Upoznajte Ernu Huver, pionirku moderne komunikacije i vlasnicu jednog od prvih patenata za softver

Dok je boravila u bolnici nakon porođaja sa svojim drugim detetom, Erna Huver razvila je prvi prototip za sistem koji kontroliše prioritizaciju dolaznih poziva. Ovo je bio veliki korak za telefoniju, a bitan je i za naše mejlove danas.

Marija Gavrilov - 28. Avgust, 2015.

Zvuk za zauzetu liniju ili pogrešno okrenut broj zna biti iritantan. No, ne možemo sporiti da nam značajno pomaže u komunikaciji. Sedamdesetih godina dvadesetog veka, jedna osoba je dobila patent za softver koji omogućuje kompjuterizovano prebacivanje linije na bitnije pozive i stavljanje onih manje bitnih na čekanje. Ovo je bio jedan od prvih softverskih patenata na svetu, a ime izumiteljke je Erna Huver.

Erna je završila osnovne studije istorije, dok je većina žena išla ka oblastima koja imaju dodir sa obrazovanjem i jezicima. Na Jejlu je, potom, doktorirala, sa diplomom iz filozofije i osnovama matematike. Društveni procesi koji su se dešavali u pozadini, doveli su do toga je Erna, kada je doktorirala 1951. godine, bila među tek 5% žena koje su dobile doktorat iz matematike. Ovaj mizeran broj tada je dostigao svoj minimum, nakon što je opao skoro troduplo u odnosu na prve četiri decenije 20. veka.

Poznavanje logike koristila u telefoniji

Nakon tri godine zaposlila se u Bell Labs, kompaniji koja je tek počinjala da istražuje mogućnosti prebacivanja linija, kako za javne pozive, tako i za privatne biznise. Sa Bellom je, potom, prošla jednogodišnji program obuke, koji se može izjednačiti sa Masterom kompjuterskih nauka.

Njeno prethodno poznavanje logike i matematike pokazalo se neprocenjivim – koristeći svoje poznavanje statistike i analiziranja telefonskog saobraćaja, Erna je razvila sistem koji može da podnese veliki broj poziva koji bivaju procesuirani u bilo kom trentku, kako ne bi došlo do preopterećenja. Pre njene inovacije, većina kompanija je koristila mehaničke sisteme za prebacivanje poziva, koji nisu mogli da podnesu veliki broj poziva istovremeno. Ovo je bio prvi pouzdan sistem, koji je, koristeći kompjuterske tehnike, uključujući kontrole sačuvane u memoriji, preneo telefoniju na viši nivo.

Program je po prvi put ušao u upotrebu 1963, a do 1983. koristilo ga je 53 miliona ljudi. Danas se koristi napredna verzija Erninog izuma, a na njega se delom oslanja i procesuiranje naših mejlova.

Prva žena na čelu odeljenja za tehnologiju

Nakon tog uspešnog projekta, Erna je radila na razvijanju programa za održavanje telefonskih linija, kao i na istraživanju programa za kontrolisanje radara. Krajem sedamdesetih godina, promovisana je da vodi tehnički departman u Bell Laboratories, postavši prva žena na njegovom čelu. Odsek koji je vodila bavio se veštačkom inteligencijom, velikim bazama podataka i transakcionim sistemima.

Erna je posle penzionisanja počela da se bavi širenjem reči o značaju obrazovanja, posebno među devojčicama, usmeravajući svoje napore ka privlačenju žena ka prirodnim naukama i tehnologiji.

Pročitajte i prethodne tekstove o velikim naučnicama i inovatorkama: Hedi Lamar, Margaret Hamilton, Grejs Hoper