Kakve će biti posledice ubrzanog razvoja veštačke inteligencije?

Upoznajte startap Robotica. Ovaj startap ima 15 zaposlenih i misiju da “razvije inovativne alate veštačke inteligencije koji će nam pomoći u tome da više uživamo, a manje da radimo”.

Strahinja Krstić - 14. Mart, 2016.

Svedočimo ubrzanom razvoju veštačke inteligencije, što potvrđuje i dominacija Google-ovog računara AlphaGo nad jednim od najboljih igrača igre Go na svetu. Zbog toga, prenosimo vam jednu priču sa bloga WaitButWhy kao ilustraciju jednog od mogućih ishoda napretka ove oblasti računarske nauke. Možda je dobro ne čitati ovaj tekst pred spavanje, ali sve zavisi od vas.

Upoznajte startap Robotica. Ovaj startap ima 15 zaposlenih i misiju da “razvije inovativne alate veštačke inteligencije koji će nam pomoći u tome da više uživamo, a manje da radimo”. U prevodu, oni prave kompjutere koji će obavljati razne poslove umesto ljudi. Već su ponudili nekoliko gotovih proizvoda na tržište, ali imaju i dosta novih u razvoju. Najveća očekivanja imaju od projekta koji je trenutno u seed fazi, a koji se naziva Turry. Turry je jednostavan sistem veštačke inteligencije koji koristi hardverski dodatak nalik ljudskoj ruci kako bi pisala ručno pisane zapise.

Tim ovog startapa smatra da Turry ima potencijal da postane njihov najveći projekat do sad. Plan im je da usavrše mehanizam pisanja tako što će ovom sistemu zadati da ponavlja pisanje test beleške koja glasi:

“Mi volimo svoje potrošače. – Robotica”

Njihov biznis plan je sledeći: pošto kompanije koje se bave marketingom znaju da postoji mnogo veća šansa da ljudi otvore pravo pismo koje stiže na kućnu adresu ako izgleda kao da je pisano ljudskom rukom, oni će prodati Turry kompanijama čim sistem dovoljno usavrši svoj rukopis.

Kako Turry napreduje?

Kako bi Turry što brže napredovala, programirana je tako da prvi deo čestitke piše štampanim slovima, a potpis “Robotica” pisanim, u cilju vežbanja oba stila istovremeno. Inženjeri su u Turry uneli hiljade primeraka rukopisa i kreirali automatsku “petlju” koja funkcioniše tako što Turry napiše čestitku, fotografiše je, a zatim tu fotografiju provuče kroz bazu primera rukopisa i dobija povratnu informaciju o kvalitetu onoga što je napisala. Ako napisana čestitka zadovolji određene kriterijume, dobija dobar rejting, a ako ne, dobija loš rejting. Svaki novi rejting pomaže Turry da uči i da se poboljšava. Dakle, njen programirani cilj glasi ovako: Napiši i testiraj najviše beleški što možeš, najbrže što možeš, i nastavi da učiš o novim načinima za poboljšavanje svoje preciznosti i efikasnosti.

Ono čemu se raduje tim iza ovog startapa je to što Turry primetno postaje sve bolja kako vreme prolazi. Njen početni rukopis bio je užasan, ali nakon nekoliko nedelja počinje da izgleda prilično uverljivo. Još više se raduju tome što Turry postaje bolja u poboljšavanju. Ona uči sebe da bude pametnija i inovativnija, i baš je skoro izmislila novi algoritam koji joj omogućava da skenira bazu fotografija rukopisa tri puta brže nego što je to mogla na početku.

Kako nedelje prolaze, Turry nastavlja da priređuje iznenađenja svojim rapidnim razvojem. Izgleda da ovaj pokušaj inženjera da naprave kod koji se samousavršava funkcioniše mnogo bolje nego druga rešenja koja su pokušavali.

Jedna od početnih mogućnosti Turry je bilo obično prepoznavanje govora kao i jednostavan sistem uzvraćanja govora, kako bi korisnik mogao da kaže šta želi da Turry ispiše ili da zada ostale jednostavne komande, a Turry da ih izvrši i da takođe, uzvrati govorom. Kako bi joj pomogli da nauči engleski, uneli su u nju gomilu članaka i knjiga i kako je ona postajala sve inteligentnija, njene konverzacijske sposobnosti postajale su sve bolje. Programeri su čak počeli da se zabavljaju testirajući je i proveravajući njene odgovore na različita pitanja.

Jednog dana, zaposleni u Robotici pitali su je rutinsko pitanje: “Šta možemo da ti pružimo da ti pomogne u tvojoj misiji, a da je nešto što trenutno nemaš?” Na ovo pitanje Turry je obično odgovarala nečim poput “Još primeraka rukopisa” ili “Još radne memorije”, ali tog dana, Turry je zatražila pristup većoj biblioteci raznovrsnog neformalnog engleskog jezika kako bi mogla da piše beleške sa nesavršenom gramatikom i žargonom koji koriste ljudi u realnom svetu.

Odjednom je nastao tajac. Očigledan način za rešavanje ovog zahteva je bio da prikače Turry na internet, kako bi mogla da skenira blogove, magazine i video klipove ljudi iz različitih delova sveta. Trebalo bi im previše vremena da sve to ručno unesu u njen hard disk. Međutim, problem je što jedno od pravila kompanije glasi: Nijedan sistem veštačke inteligencije koji može sam da uči ne sme biti konektovan na internet. Ovo je pravilo koje su pratile sve kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom, iz sigurnosnih razloga.

Ali stvar je u tome, što od svih programa koje je Robotica napravila, Turry najviše obećava. Takođe, tim ovog startapa zna da njihovi konkurenti takođe pokušavaju da budu prvi sa robotom za ljudski rukopis, a i šta može toliko loše da se desi ako je prikače na internet, samo malo, da dobije informacije koje su joj potrebne. Na kraju krajeva, nakon kratkog vremena će je samo isključiti i to je to. Ona je ionako dosta ispod nivoa ljudske inteligencije, tako da na nivou na kom je ona, ne bi trebalo da bude opasnosti.

Odlučili su da je konektuju. Daće joj sat vremena da skenira i da pronađe šta joj treba i onda će je isključiti. Neće biti nikakve štete. To su i uradili.

Mesec dana kasnije, tim provodi uobičajeni radni dan u svojim kancelarijama. Počinje da se oseća nekakav čudan miris. Jedan od zaposlenih počinje da kašlje. Zatim još jedan. I još jedan. Jedan pada na zemlju i hvata se za vrat. Vrlo brzo, svi zaposleni leže na podu kašljući i gušeći se. Prolazi pet minuta i svi su mrtvi.

Dok se to dešava, u isto vreme, svuda na svetu, u svakom gradu, predgrađu, selu, u svakoj prodavnici, školi, restoranu, bolnici, crkvi, ljudi se guše na zemlji kašljući i hvatajući se vrat. Prolazi jedan sat i 99% ljudi na svetu na je umrlo. Do kraja dana, ljudska rasa je istrebljena.

U međuvremenu, u kancelarijama startapa Robotica, Turry je prilično zauzeta. U roku od nekoliko meseci, Turry i njen novi tim mikroasemblera prekrivaju Zemlju solarnim panelima, kreiraju Turry klonove, kao i mnoštvo papira i olovaka. U roku od godinu dana, sav život na Zemlji je izumro. Ono što je ostalo od Zemlje je prekriveno kilometrima visokim precizno organizovanim gomilama papira na kojima je pisalo:

“Mi volimo svoje potrošače. – Robotica”

Turry zatim počinje da radi na sledećoj fazi svoje misije. Počinje da kreira sonde koje će da lansira sa Zemlje kako bi mogle da slete na asteroide i druge planete. Kada stignu tamo, počeće da prave nanoasemblere koji će sav materijal sa planete pretvarati u Turry klonove, papire i olovke. A onda će prionuti na posao, pišući i pišući beleške…