U inat tehnofobiji — Tehnologija je stvorila više poslova nego što je ugasila u poslednjih 150 godina

Tehnologija je pomogla u povećanju broja poslova u oblastima koje podrazumevaju brigu: zdravstvena zaštita, obrazovanje, pružanje usluga, a smanjila broj fizički napornih i repepetitivnih profesija.

Ovo je zaključak poslednje Deloitte-ove studije o odnosu stvaranja poslova i razvoja tehnologije, koja je zasnovana na podacima iz svih popisa od 1871. do danas. Zaključak ide kontra svim dosadašnjim, višedecenijskim strahovima od zlih robota koji uništavanjem poslova uništavaju i smisao ljudskog postojanja.

Kako pišu analitičari u istraživanju, dosadašnja debata o odnosu poslova i tehnologije naginjala je prema uništenju, te da valja uzeti u obzir da iako se veliki broj poslova gubi, novi se stvaraju:

Količina posla u ekonomiji nije fiksna; poslednjih 200 godina pokazuje da se, paradoksalno, kao rezultat zamene čoveka mašinom javlja brži rast i, vremenom, rast zaposlenosti. Upravo tako, u Velikoj Britaniji se zaposlenost duplirala u poslednjih vek i po.

Mašine su, prema istraživanju, najviše britanskih poslova preuzele u oblasti poljoprivrede (1871. je 6,6% populacije Engleske i Velsa radilo u poljoprivredi u poređenju sa današnjih 0,2%) i pranja odeće (1901. se u populaciji od 32,5 miliona ljudi 200 000 pojedinaca bavilo ovim poslom, dok je danas u populaciji od oko 56 miliona samo 35 000 ljudi u ovom poslu).

Najbrže rastuće profesije u Britaniji u poslednjih trideset i pet godina iznikle su iz sektora tehnologije — broj menadžerskih pozicija u tehnologiji se povećao šest i po puta, a broj programera i softver developera tri puta.

Kako je promena jedina konstanta na koju mora da se računa, sigurno je da će i ove profesije promeniti svoj oblik u nekom trenutku u budućnosti — možda širenjem veštačke inteligencije. Ako vam ovo izgleda malo verovatno sada, pomislite da je prilika gubitka posla isto tako neverovatno delovala telegraf operaterima 50-ih i 60-ih.

Tehnologija je, kako istraživanje pokazuje, pomogla kreiranju poslova u takozvanim knowledge-intensive sektorima — onima koji zahtevaju specijalizovano i stručno znanje, pa je tako došlo do porasta potrebe za medicinskim radnicima, obrazovanju i profesionalnim uslužnim delatnostima. Zanimljivu ilustraciju pruža rast broja računovođa od devetnaestog veka do danas.