Od “biće samo hobi” do toga da pokreće ceo svet — Linux slavi 25. rođendan

Operativni sistem koji je izgrađen od strane hobista i volontera, danas je dostigao mnogo veće razmere.

Aleksa Vidović - 25. Avgust, 2016.

linux-infographic

Sistem otvorenog koda

Počeo sam da pravim (besplatan) operativni sistem (samo kao hobi, neće biti velik i profesionalan kao gnu) za 386 (486) AT klonove. Ovo se kuva još od aprila, i skoro je gotovo. Recite ako imate neke specijalne zahteve, iako ne garantujem da ću sve da ih ugradim.

Ovo je poruka koju je 1991. godine objavio Linus Torvalds, danas direktor neprofitne Linux Fondacije. Njegov projekat je naišao na opšte interesovanje zajednice developera.

Na sistemu otvorenog koda, Linusu su počeli da pomažu programeri iz celog sveta, bez ikakve nadoknade, vođeni željom da stvore nešto što će raditi na svim mašinama i pritom biti besplatno.

Pokreće čitav svet

Linux danas pokreće većinu uređaja na svetu. Superračunari, veb sajtovi koje posećujemo, naši mobilni telefoni, pametni satovi… svi oni rade uz pomoć Linuxa.

Linuxov neuspeh da preuzme tržište operativnih sistema za PC računare izgleda zanemarljivo u odnosu na njegove uspehe. Čak i Microsoft piše kod za Linux.

Operativni sistem koji je izgrađen od strane hobista i volontera, danas je dostigao mnogo veće razmere. Broj developera koji su doprinosili godinama je rastao, što je nateralo Torvaldsa da 2005. godine napravi poseban softver za verzionisanje koda kako bi svi zainteresovani mogli istovremeno da rade na kodu. Tako je nastao Git, drugi Linusov projekat “samo za ličnu namenu”.

Kreator Linuxa danas se bavi revizijom koda i odlučuje da li će nečiji patch biti prihvaćen u sledeću verziju Linuxovog jezgra. Čitav izvorni kod sistema dostupan je na githubu.

Nastavlja da raste

Razvojem Linuxa se više ne bave samo hobisti i volonteri. Među najvećim doprinosiocima novijim verzijama sistema nalaze se velike korporacije, kao što su Intel, Samsung, Google i IBM.

Linux Fondacija objavila je skoro podatke o razvoju Linuxa u proteklih 25 godina. Na projektu je do sada radilo 13.500 developera iz više od 1.300 kompanija.

Brzina razvoja Linuxa se povećava, kao i broj kompanija i programera uključenih u projekat. Prosečan broj prihvaćenih promena na kernelu je 7.8 po satu, više u odnosu na prošlogodišnjih 7.71.

To znači da Linux u proseku doživljava 187 promena promena svakog dana, to jest 1.310 promena nedeljno.

Linux je jedan od onih projekata koji su tu da nas podsete na važnost softvera otvorenog koda, i koji jasno pokazuje snagu zajednice.