IT Industrija
🔥 Najčitanije
3
🔥 Najčitanije
3
Na ulazu u za sada jedinu Amazon Go prodavnicu koja je u januaru otvorena u Sijetlu stoje rampe koje dozvoljavaju samo onima sa aplikacijom prodavnice da uđu, ali tek pošto skeniraju QR kod sa svog pametnog telefona. Unutra se nalazi sve na šta biste mogli da naiđete i u domaćim Shop&Go prodavnicama, ali je način na koji se kupuje potpuno drugačiji.
Manja je verovatnoća da će slatikiši pored kase namamiti potrošače koji čekaju red da ih kupe, jer kasa nema. Sva roba sa polica se umesto u korpe ili kolica stavlja direktno u torbe, kese, džepove ili iznosi u rukama, a na izlazu ne postoje nikakve kase, prodavci ili aparati za provlačenje kreditnih kartica.
Umesto toga na plafonu i policama postoji na stotine kamera i senzora koji nadgledaju sve što se dešava unutar prodavnice. Zahvaljujući njima prati se šta je skinuto s polica i izneseno napolje, a potom se sabira i u roku od nekoliko minuta od napuštanja prodavnice skida sa kartice koja je povezana sa Amazon nalogom, a potorošaču na telefon stiže račun.
NY Times piše da kupovina u Amazon Go prodavnici deluje kao krađa. Međutim, prava krađa nije lako moguća. Tehnologija beleži svaku stvar skinutu s police, vraćenu ili premeštenu i naplaćuje je samo ako je iznešena:
Amazon je rešio da ostavi u tajnosti kako sama tehnologija funkcioniše, ali je jasno da se radi o sofisticiranoj tehnologiji koja uključuje računarski vid i mašinsko učenje koji identifikuju sve proizvode. Malo preciznije objašnjenje nudi Brajan Romil, osnivač PayFindersa, koji piše da je Amazonova tehnologija objedinila razne funkcije: kupovinu na klik, uslugu baziranu na lokaciji, QR kodove, integrisano plaćanje, prepoznavanje slika, senzore, veštačku inteligenciju i mašinsko učenje.
Kako god bilo, u danima pre i posle otvaranja Amazon Go prodavnice postavljalo se pitanje hoće li prodavnice bez kasa postati prodavnice budućnosti u kojima će se plaćati preko aplikacija i virtuelnih kartica.
I Walmart i Kina se nadmeću
Sasvim očekivano, automatska prodavnica e-commerce giganta uslovila je potrebu za nadmetanjem. Veliki lanci prodaje i startapi sada pokušavaju da smanje troškove radne snage i spreče Amazon u dominaciji razvijanjem robota koji pune police, uvođenjem mogućnosti da kupci telefonom saberu koliki će im biti račun i sl.
S obzirom na to da je Amazon godinama najavljivao otvaranje ove prodavnice, ideja o radnji bez prodavaca i kasa nije baš potpuno nova i nije da se nigde više ne sprovodi u delo.
Već sada je u nešto više od 100 Walmart prodavnica moguće skeniranje proizvoda i plaćanje preko mobilnih uređaja, a u Kroger radnjama postoje sistemi koji predviđaju kada će biti potrebna dodatna pomoć na kasama uz pomoć senzora i analize poseta. Za to vreme, startap AiFi razvija tehnologiju koja će biti pristupačna i za male preduzetničke radnje.
S druge strane planete, u Kini, startap Bingo Box već ima prodavnice u kojima se bar kodovi skeniraju uz pomoć mobilnih uređaja, a vrata radnje otvaraju tek kada potrošači svu robu plate preko telefona. Alibaba ima otvorenih 5 Hema automatskih prodavnica u kojima se proizvodi skeniraju i plaćaju uz pomoć skeniranja lica, a do kraja godine planira da otvori još 30 takvih. JD, kineski intenet trgovac poput Amazona, razvija svoje prodavnice bez radne snage, a i oni i Alibaba imaju u planu da prodaju tehnologiju koju razviju. (Iako ne žele da se izjašnjavaju o budućim planovima, moguće je da će i Amazon licencirati svoju tehnologiju.)
U Kini su prodavnicama bez posluge pridruženi i restorani, karaoke boksovi, teretane…
Međutim, niko nije na nivou na kom je Amazon Go. I dalje je nemoguće izaći iz prodavnice pre nego što si platio račun, potrebno je skenirati kodove i sl.
Šta sve može da bude problem?
Kako to obično biva pri uvođenju nove tehnologije, inicijalan strah se manifestovao kroz one koji strepe da će zbog nje izgubiti posao. Godine 2016, 3,5 miliona ljudi u SAD je držalo poslove kasira i kasirki, a njihov broj je već počeo da se smanjuje zbog rasta onlajn kupovine. Realan strah je da bi ih povećan broj automatskih prodavnica mogao ostaviti bez posla. Naravno, Amazon i ostali žele da verujemo da im tehnologija tek menja opis posla – usmerava ih na popunjavanje polica, pregledanje ličnih karti pre prodaje alkohola, pomoć pri tehničkim problemima… Međutim, analiza Svetskog ekonomskog foruma kaže da bi 30 do 50 odsto poslova moglo da bude ugroženo ako se prodavnice automatizuju.
Pri tome je istina da su ljudi jedan od većih troškova za vlasnike prodavnica. Sa biznis strane, automatizacija znači manje troškove, mogućnost formiranja nižih cena i bržu uslugu.
Ipak, nije sve naivno ni za male preduzetnike. Tehnologija kojom raspolaže Amazon je trenutno skupa. Takođe, ovaj gigant ima dovoljno razvijenu logistiku i dovoljno budžeta za istraživanje i razvoj da može da testira automatizovane prodavnice, pa pređe na neko drugo rešenje ako se ovo ispostavi neisplativo.
Za male preduzetnike je to suviše rizično. Običnim prodavnicama izbacivanje kasa ne ostavlja dovoljno prihoda ili ga uopšte ne generiše, te podstiče sumnju da ne bi bili u stanju da pokriju sopstvene troškove.
Pitanje je i koliko bi sistem koji je Amzon razvio bio efikasan i koliko bi troškovi bili veći ako bi se ista tehnologija primenila na površinski većim prodavnicama.
Nešto manji problem je onaj kako bi mogla da bude rešena prodaja mesa, voća, povrća i svega drugog što se prodaje na meru, a ne u jedinicama proizvoda.
Što se tiče potrošača, oni će za brže obavljanje kupovine platiti informacijama o sebi i svojim onlajn navikama. Posledično, javlja se strah od toga koje informacije bi Amazon mogao da prikupi o kupcima, njihovim potrošačkim navikama, pa onda i koliko dugo bi ih zadržavao i za šta bi ih koristio, što je naročito osetljivo u svetlu dolaska GRPR-a (regulative za zaštitu podataka o ličnosti) i nedavnih skandala tehnoloških kompanija koje barataju osetljivim podacima. U najmanju ruku, Amazon bi zahvaljujući podacima koje skulja mogao proizvode svoje marke (npr. gickalice i čajeve) da postavlja na mesta pored kojih potrošači najčešće prolaze.
Generalni problem je što još nema dovoljno ljudi koji su spremni na promene koje donosi automatizovana kupovina – u smislu načina plaćanja, ali i toga koliko su komotni s tim da prodavnica ima uvid u njihove transakcije. Na primer, istraživanje sprovedeno na 1.500 građana UK pokazalo je da bi tek 19 odsto njih pristalo na digitalni nadzor ove vrste.
Da bi se desilo da svi pređemo na prodavnice kao što je Amazon Go treba i prodavci i kupci da imaju benefite od toga. Prvi korak ka tome je da Amazonova tehnologija postane mejnstrim (samim tim i jeftinija).
Kada bi se to desilo, ponovila bi se istorija. Ipak su u nekom trenutku i kase bile novina, pa fiskalne kase, pa samouslužne kase, pa naručivanje onlajn. Ne bi bilo čudno da tehnologija još jednom unese promenu u način kako kupujemo zelenu salatu i deterdžent za sudove.