Intel menja način na koji se prave računari — izbacuje dve nove tehnologije

Ovo bi moglo da dovede do konačnog rešenja problema sa bakarnim žicama preko kojih je brzina prenosa podataka ograničena, a na kojima se zasnivaju moderni računari.

Aleksa Vidović - 29. Avgust, 2016.

Intel je jedna od onih velikih kompanija koja je sama sebe ugrozila lošim potezima.

Proizvođaču čipova su definitivno potrebna nova tržišta. Kompanija je u aprilu najavila otpuštanje 12.000 radnika.

Pored toga je i smanjila učestalost izbacivanja sledećih generacije sve manjih tranzistora, trenda koji je bio osnova njihovog uspeha decenijama.

Međutim, u poslednje vreme su se dozvali pameti i počeli da se prilagođavaju vremenu koje dolazi.

Tako posle saradnji sa ARM-om i Microsoftom imaju još jedan ambiciozan poduhvat u planu. Po njihovom mišljenju, pravo je vreme da promenimo način na koji pravimo računare.

Prošle nedelje u San Francisku, čelnici Intela demonstrirali su dve nove tehnologije. Jednu za skladištenje, a drugu za prenos podataka — i obe bi mogle da ozbiljno uzdrmaju tradicionalnu proizvodnju računara.

Nove tehnologije pre svega su namenjene velikim data centrima koji stoje iza naših mobilnih aplikacija, vebsajtova, kao i novih tehnologija na polju veštačke inteligencije.

Novi način skladištenja podataka

Prvi proizvod je medijum za skladištenje podataka i brži je od bilo koje komercijalne tehnologije za skladištenje podataka trenutno dostupne. Intel ga naziva Optane, i baziran je na 3D Xpoint tehnologiji, a Intel ju je razvio zajedno sa kompanijom Micron, koja se bavi proizvodnjom memorijskih uređaja.

Princip rada ove tehnologije nije poznat javnosti, a iz Intela tvrde da je u pitanju tehnologija 10 puta brža od fleš i SSD diskova koji trenutno postoje. Optane bi trebalo da se pojavi u prodaji krajem ove godine.

Od ove tehnologije veliku korist bi imale kompanije sa ogromnim računarskim centrima, kao što su Facebook i Google, za koje je brzina pristupa memoriji jedno od uskih grla njihovih velikih sistema.

Optane čipovi, za razliku od RAM čipova, zadržavaju podatke na sebi kada im se isključi napon. Ova njihova osobina doprinela bi brzini kojom serveri u data centrima mogu da se povrate nakon pada.

Laserski čipovi

Drugi proizvod koji je Intel predstavio služi za prenos podataka. U pitanju je silikonski čip sa ugrađenim laserom, koji prenosi podatke preko optičkih vlakana. Ova tehnologija pošalje 100 gigabita podataka u sekundi preko optičkog vlakna debelog svega nekoliko milimetara.

Ova tehnologija trebalo je da se pojavi još 2013. Intel je tada otkazao lansiranje ovog proizvoda zbog velikih problema u proizvodnji.

Sada se čini da će ipak uspeti da preduhitri IBM, Cisco i druge kompanije koje pokušavaju da razviju nešto slično.

Silikonsko-svetlosna tehnologija prvo bi mogla da bude ubačena u mrežne uređaje u data centrima, što bi im značajno dodalo na brzini. Kada na red dođu i svakodnevni uređaji, to bi moglo da natera inženjere da ponovo razmisle o arhitekturi računara.

Ovo bi moglo da dovede do konačnog rešenja problema sa bakarnim žicama preko kojih je brzina prenosa podataka ograničena, a na kojima se zasnivaju moderni računari.

Kušagra Vaid, Microsoftov čovek zadužen za vođenje Azure cloud computing projekta, rekao je da su ovakve tehnologije neophodne za nastavak skaliranja. “Ovo će umnogome uvećati količine podataka koje naši serveri mogu da obrade u datom trenutku”.

Intel je očigledno ozbiljno shvatio potrebu za reformom u svom poslovanju, a to će izgleda najviše koristi doneti nama, krajnjim korisnicima uvek željnim brzine.