Saveti Edvarda Snoudena — 5 alata za zaštitu privatnosti

Svaki put kada kažemo da nemamo šta da krijemo, zaobilazimo pravu problematiku: šta privatnost znači za čitavo društvo, a ne samo za pojedince.

Marija Gavrilov - 17. Mart, 2016.

Nazovimo to nepostojanjem “kulture” zaštite podataka i privatnosti, opšte je pravilo da se na zabrinutost o internet privatnosti kod nas odgovara sa “neka me špijuniraju, nemam šta da krijem”.

Svaki put kada kažemo da nemamo šta da krijemo, zaobilazimo pravu problematiku: šta privatnost znači za čitavo društvo, a ne samo za pojedince. Jedan od najpoznatijih boraca za slobodni internet, Edvard Snouden, je u jednom od prošlogodišnjih intervjua dao razloge zbog čega je bitno i kako se zaštititi.

Ako koristite internet… Sa svakim klikom vas obični metodi komuniciranja izdaju tiho, nevidljivo. Informacije se kradu na svakoj stranici na koju dođete.

Sakupljaju se, prekidaju, analiziraju i skladište od strane vlada, stranih i domaćih, kao i kompanija.

Ovo možete smanjiti kroz nekoliko ključnih koraka. Ako se već sakupljaju informacije o tebi, neka to bude dobrovoljno.

Osnovna zaštita — enkripcija telefona i kompjutera

Enkripcija telefonskih razgovora i poruka može se obaviti jednostavno uz aplikacije koje su na raspolaganju, poput Signal i ChatSecure. Ako za razgovore i pozive koristite popularne aplikacije (Facebook Messenger, WhatsApp, Viber) teško da možete računati na bezbednost podataka.

Enkripcija hard diska osiguraće da u slučaju krađe niko ne dođe do vaših privatnih podataka, poput fotografija, vaše adrese, mesta gde radite, kretanja vaše dece. Čak i ako verujete da imate jaku šifru, iskusni u krađi će lako butovati sistem sa USBa ili izvaditi hard disk i prebaciti ga u drugi uređaj.

Korisnici Windows operativnog sistema mogu zaštititi svoj disk uz pomoć BitLockera, u nekoliko jednostavnih koraka. Setovanje PINa će vas odvesti u igranje se opcijama operativnog sistema, ali ne bi trebalo da bude komplikovano ako pratite korak po korak.

Svoj Mac možete enkriptovati kroz osposobljavanje FileVault-a (System Preferences > Security and Privacy). Preporučuje se da izbegnete resetovanje šifre preko iClouda, jer je Apple obavezan da daje podatke nadležnim organima.

Enkriptovanje Linuxa moguće je samo tokom instalacije sistema, a ako ga već koristite moraćete reinstalirati.

Čuvanje šifri

Šifre su još uvek jedna od najvećih rupa bezbednosti — čak i nalozi koje ste prestali koristiti davnih dana mogu otkriti šifre i podatke koji će vas staviti u nezavidnu poziciju. (Usput se nadam da ne koristite istu šifru za Gmail kao za nekadašnji MySpace).

Najbolja šifra je ona koju čak ni vi ne znate, te Snouden preporučuje korišćenje password managera, poput KeePassX, besplatnog, open source i cross-platformskog rešenja. Ovaj i slični softveri će vam omogućiti da kreirate jedinstvene šifre za svaki sajt, a da u isto vreme ne opterećujete sebe pamćenjem brojeva i slova. Alternativa je smišljanje dugih, neobičnih fraza i redovno menjanje šifre.

Omogućavanje dvofaktorske autentikacije neće sprečiti krađu, ali će zaštititi provalu i obavestiti vas o neidentifikovanim aktivnostima. Ovde možete videti listu sajtova i njihov 2FA status.

Sigurna pretraga

Tor čini mreža servera koja omogućava konektovanje kroz nekoliko virtuelnih tunela umesto direktne konekcije, omogućavajući pojedincima i organizacijama da dele informacije bez kompromitovanja privatnosti. Tor štiti od jednog od najčešćih oblika internet prismotre — analize saobraćaja.

U intervjuu je Snouden nazvao Tor “najbitnijim projektom za povećanje privatnosti”. I sam je priznao da nije neprobojan, ali pruža određeni nivo bezbednosti kroz razdvajanje vaše internet aktivnosti od lokacije. Tor možete koristiti i selektivno, birajući da samo pretrage obavljate preko Tor Browsera.