Naši utisci iz Šenžena, Silicijumske doline hardvera

Početkom ovog meseca imao sam priliku da kao student odseka za telekomunikacije, Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, posetim Kinu u okviru programa Seeds for the Future kompanije Huawei. Ukupno smo nas 10 iz Srbije bili učesnici, gde smo tokom 17 dana puta posetili Peking, Šenžen i Hong Kong. Cilj programa je da se studenti iz različitih krajeva sveta upoznaju sa kineskim običajima i kulturom, nauče jezik, kao i da prođu stručne treninge i saznaju više o dostignućima jedne od trenutno najbrže rastućih ICT kompanija u svetu.

U ovom postu pokušaću da vam prenesem utiske iz Šenžena, grada koji je do pre manje od 40 godina bio malo trgovačko mesto i ribarsko selo, a danas broji oko 25 miliona ljudi, nalazi se na jugu zemlje u jednoj od najrazvijenijih oblasti i predstavlja tehnološki centar Kine.

Huawei i Shenzhen

Na severu grada nalazi se grad u gradu – kampus kompanije Huawei. Na tačno određenim mestima u kampusu, na podu stoje nalepnice sa početnim slovima imena koja su poređana po abecednom redu. Svako mirno stoji iza početnog slova svog imena i čeka da se ukrca u neki od brojnih minibuseva, kako bi se izbeglo da 60,000 zaposlenih (trećina kompanije) zaguši saobraćaj u slučaju da svi krenu kolima na posao.

Osim svoje mreže gradskog prevoza, u okviru kampusa nalaze se bolnica, restorani, KFC, Pizza Hut, brojne teretane i parkovi. Kompanija se trudi da dovede najtalentovanije kadrove iz svih delova Kine, ali i sveta, te ne štedi resurse kako bi im omogućila najbolje uslove za rad.

Nakon obilaska kampusa i nestvarne rezidencije sa jezerom Rena Zhengfeia, osnivača i direktora Huaweia, prešli smo na teorijski deo i lekcije o mrežama, javnim mobilnim sistemima i Cloud servisima. Rad smo nastavili u laboratorijama, gde smo konfigurisali 3G i 4G bazne stanice. Tek nakon što smo obišli Exhibition Hall – izložbu patenata i dostignuća, mogli smo da shvatimo veličinu kompanije.

Prema nekim istraživanjima, Huawei je prestigao Apple po broju prodatih mobilnih telefona i trenutno je drugi na svetu.

Korisnički uređaji predstavljaju samo mali udeo profita, dok glavninu čini Cloud infrastruktura kao i razne hardversko-softverske platforme namenjene Telco operaterima, po čemu su primarno i postali prepoznatljivi u svetu. Prema onome što smo videli, Huawei će tek biti lider u oblasti pametnih telefona, IoT-a i 5G-a.

Huaqiangbei market

Pre odlaska u Kinu, odgledali smo čuveni Wiredov dokumentarac o Šenženu, u kome centralu ulogu ima, kako smo mi to na osnovu snimka zamislili, pijaca za elektroniku. Zamolili smo organizatore da nam omoguće par sati u Huaqiangbei-u i našli smo se u ulici dužine Knez Mihailove, punoj zgrada i tržnih centara gde se prodaje samo elektronika.

Prvih sat vremena izgubili smo lutajući po zgradama i radnjama gde se prodaje elektronika koju biste našli i po tržnim centrima u Beogradu. Nikako nismo mogli da nađemo štandove i radionice koje smo videli na snimku i internetu. Bio je vikend prepodne, ne baš idealno vreme za kupovinu, jer se radnje ne otvaraju tako rano.

U Huaqiangbei-u morate znati šta gde tražite, jer postoji ogroman broj zgrada, od kojih su neke specijalizovane samo za dronove i zvučnike, druge samo za maske i eksterne baterije, treće za mobilne telefone i zamenu stakala itd. Ne znajući to, izgubili smo dosta vremena, ali smo na kraju našli sve što smo tražili.

Cenkanje se podrazumeva, pogotovo za više komada i uglavnom komunikacija sa prodavcima ide preko digitrona, ali neretko očekujte da okrenu glavu i završe kupovinu ako procene da ste ponudili prenisku cenu. Ne očajavajte jer ćete već na sledećem koraku pronaći iste te kopije poznatih slušalica, zvučnika, kamera, dronova ili eksternih baterija.

Zvučnici koštaju oko 7 evra i toliko su dobri da ni carinici na aerodromima nisu verovali da nisu original.

Kopije najnovijih telefona ćete pronaći za oko 150 evra, ali će prodavci najpre insistirati na tržišnoj ceni originala i ubeđivati vas da je original. Problem je i što su po celoj ulici i na svakoj radnji Apple logoi i ne možete biti sigurni da li kupujete original ili ne, tako da smo mobilne telefone preskočili. Stakla na telefonima se menjaju za par minuta i cena se kreće oko 10-20 evra.

HAX

Na poslednjem spratu jedne od mnogobrojnih zgrada u ovoj velikoj trgovačkoj ulici nalazi se najveći hardverski inkubator na svetu. Na zgradi nema obeležja niti logoa, tako da ju je teško pronaći osim ako vas neko ne odvede. Moj domaćin bio je Metju, jedan od osnivača Wazera, koji je bio u istoj generaciji kao i Dragan Petrović iz Nure.

Nakon izlaska iz lifta, vrata HAX-a se otvaraju na otisak prsta nekog od stanara inkubatora. Bilo je oko 8 uveče kada smo stigli, a bilo je skoro puno. Timovi su potpuno posvećeni svom proizvodu i dolaze iz svih krajeva sveta. Nakon što prođete ulaz gde su izloženi najpoznatiji proizvodi inkubatora i logoi startapa koji su prošli kroz takozvane batcheve, fotografisanje je zabranjeno.

Na ovom nesvakidašnjem mestu, na desetinama stolova razvijaju se patenti i proizvodi sadašnjih i budućih startapa, koji nakon prolaska kroz HAX neretko postaju i izuzetno uspešni Kickstarter projekti. Jedan od najpoznatijih, kojim se inkubator ponosi je i Makeblock.

Provlačenjem kroz prozor ili nešto što bi trebalo da su vrata, izlazimo na krov, a odatle nas stepenice vode na drugi nivo – radionicu za testiranje i prototipiranje. Desetine osciloskopa, bušilica, presa, 3D štampača i drugih alata služe polaznicima programa da brzo i efikasno testiraju svoje proizvode. Okruženje unutar i oko HAX-a je takvo da vam je za kreiranje prototipa potrebno par nedelja, dok bi vam u nekom drugom gradu bilo potrebno par meseci.

QR kodovi

Nešto o čemu je Startit već pisao, a što je nama itekako privuklo pažnju, jeste obim bezgotovinskog plaćanja u Kini. Generalni utisak je da su svi stalno na telefonima, a prednjače brendovi Oppo, Vivo, Xiaomi i Honor/Huawei.

Uz Ali Pay kompanije Alibaba, najpopularnija aplikacija je We Chat sa svojim We Chat Pay sistemom. We Chat je, kako je nazivaju, „aplikacija za sve“ u Kini, u kojoj se dele fotografije, prebacuje novac drugim korisnicima, plaćaju računi, poziva taxi i još mnogo toga.

Kontakti se najlakše dodaju tako što skenirate QR kôd na ekranu drugog korisnika, a na isti način se vrše plaćanja na svim mestima. Zanimljivo je i da ulični svirači i prosjaci na kutiji imaju zalepljen i QR kôd za slučaj da se odlučite za taj vid plaćanja, dok u barovima na svakom mestu za šankom imate zalepljen stiker sa QR kodom za elektronsko plaćanje računa.

Stopa kriminala je jako niska, ceo Shenzhen je prekriven kamerama i zapanjila nas je informacija da se na toliki broj stanovnika, desi samo par incidenata na mesečnom nivou i to u vidu krađa, koje se jako brzo razreše.

Osim velikog broja električnih i hibridnih vozila koja se mogu primetiti na ulicama, rasprostranjena je mreža javnih bicikala, gde prednjači startap Mobike. Ispod sedišta bicikla nalazi se katanac koji se otključava šifrom koju dobijete nakon skeniranja QR koda. Prvih sat ili dva vožnje su besplatna, a nakon toga je sat vremena kada se preračuna otprilike 15-20 RSD. Nakon vožnje, bicikl ostavljate na nekoj od obeleženih lokacija, koje se uglavnom nalaze na svim većim raskrsnicama ili gradskim trgovima.

Kineski brendovi su se posvetili onome u čemu su dugo kasnili za zapadnim kompanijama, a to je dizajn, te uz cenu i performanse postaju konkurentni na tržištu.

Nadam se da sam barem malo uspeo da vam približim naše utiske sa putovanja na kome smo imali priliku da se upoznamo sa kompanijom i nacijom koja se ubrzano razvija, kako infrastrukturno, tako i tehnološki i koja će u budućnosti definitivno zauzeti vodeće mesto u daljem razvoju informacionih tehnologija.