Ovo je sadržaj (nacrta) nove usvojene strategije za razvoj IT-a u Srbiji

Predstavljamo nacrt državne strategije o razvoju domaće IT industrije. Sam sadržaj deluje razumno, ostaje da se vidi kako je planirana primena.

Vukašin Stojkov - 19. Novembar, 2016.

Večeras je izašla vest da je Vlada juče usvojila strategiju razvoja industrije informacionih tehnologija. Prema navodima Blica, zvaničnici su ovaj dokument sastavili “uz konsultacije sa predstavnicima vodećih IT klastera, Privredne komore Srbije i drugih nadležžnih institucija”.

Nedavno smo i sami imali nezvaničnu priliku da pogledamo nacrt ove strategije i, budući da verujemo da je vredno za sve stejkholdere, počev od vlade i svih aktera u samom IT sektoru, da što pre steknu uvid u sadržaj dokumenta, delimo sa vama ovaj nacrt (još uvek nemamo potvrdu da li je i u kolikoj meri usvojeni dokument različit).

Centralna tema dokumenta je prepoznavanje transformativne uloge tehnologije u razvoju modernog društva i, pre svega, ekonomije, što je osvežavajuće i bar u neku ruku ohrabrujuće.

Među glavnim prioritetima su olakšavanje administracije za IT firme te podsticanje razvoja uspešnih domaćih tehnoloških firmi i proizvoda, ali bismo istakli kao ohrabrujuć signal i to što je među prioritetima i “jačanje kadrovskih potencijala“.

Bez uvida u najavljeni akcioni plan teško možemo evaluirati ovu strategiju, koja na papiru nije loša, ali isto tako nisu bile loše ni neke prethodne strategije, poput ove iz 2013. Ta strategija, međutim, nije primenjena, kao što je u svom komentaru na naš članak o subvencijama za zapošljavanje u IT-u primetio analitičar domaće ICT industrije Slobodan Marković.

sloba markovićPodsticaji za investitore davani su i ranije domaćim i stranim IT kompanijama, međutim, 2012. godine sprovedene su opsežne javne konsultacije države i IT zajednice, a rezultat toga je bila prva Strategija razvoja IT industrije, doneta početkom 2013.

Ovaj dokument, kao zvanično usvojena (i još uvek važeća) državna politika u ovoj oblasti, nije predvideo postojanje podsticaja za investitore u oblasti IT kakve danas vidimo.

Konsenzus IT zajednice u Srbiji i tada i danas mislim da je suštinski isti i svodi se na manje poreskog opterećenja i birokratije, bolji zakonski okvir za poslovanje i nove biznis modele, kvalitetnije obrazovanje i bolju infrastrukturu. Mislim da je veliki problem što je malo od pomenutog realizovano od 2013. do danas i što je izostala intenzivnija saradnja države i IT zajednice, koja je mogla da spreči nastanak situacija poput ove sada.

Umesto što se bavi stvarima koje IT zajednica ne traži i ne očekuje, država je već odavno trebalo da ima pune ruke posla oko, recimo, donošenja regulative za mikrofinansiranje i funkcionisanje rizičnih fondova, podsticanja privatnih ulaganja u startape, istraživanje i razvoj i obrazovanje, unapređenja IKT infrastrukture po školama, uvođenja brzog interneta u mestima koja ga nemaju itd.

U narednim člancima ćemo pregledati razlike između prethodne i nove strategije razvoja i pokušati da saznamo da li će se ova strategija zapravo primeniti u praksi.