Pokušaću da dodam par redova na osnovu sopstvenog iskustva: ja kao menadžer tima sam spona između kompanije i tima koji vodim. Sa jedne strane, moram da se osiguram da se ciljevi kompanije ostvaruju od strane mog tima a sa druge, da se osiguram da moj tim ima sve što mu je potrebno da te ciljeve ostvari i da ne postoji stvar koja im blokira napredak.

Moj stav je da ja moram da budem upoznat sa kapacitetom i ličnošću svakog člana mog tima: od tehničkih sposobnosti do karakternih crta pa nekad i pogleda na svet. Daleko od toga da treba da budem psiholog ali stvari koje se tiču ličnosti su mi bitne jer mi omogućuju da preciznije odredim strategiju rešavanja potencijalnih problema. Na ljude koji su emotivnije prirode i teže razdvajaju poslovni aspekt od privatnog, moram da obratim posebnu pažnju dok se ne uhodamo i osiguram se da i ta osoba razume zašto se stvari dešavaju na način na koje se dešavaju. Naravno, ovo jedino ima smisla ukoliko i ta osoba pokazuje interesovanje za razumevanje i iskazuje želju za drugačiji pogled na situaciju; ako toga nema, onda nema ni smisla dalje investirati vreme jer takva osoba dosta brzo postane toksična za ceo tim.