Onemogućene subvencije za IT zapošljavanje — Razvoj softvera isključen novom Uredbom o investicijama

Danas stupa na snagu izmenjena Uredba o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, kojom je uključen razvoj softvera kao delatnost za koju se ne pružaju subvencije za zapošljavanje novog kadra.

Zoja Kukić - 9. Januar, 2017.

Nova Uredba o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija isključuje kompanije koje se bave razvojem softvera kao kandidate za državne subvencije, što predstavlja korak ka sistematskom rešavanju štetnih subvencija za zapošljavanje u IT-u.

Nakon prošlogodišnje subvencije koja je najavljena za jednu softversku kompaniju, više od 3.500 članova domaće IT zajednica potpisalo je peticiju protiv ovog vida podrške zapošljavanju u IT-u i pozvala Vladu Srbije da reaguje — ukine peticiju i onemogući ovakve postupke u budućnosti, zbog toga što narušava konkurenciju u oblasti gde postoji izrazit deficit radne snage.

Nakon ukidanja subvencije pomenutoj kompaniji, država je novom Uredbom onemogućila finansijsku podršku za zapošljavanje softverskih inženjera i u budućnosti. Članom 4 definisani su sektori u okviru kojih se ne mogu koristiti ove subvencije, te je već postojećim dodata i izrada softvera.

Član 4

Sredstva se ne mogu koristiti za finansiranje investicionih projekata u sektoru saobraćaja, razvoja softvera, ugostiteljstva, igara na sreću, trgovine, proizvodnje sintetičkih vlakana, uglja i čelika, duvana i duvanskih prerađevina, oružja i municije, brodogradnje (izgradnja pomorskih trgovačkih plovila na sopstveni pogon – najmanje 100 bruto registrovanih tona), aerodroma, komunalnom sektoru i sektoru energetike, širokopojasne mreže, kao ni privrednih društava u teškoćama.

Ono što je važno napomenuti je da i ranije ovom Uredbom su prava na subvenciju imale i domaće i strane kompanije.

Kroz subvencije će država za svako novo-otvoreno radno mesto će investitoru da plaća od 3.000 do čak 7.000 evra, u zavisnosti od razvijenosti područja u koje ulaže novac.

Ova uredba samo delimično rešava izazov koji je postavljen od strane IT industrije, jer se ograničenje odnosi na oblast delatnosti, a ne na osobe koje će biti zaposlene — proizvođač softvera takođe može da zaposli lica koja su nezaposlena (npr. prevodioce, ekonomiste i sl.), kao što kompanija iz nekog drugog sektora može da zapošljava programere i druge IT stručnjake (npr. trgovine, mediji itd.).

Postoji nekoliko mesta u Uredbi gde je naglašen značaj zapošljavanja kadra koji je teško zapošljiv, a najviše među kriterijumima za odluku (čl. 13), od kojih jedan glasi “procenat nezaposlenih lica čije kvalifikacije odgovaraju delatnosti investitora, odnosno korisnika sredstava u ukupnom broju lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj se ulaže”.

Međutim, nije eliminacioni kriterijum, što znači da aplikant potencijalno može to da nadoknadi na drugim mestima. Takođe, još jedan zabrinjavajući faktor je što se na ovom i drugim mestima ovo nalazilo i u prethodnoj Uredbi, pa nije bilo ispoštovano.

Šta je još izmenjeno Uredbom?

Ministar Privrede, Goran Knežević, izjavio je da je naglasak na nerazvijenim delovima zemlje i velikim projektima, onim koji ulažu više od 2 miliona evra i otvaraju više od 100 radnih mesta.

Uredbom je do sada bilo predviđeno da sredstva dobiju preduzeća koja ulože najmanje 150.000 evra i zaposle barem 20 radnika. Ovaj kriterijum sada je spušten, te izmenjenom Uredbom na svakih 100.000 evra uloženih, investitor će morati da zaposli bar 10 radnika.

Takođe, izmenama je predviđeno da investitori od države dobiju u ratama i pomoć za osnovna sredstva u vrednosti od deset do 30 odsto u odnosu na uloženi novac, ali će pre toga morati da iz sopstvenih sredstava obezbede 25 odsto od vrednosti ukupnog ulaganja.