog plana, te su osnivači domaćih startapa obično ostavljeni na milost i nemilost tržišta na kom se uslovi uređuju parcijalno po ad hoc principu. Kao što svi znamo, ovakav individualni i nestrateški pristup razvoju ekosistema ipak jeste izrodio neke izuzetne kompanije, ali one su bile izuzetak, a ne rezultat svesnog i usklađenog delovanja ključnih aktera. 

Kako bismo kreirali ekosistem u kom razvoj startapa nije stihijski proces, već pravilo uslovljeno postojanjem svih potrebnih resursa i povoljnog okruženja, moramo ovom segmentu privrede pristupiti strateški. Ta strategija treba da uključi mnogo zainteresovanih strana jer startap ekosistem poseduje jasno definisane uloge različitih aktera koji se u njemu kreću:

Već na prvi pogled na ilustraciju je jasno da se radi o kompleksnom sistemu i da je pravi izazov sve ove aktere usmeriti ka tome da deluju u skladu sa zajedničkim prioritetima vezanim za različite faktore uspeha i aktivnosti razvoja ekosistema. Šta su ti zajednički prioriteti određuje se u odnosu na to u kojoj fazi razvoja se ekosistem nalazi i koje su mu jake i slabe strane. Na primer, za neke razvijenije ekosisteme je prioritet možda jačanje globalne povezanosti, a za one koji su u prvoj fazi životnog ciklusa su to pre lokalna povezanost i izvori early stage finansiranja startapa. Ovakvim definisanjem prioriteta moguće je (često limitirane) resurse usmeriti na ciljeve koji su relevantni za konkretan startap ekosistem. 

Kada već govorimo o prioritetima važno je još jednom podvući složenost startap ekosistema, naročito u svetlu toga da iskustvo iz razvijenih ekosistema (dobar primer je Amsterdam) pokazuje da je za njihov ubrzani razvoj kada su bili u ranoj fazi razvoja bila ključna podrška države koja je na raspolaganje stavila moćne instrumente javnih politika i budžeta. Samim tim, država je jedna od instanci sa kapacitetom i resursima da pruži podršku svim tim različitim akterima i obezbedi im pravno-regulatorno okruženje,  infrastrukturu i finansijsku podršku neophodne za ubrazani ravoj ekosistema. 

Tek u takvim uslovima može da nastaje veliki broj startapa koji transformišu privredu, zapošljavaju talente i izvoze proizvode sa visokom dodatom vrednošću. Tek tada postaje moguće da uspeh poput onog koji beleže Nordeus, 3Lateral, FishingBooker i mnogi drugi ne bude izuzetak, već pravilo.

Da li je to univerzalni recept?

Naravno da nije i naravno da uspešan ekosistem neće nastati tek tako. 

Potrebno je poznavati pojedinosti i specifičnosti jednog tako kompleksnog okruženja u kome posluju startapi. Ali, kada se jednom osvesti šta je potrebno, postaje moguće postaviti temelje za sveobuhvatan pristup njegovom razvoju. 

A Inicijativa „Digitalna Srbija” to zna iz prve ruke. Pored toga što u svom članstvu okupljamo i kompanije koje su na tehnološku scenu zagazile kao startapi, mnogi od vas dobro znaju da za pojasom imamo godine identifikovanja prilika i izazova koji stoje pred domaćim startapima, pa i insistiranja na tome da je strateški pristup ovom ekosistemu neophodan. Dovoljno je da pomenem istraživanje domaćeg startap ekosistema koje je na našu inicijativu i uz podršku Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj i UNICEF-a realizovala vodeća svetska organizacija Startup Genome, ali i da smo samostalno kroz Startap skener prvi put dali sistematičan i sveobuhvatn pregled domaće scene ili samo mesec dana nakon što je počela pandemija izašli sa Skenerom digitalne privrede i analizom šta se desilo sa startapima i kako reaguju na krizu. 

Pored svega toga, Digitalna Srbija je u prethodnom periodu aktivno radila na obezbeđivanju dodatnih finansijskih sredstava za early stage finansiranje startapa, pomagala u oblikovanju programa akceleracije, ispitivala mogućnosti i prilike za kreiranje Fonda fondova, i podržala državne univerzitete u kreiranju multidisciplinarnih programa koji povezuju inženjerska i biznis znanja sa naglaskom na preduzetništvo.

Kroz ove i mnoge druge naše aktivnosti na ovom polju smo identifikovali potreban strateški pristup u građenju kapaciteta osnivača, promociji startap preduzetništva, pristupu finansijama i deljenju znanja u zajednici, što su samo neke od stvari gde vidimo prostor da se stvari dugoročno postave na pravo mesto.  

Utrošli smo mnogo vremena na različite scenarije i osnovne elemente programa kojima je moguće rešiti probleme startapa i spremni smo da to podelimo i predložimo državi i startap okruženju ne bi li strateško postavljanje prema ovim inovativnim biznisima ušlo u sistem koji će dalje da generiše prilike.

Složićete se, jedan glas nije dovoljan?

S obzirom na to da smo od svog osnivanja ukazivali na potrebu za sistemskim pristupom i da je država to sada i prepoznala, rado sam se odazvao pozivu da predsedavam Radnom grupom za kreiranje Strategije razvoja startap ekosistema Srbije za period od 2021. do 2025. godine. Osim na znanja i iskustva koje u ovu Radnu grupu donosi Inicijativa „Digitalna Srbija”, drago mi je što ću imati priliku da povedem brojne stručnjake među kojima su predstavnici regionalnih IKT klastera, naučno-tehnoloških parkova, relevantnih državnih institucija, udruženja preduzetnika iz visokotehnoloških niša, habova… Verujem da udruživanjem naših znanja i iskustava možemo kreirati Strategiju koja će postaviti dobar pravac razvoja ekosistema.

Ali, ne mislim da bi tu trebalo da stanemo. 

Iako raznosvrsna, Radna grupa ima organičene brojčane kapacitete — 38 predstavnika. Svestan da nijedna grupa ne može da okupi sve one koji mogu da doprinesu svojom stučnošću, ovom prilikom vas pozivam da se uključite tako što ćete nas kontaktirati sa predlozima o tome šta je potrebno da bismo obezbedili ubrzan razvoj našeg startap ekosistema. Kao neko ko rukovodi radnom grupom, želim da omogućim da se u donošenje nacionalne strategije uključe svi relevantni predstavnici — kroz dodatne, redovne konsultacije sa igračima iz ekosistema koji, iako formalno nisu u Radnoj grupi, jesu važni za sagledavanje cele slike. Ako ste stigli dovde u čitanju ovog teksta, verovatno je da vas ova tema izuzetno zanima i da imate ideje kako je moguće da svi zajedno podignemo ekosistem na sledeći nivo.

Drugim rečima, sada je vreme da se dugoročno utaba staza za startape korišćenjem sve dostupne pameti. Bilo da tek počinjete iz garaže, bilo da ste već zatvorili vrhunski egzit.

Autor naslovne fotografije: Petar Đorđević