Iz članka:

Na pitanje u kojim slučajevima se u praksi najčešće dešava dvostruko oporezivanje, naš sagovornik objašnjava da velika većina država u svetu oporezuje lica po principu poreskog rezidentstva i da to ne treba mešati sa boravištem ili prebivalištem, iako se često poklapaju.

“Ukoliko se po svim kriterijumima ne može odrediti čiji je poreski rezident neko lice, može se pokrenuti postupak dogovaranja između organa zainteresovanih država, najčešće su to u pitanju poreske uprave ili ministarstva finansija. Kada se utvrdi čiji je poreski rezident lice tu plaća porez na ‘svetski dohodak’, a u zemljama izvora (tamo gde je obavljen posao) porez na dohodak koji je tamo ostvario. Taj porez mu se kasnije uzima kao poreski kredit u zemlji rezidentstva”, ističe poreski savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije Vladimir Stefanovski.

Države u tom slučaju imaju obavezu da se dogovaraju, ali ne i da se dogovore, što je najpogubnije po samog poreskog obveznika.

“Ukoliko se organi dve države ne bi dogovorili čiji je rezident neko lice, to bi bila najgora solucija za obveznika. Bio bi dva puta oporezovan”, dodaje naš sagovornik.

Naša zemlja ima ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa više od 60 zemalja, među kojima su skoro sve evropske zemlje. Same mere za izbegavanje dvostrukog oporezivanja mogu biti bilateralne (multilateralne) ili unilateralne.

Unilateralna mera je kada država jednostrano svojim zakonima propiše norme koje se odnose na izbegavanje dvostrukog oporezivanja. Kako objašnjava Stefanovski, u Srbiji takve norme postoje i u Zakonu o porezu na dohodak građana i u Zakonu o porezu na dobit pravnih lica. Oba zakona predviđaju poreski kredit za rezidenta koji je dohodak ostvario u inostranstvu i tamo platio porez, a po osnovu rezidentstva treba da ga plati i Srbiji.