Na šta investitor misli kada kaže da ulaže u “pravu tehnologiju”?

Naš dobar prijatelj i srpski zet Gil Dibner je na svom blogu objasnio na šta on misli kada kaže da ulaže samo u “pravu tehnologiju” — kakve su, po njemu, kompanije vredne investiranja i koju ulogu igra tehnologija u njima?

Gil Dibner - 8. Maj, 2015.

Jedan prijatelj me je skoro pitao on Twitteru “šta je tvoja definicija prave tehnologije”.

To je vrlo smisleno pitanje iz nekoliko razloga. Jedan od njih je što ja sebe predstavljam kao “tehnološkog” investitora. Vi koji me znate i čitate moj blog, ili uživate u VC podacima koji delim, znate da sam privržen Evropi i Izraelu kao plodnom tlu za tehnološke investicije. Dakle, ako sam ja to što kažem da jesam, trebalo bi da imam prilično jasnu definiciju. Drugo, ja nisam tehnolog. Osim nekih ranih eksperimenata sa Basicom, VisualBasicom i mestimičnim Excel makroom, nikada nisam pisao kod. Ali sve kompanije u koje sam ulagao su bile zasnovane na tehnologiji — to je ono što ja volim da radim. Pošto dakle nisam tehnolog, još je važnije da shvatim šta podrazumevam pod pojmom “tehnologija”, zar ne?

Bilo koja definicija “tehnologije” treba da sadrži neke obavezne ideje:

Svojina — trebalo bi da postoji nešto svojinsko. To nužno ne znači intelektualna svojina u formalnom smislu (u mnogim slučajevima, to je ionako loša ideja), ali to znači da tehnologija mora da bude privatno vlasništvo ili ekskluzivna da bi bila vredna. Ovo može doći kroz formalizovanu intelektualnu svojinu, kroz “poslovnu tajnu”, duboke stručnosti domena, ili proste složenosti softverskog ili hardverskog sistema.

Vrednost  — očigledno, tehnologija mora da bude vredna nekome. To obično znači da postoje neka velika preduzeća, mali i srednji biznisi, ili potrošači koji su spremni da se rastanu sa svojim novcem i time dobiju korist koje ova tehnologija stvara — direktno ili indirektno. Drugim rečima, “prava tehnologija” podrazumeva direktnu primenu u određenim stvarnim problemima (u razumnom vremenskom roku). U suprotnom, to je naučni projekat.

Dubina — da bi “prava tehnologija” bila prava, ona mora da bude duboka, kompleksna. Tehnologija, ako je nečija svojina i ima vrednost, a nije duboka retko će vratiti uloženo na duže staze. U stvari, upravo ta dubina sama po sebi omogućuje onu vrstu stvaranja vrednosti koje VC-jevi traže. Neki ljudi ovo nazivaju “rešavanjem teških problema”, i meni se sviđa mi se taj izraz. Ali ovo je više od toga. Nije bitno da samo problem bude težak, već i rešenje mora biti jednako teško.

Još nešto što nije na ovom spisku kriterijuma: Prava tehnologija ne mora da bude novina (mada u kontekstu VC, obično je tako), ne mora da bude pravno utemeljena (mada to često pomaže), i ne mora da bude namenjena enterprajzima (iako to jeste moj fokus). Što je najvažnije, to ne podrazumeva nikakve posebne “tehnologije” poput softvera ili hardvera. Samo zato što koristite softver ne znači da je to “prava” tehnološka kompanija po gorenavedenoj definiciji. I samo zato što niste “softverska kompanija” ne znači da nemate tehnologiju. Znam jednu ili dve e-commerce kompanije koje rade neke prilično duboke, svojinske i vredne stvari…

Dakle, ovo me dovodi do brzog odgovora na prvobitno pitanje postavljeno na Twitteru: za mene, “prava tehnologija” obično znači da ne možete napraviti MVP bez nemate najmanje pet vrhunskih ljudi koji rade godinu dana. Sviđa mi se ova definicija jer je maglovita i konstantno primorava preispitivanje šta je svojina, šta je vrednost, šta predstavlja poteškoću. Kada je Amazon počeo sa radom, online prodaja knjiga je bila i svojinska, i vredna, i zahtevna. Više nije. Mislim da je ovaj okvir dovoljno stabilan da mi pomogne da zadržim oštricu u svom pristupu čak i kad se tehnologija oko mene stalno menja.

U VC kontekstu, ova definicija “prave tehnologije” znači da će MVP u kompaniji “prave tehnologije” koštati najmanje $500K i to pod pretpostavkom da učestvuje samo petoro ljudi, bez marketinga i troškova prodaje, i bilo kakavih drugih troškova, bez vremena za nuđenje MVP-a tržištu. A ovo zapravo znači da, ako želite da kompanija “prave tehnologije” postane održiva, mora da ima ozbiljne investicije od najmanje $1M, i to verovatno dosta ranije nego što saznate da li tu postoji prilika za biznis.

Ako radite na nekom sličnom projektu — kontaktirajte me. Voleo bih da čujem više o tome što pravite.

Ukoliko biste želeli da vas intro-ujemo Gilu, slobodno nas kontaktirajte. Post je originalno objavljen na njegovom blogu.