Google pravi svoj model kvantnih računara — korak bliže mnogostruko bržim kompjuterima

Google-ovi istraživači se bliže prvim kvantnim računarima i veruju da će mnogostruko brži kompjuteri postati stvarnost

Maja Marković - 6. Septembar, 2016.

Iako ideja o računarima baziranim na principima kvantne fizike postoji još od osamdesetih godina prošlog veka, do skoro niko nije uspeo da se uspešno bavi njihovim razvojem. Kao što smo pre nekoliko meseci pisali, veliki problem kvantnih računara je jaz između teorije i stvarnosti.

dilbert-dt970322_295

Najdalje u razvoju ovih računara do sada je stigla kompanija D:Wave, na čijem je modelu Google prvobitno vršio ispitivanja. Godinu dana kasnije, najavili su razvoj sopstvenog modela, koji je, prema njihovim navodima, superiorniji od originala. Razlog velikoj zainteresovanosti za kvantne računare jesu mnoge mogućnosti primene u veštačkoj inteligenciji, zbog čega je veoma važno biti među prvima koji koriste ovu tehnologiju.

Šta su kvantni računari?

Kvantni računari podatke procesuiraju brže od klasičnih zahvaljujući kjubitovima (qubits). Za razliku od savremenih računara koji koriste bitove – sistem nula i jedinica, kjubitovi istovremeno mogu da budu i nula i jedan, zahvaljujući kvantnoj superpoziciji, odnosno omogućavaju se dva dodatna stanja – oba i nijedan u odnosu na prethodne samo dve opcije.

Kako ih možemo primeniti?

Očekuje se da će kvantni računari umnogome pomoći sa verifikacijom i validacijom velikih računarskih sistema za koje je danas potrebno mnogo finansijskih i ljudskih kapaciteta. D:Wave predviđa upotrebu za simulaciju kretanja vode, optimizaciju radio-terapije i istraživanja u molekularnoj biologiji.

Prema jednom istraživanju, mogu se koristiti za ispitivanje velikih količina podataka koje se tiču bezbednosti aviona, razvoja lekova, samovozećih automobila, rane dijagnostike raka, otkrivanja dalekih planeta, u predizbornim kampanjama, pri istraživanju potrošačkih navika, za bolja meteorološka predviđanja ili analizu saobraćaja.

Ovakvi računari mogu da služe za simulaciju ponašanja atoma pri rešavanju problema u oblastima hemije ili fizike, na nivou realističnosti na kome je to danas nemoguće.

Takođe, primena u veštačkoj inteligenciji, mašinskom učenju i kriptografiji bi unapredila ova polja do neslućenih granica, imajući u vidu da bi ovakva tehnologija bolje podražavala ljudske kognitivne procese. Postoje i istraživanja po kojima su kvantni računari i 100 miliona puta brži od klasičnih, mada ih drugi naučnici osporavaju.

Google-ovi eksperimenti obećavaju napredak?

Istraživači iz Google-a najavili su značajne pomake na ovom polju kada su odlučili da odustanu od tzv. “digitalnog” i prešli na “analogni” model razvoja. Kako tvrde, prethodni modeli bili su bliskiji našem trenutnom poimanju računara i teško je bilo na njima ispravljati greške, stoga je razvoj dugo trajao. Hartmut Neven iz Google-ovog tima predviđa da:

Za deset godina neće postojati ništa osim kvantnog mašinskog učenja i niko više neće koristiti konvencionalne metode.