Kako se na berzi trguje sa 20 puta više kukuruza nego što ga ima na svetu?

Fintech je sve interesantnija i važnija oblast tehnološke industrije. S tim na umu vam donosimo jedan uvodni članak na temu finansijskih derivata, koje sa nama deli Marko Milić, business analyst iz beogradskog Sungarda.

Marko Milić - 22. Septembar, 2015.

U poslednje vreme Srbija postaje privlačna velikim svetskim kompanijama za razvoj softvera iz različitih oblasti. Nemali broj puta mogu se videti oglasi kako su potrebni programeri za različite programske jezike, osobe koje bi testirale urađene oblasti (QA analyst) i dobri poznavaoci konkretne oblasti rada (business analyst). Svi oni zajedno u određenom broju, čine timove koji rade na razvoju različitih aplikacija.

Jedna od visoko razvijenih i vrlo dinamičnih oblasti, a za koju se aplikacije razvijaju u našoj zemlji, je oblast trgovine finansijskim derivatima. Finansijski derivati su slabo zastupljeni u Republici Srbiji, pa čak i u regionu Balkana, i najveća tržišta za trgovinu istim, nalaze se u najrazvijenijim zemljama sveta (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Japan).

Šta su finansijski derivati?

Mali broj ljudi je imao prilike da sazna nešto više o finansijskim derivatima, a mnogo manji broj i da vidi šta oni predstavljaju u praksi. Najlakše ih je objasniti time da su to finansijski instrumenti koji svoju vrednost izvode (engleski “derive”, odakle i dobija naziv) na osnovu vrednosti drugih instrumenata, proizvoda ili čak nekih pojava, kao što su količina padavina i slično. Tim proizvodima dve strane u transakciji, jedna koja kupuje i druga koja prodaje, definišu koju cenu nekog proizvoda očekuju u budućnosti, i u zavisnosti od konkretne cene unapred određenog dana u budućnosti, toga dana odrediće se koja strana dobija, a koja gubi.

Primera radi, veliki poljoprivrednik, posejao je ogromnu površinu kukuruzom i nakon setve u maju, razmatra šta da uradi kako bi osigurao da očekivani dobar rod u oktobru proda po dobroj ceni. Sa druge strane, regionalni proizvođač brašna i drugih prerađevina od kukuruza, ima zaključen ugovor o isporuci svojih proizvoda velikom lancu marketa, i mora da se osigura da ima obezbeđenu sirovinu za svoju proizvodnju. Iz tih razloga, pokušava da unapred dogovori cenu i količinu sa nekim od velikih proizvođača, kako bi smanjio rizik u svom poslovanju, i bio siguran da ima obezbeđenu sirovinu za unapred dogovoreni plasman lancu marketa.

Mogla bi da se napravi analogija i sa izvođenjem u objektno orijentisanom programiranju, sa tim da je u finansijama koncept zapravo obrnut. Izvođenjem se od nečega što je konkretno i opipljivo (kukuruz, pivo, zlato, srebro…) dolazi do apstraktnih pojmova odnosno finansijskih instrumenata čija je svrha maltene isključivo obrt kapitala.

S obzirom na to da jedna strana (proizvođač kukuruza) želi da osigura prodaju svoje robe u oktobru, a druga strana (proizvođač kukuruznog brašna) hoće da obezbedi sirovinu takođe za oktobar, oni u mesecu maju zaključuju ugovor, po kome će prodavac isporučiti kupcu u oktobru tačno određenu količinu kukuruza na određenoj lokaciji i po unapred određenoj ceni. Na taj način, prodavac već u maju zna koliki prihod će imati za posejani kukuruz, a sa druge strane, kupac je obezbedio potrebnu količinu i fiksirao troškove nabavke sirovine. Ova vrsta transakcije, gde će se transakcija obaviti u budućnosti, i gde su parametri te transakcije poznati unapred, naziva se “Forward”, a u konkretnom slučaju “Corn Forward Oct 2016”.

Zaštita od rizika i spekulacija

Ovaj primer je klasičan slučaj zaštite od rizika (“hedging”), pri čemu svaka strana smanjuje svoj rizik u poslovanju. U navedenom primeru, dolazi do stvarne, fizičke isporuke ugovorenog proizvoda određenog dana na određenom mestu, i takve transakcije sa stvarnom isporukom (“physical delivery”) su ograničene stvarnim obimom određene robe – količina proizvedenog kukuruza na svetskom nivou je 2013.godine iznosila oko 852 miliona tona, i veća je od svih “Forward” ugovora sa realnom isporukom (“physical delivery”).

Pored navedenog, značajno veće tržište je ono gde se trguje sličnim instrumentima, ali gde nema fizičke isporuke, nego se transakcije saldiraju / kompletiraju razmenom novca (“cash settlement”). Dominantni učecnici na navedenom tržištu su velike finansijske institucije, i ono je barem 20 puta veće od realne količine određenog proizvoda kojim se trguje. Preciznije, dve velike investicione banke, imaju različita očekivanja o kretanju cene kukuruza i spremni su da trguju tim očekivanjima. Prva banka očekuje rodnu godinu u Rusiji i Ukrajini, i veću ponudu, a time i nižu cenu kada se kukuruz obere, a druga banka koristi podatke meteorologa, gde se predviđa suša u SAD, i samim time manja proizvodnja i veća cena.

S obzirom na to da je cena kukuruza u trenutku njihove trgovine (maj 2016) 180 USD po toni, oni su spremni da ugovore tu cenu kao ocekivanu i za oktobar 2016. Prvi trgovac, koji očekuje nižu cenu, ulazi u transakciju kao prodajna strana, s obzirom na to da će ugovoriti višu prodajnu cenu od očekivane, dok druga strana postaje kupac, pošto veruje da je ugovorio kupovnu cenu od one koja će biti u oktobru iste godine.

Kada se transakcija okonča na unapred određeni dan u oktobru, ugovorena cena od 180 USD se upoređuje se tržišnom u tom trenutku, i određuje čija očekivanja su se ispunila. Ukoliko je tržišna cena niža, kao što je očekivao prvi trgovac, razlika između te dve cene (unapred ugovorene i tržišne) predstavlja dobit strane čija očekivanja su se ispunila, odnosno prvog trgovca. Tu razliku isplaćuje drugi trgovac, obzirom da je on ugovorio cenu od 180 USD, a tržišna je niža od toga. Pošto kod ovih transakcija ne postoji stvarna isporuka robe, nego se razlike saldiraju novčanim putem (“cash settled”), ono što jedna strana plaća, predstavlja priliv druge strane, i ovi instrumenti predstavljaju odličan primer igre sa sumom nula (“zero-sum game”).

Gde smo tu mi

Nevedeni derivati predstavljaju osnovni deo berzanske trgovine najvećih svetskih investicionih banaka, rezervisano uglavnom za odabrani deo finansijskih stručnjaka iz najrazvijenijih zemalja sveta. U poslednje vreme, Srbija postaje deo svetskih tokova u oblasti berzanskih operacija, pružajući priliku domaćim inženjerima da aktivno učestvuju u radu sa vodećim svetskim stručnjacima i donose odluke o budućem načinu rada velikih finansijskih institucija. To je nešto što i mi u Sungardu radimo, gde razvijamo više poslovnih rešenja za razne vrste berzanskih procesa i aktivno radimo na razvoju platforme za trgovinu derivatima u beogradskoj kancelariji, a uskoro ćemo podeliti sa vama i tehničke strane ovih izazova. 

Dodatnu zanimljivost i izazov u vezi sa finansijskim derivatima, predstavlja to što oni mogu da pokrivaju različite vrste roba (kukuruz, pšenica, nafta, struja, aluminijum, sok od narandže, količina padavina…), uz koje se razvijaju dodatni prateći mehanizmi zaštite (“margins”), što uporedo pokušavaju da isprate regulatorni organi svake od berzi i njihovih učesnika. Samim tim, potreba za IT platformom, koja bi mogla da isprati sve potrebe finansijskih institucija, postaje sve bitnije pitanje u njihovom radu i neophodan uslov svakodnevnog rada.

U skladu sa tim, regulatorni organi dodatno pooštravaju uslove, kako bi smanjili mogućnost ponavljanja finansijskih kriza, kao što je bila hipotekarna kriza iz 2008.godine. Veliki negativni uticaj na tu krizu imali su derivati zasnovani na hipotekarnim/stambenim kreditima, no i o tome ćemo više u nekom od narednih članaka.