Ne bih rekao da je čisto idealistički, sve što veliki VC fondovi pišu na temu se mora gledati i kroz predatorski mindset. :)

Moj konkretan problem sa citiranim delom je što priča o nekoj potencijalnoj budućnosti kao da je sadašnjost + ignoriše sve ogromne izazove takvog scenarija, i najbitnije stvari poput network effects. Plus, dobro iskustvo proizvoda će uvek da trumpuje način čuvanja podataka.

To što ćemo nekada možda moći da uzmemo svoje podatke koji žive na blockchain-u umesto u kompanijskoj bazi podataka i prenesemo ih na drugu mrežu (iako mi i dalje nije jasno kako bi to tehnički funkcionisalo za velike podatke a ne puke transakcije), ne znači čak da će to nužno biti bitno ili velika stvar.

Uzmimo za primer Twitter. Recimo da se oni skroz prebace na blockchain—mada opet moram da naglasim da mi nije jasno kako će terabajte podataka da drže na blockchainu—i recimo da se pojavi nova društvena mreža koja obećava bolje i lepše stvari.
Meni se svidi ta mreža, ja odlučim da pređem sa Twitter-a tamo i ulogujem se sa svojim walletom, sistem me identifikuje i dobije pristup svim mojim tvitovima. I šta sad?  I dalje nemam sa kim da pričam na takvoj mreži. Cela arhiva pričanja sa drugim ljudima će biti nebitna jer nisu svi prešli tamo.

Dakle jedini način da ta nova mreža zaživi je da kritična masa ljudi pređe na nju. A to se neće desiti zbog načina čuvanja podataka već zbog boljih features te mreže. A taj prenos podataka može i ne mora da se desi.

Čak i danas ta neka nova mreža može da napravi dugme "Import my Twitter data", i da scrape-uje sve tvoje tvitove. Većina mreža ima i "download all my data" funkcionalnost što čini stvar mnogo lakšom.

Ali kao što nam uopšte nije bilo bitno da ponesemo podatke sa Myspace prilikom prelaska na Facebook, tako ne bi bilo bitno ni ovde i zato niko to ne radi ni u web2 svetu gde je svakako moguće uzeti svoje podatke.