Šta je e-residency i zašto sve veći broj domaćih preduzetnika otvara firmu u Estoniji?

Estonski e-residency program je u ovom trenutku verovatno najjednostavniji način da domaći preduzetnici otvore kompaniju unutar EU.

Nevenka Rangelov - 29. Decembar, 2016.

Japanski premijer Šinzo Abe i nemačka kancelarka Angela Merkel jedni su od e-rezidenata Estonije, kao i oko 1000 drugih ljudi koji su se odlučili da iskoriste talas digitalizacije koji u Estoniji nije utihnuo već dvadesetak godina.

Šta je e-residency?

Elektronsko prebivalište podrazumeva usvajanje digitalnog identiteta koji omogućava otvaranje bankovnog računa i pokretanje biznisa u Estoniji, sve to sa bilo koje lokacije, onlajn.

Građani Estonije već nekoliko godina poseduju obavezne digitalne identitete (nesto poput digitalne lične karte) pomoću kojih obavljaju sve moguće poslove, od praćenja svojih zdravstvenih kartona do plaćanja poreza. Sada ovaj servis nude i strancima, a glavna grupa koju ciljaju su preduzetnici.

E-residency je prilika za preduzetnike da zaobiđu loše poslovno okruženje i neefikasnu i glomaznu birokratiju svoje države, a da zapravo nijednog trenutka ne moraju da je napuste. Za vođenje posla im je u tom slučaju potreban samo računar i internet konekcija.

Elektronsko boravište ne uključuje estonski pasoš i državljanstvo, kao ni obavezu plaćanja poreza u Estoniji. Veliki broj biznisa se ipak odlučuje da pored elektronske, uzme i fizičku adresu za svoju kompaniju u Estoniji, zbog vrlo povoljnog poreskog sistema. Mihailo Gajić, ekonomista i prevodilac knjige Veliki preporod, uporedio je srpski i estonski sistem. Estonija je poznata po tome što je uspela da izgradi stabilne institucije koje su omogućile rast jer su stvorile podsticaje za kreiranje novih vrednosti:

mihailo-gajic Sa strane poreskog sistema, Estonija je ustanovila veoma efikasnu poresku administraciju čiji rad je, kao i u drugim oblastima, pre svega zasnovan na elektronskim servisima. Dakle, vrlo malo administracije i udaranja pečata, već se glavne stvari završavaju elektronski iz sopstvene kancelarije — sa samo 8 plaćanja poreza na godišnjem nivou i 84 sata neophodnih za poresku dokumentaciju.

Kada uporedimo to sa Srbijom, gde je u proseku potrebno 33 plaćanja godišnje sa 225 radnih časova, jasno je ko je u prednosti.

Porezi i doprinosi na zarade trenutno iznose kao i u Srbiji (poreski klin od 39%), dok su stope poreza na dodatu vrednost gotovo identične. Međutim, dok se u Srbiji tokom zadnjih godina porez konstantno povećava, u Estoniji se on polako smanjuje.

mihailo-gajicU Srbiji su od 2012. povećane niža i viša stopa PDV-a, dok je porez na dohodak u Estoniji smanjivan, dostižući sada 20%, umesto početnih 26% koliko je iznosio 2004. Estonija je prva zemlja u Istočnoj Evropi koja je uvela proporcionalni porez na dohodak, tj flat tax.

howtostayin.eu

Nakon nepune dve godine od pokretanja projekta e-rezidentnosti, ispostavilo se da za ovako nešto postoji veliko interesovanje. Od tada je 1000 e-rezidenata osnovalo 700 kompanija, a predviđanje estonske vlade je da će do 2025. broj e-rezidenata dostići 10 miliona, što je prilično ambiciozna cifra.

Nakon što su Britanci izglasali izlazak iz EU, javila se briga kako će se to odraziti na poslovanje britanskih preduzetnika i da li postoji mogućnost da zadrže benefite koje su imali kao deo jedinstvenog evropskog tržišta. Estonci su rešili da iskoriste novonastalu paniku i da dodatno ispromovišu svoj projekat e-rezidentnosti kao priliku da britanski preduzetnici zapravo ostanu u Evropskoj uniji. Tim povodom je čak pokrenut i sajt pod nazivom howtostayin.eu, posebno namenjen post-Brexit Britancima.

Ovo može biti vrlo zanimljiva stvar i za ostale države koje nisu deo Evropske unije. Preuzimanje e-prebivališta je u ovom trenutku verovatno najjednostavniji način da domaći preduzetnici osnuju kompaniju unutar EU. Za sada je 33 ljudi iz Srbije apliciralo za e-residency.

Domaći preduzetnici sa elektronskim prebivalištem

Vojkan Tasić, osnivač kompanije Limos4 jedan je od prvih 50 e-rezidenata Estonije. Nakon prebacivanja u Estoniju, profit kompanije se uvećao za 20%.

vojkan-tasicJa sam 2009. u Srbiji osnovao firmu koja se bavi prevozom biznis korisnika po Evropi (aerodromski transferi, point-to-point i slično). Mi nemamo svoja vozila, ali imamo dobavljače i kompanije koje rade za nas širom Evrope. U određenom trenutku se javila potreba da počnemo da primamo uplate direktno od naših mušterija i odlučili smo da kompaniju prebacimo u neku drugu državu, jer nije bilo moguće da to radimo iz Srbije. Razmatrao sam da li da to bude američka država Delaver, ili Irska, ali sam se na kraju odlučio za Estoniju — pre svega zbog blizine i najnižih troškova otvaranja firme.

Kao jedan od prvih e-rezidenata, Vojkan nije mogao da aplicira online, već je morao da otputuje u Estoniju. Interesantno je da je od samog pocetka bio u korespondenciji sa samim pokretačem ovog projekta, Kasparom Korjusom (‘87 godište), kog je upoznao kada je otišao u Estoniju i koji ga je sproveo kroz celu proceduru. U tom trenutku je sve još uvek bilo na nivou pilot projekta, ali se do sada ekipa koja radi na e-residency programu uhodala i ceo proces je dosta jednostavniji nego u početku.

Ukoliko se odlučite da aplicirate za elektronsko prebivalište, estonski startap LeapIN vam može pomoći u procesu prijave, pri otvaranju računa u banci i uopšte oko svega što vas čeka kada postanete e-rezident Estonije. Đorđe Vanjek, osnivač startapa Cactomain, koji radi iz beogradskog Startit Centra, nedavno je postao e-rezident Estonije, u čemu mu je pomogla LeapIN ekipa:

djordje-vanjekZa e-residency sam se prijavio početkom aprila, odobren mi je u roku od 11 dana, a 3 dana nakon toga je e-residency paketić sa karticom i USB čitačem bio dostavljen na service point u Talinu.

Đorđe je u Estoniju otišao krajem juna, a za otvaranje firme mu je trebalo manje od 24 sata. Nakon toga je uz pomoć LeapIN-a poslao zahtev za otvaranje računa u banci.

Za otvaranje računa je potrebno najviše vremena a, iako je većinu drugih stvari koje su u vezi sa e-prebivalištem moguće završiti online, za bankovni račun morate otići u Estoniju. Kod Đorđa je ova procedura trajala oko 5-6 dana.

djordje-vanjekNakon par dana imali smo firmu sa bankovnim računom u zemlji Evropske unije, preko koje smo mogli da koristimo neki normalan payment processor kao što je BrainTree što nam je bio jedan od najvećih razloga za otvaranje firme tamo.

Kako aplicirati?

Kada je projekat tek pokrenut, bilo je neophodno da odete u policijsku stanicu u Talinu da biste aplicirali za e-residency. Od tada je ovaj proces dosta pojednostavljen, tako da većinu stvari možete uraditi onlajn i u saradnji sa estonskom ambasadom ili konzulatom.

Uslov je da budete stariji od 18 godina i da niste bili osuđivani, kao i da već nemate prebivalište u Estoniji.

Prijava sadrži:

Za obradu prijave i dostavljanje dokumenata potrebno je u proseku mesec dana do tri meseca, u zavisnosti od lokacije sa koje aplicirate. U toku obrade prijave, moguće je da će vas kontaktirati estonska policija i da će tražiti da detaljnije obrazložite zašto želite da budete e-rezident Estonije.

Baltičke države kao inovativni hub

Estonija, Letonija i Litvanija su dokaz da je uspešna tranzicija itekako moguća. Estonija je nakon samo deset godina od sprovođenja reformi, po parametrima efikasnosti javne uprave, vladavine prava i poreskog sistema dostigla najrazvijenije zemlje, članice OECD-a. Od druge polovine 2017. Estonija će predsedavati Evropskom unijom, a najavljeno je da će u istom periodu ulicama Talina umesto gradskog prevoza početi da saobraćaju samovozeći autobusi.

estonia_1080px-1

U Letoniji je nedavno donet zakon o poreskim olakšicama za startape, a u Litvaniji je potrebno samo 3 dana da biste otvorili kompaniju.

Dobri modeli postoje — ostaje samo da ih primenimo.