Bezbrižni svet besplatnog interneta — Facebook sve više na meti zbog cenzure

Da li komercijalizacija interneta posledično znači i normalizaciju cenzure?

Marija Gavrilov - 3. Avgust, 2016.

Facebook je danas glavna, a neretko i jedina, kontakt tačka sa internetom za više od milijardu njegovih korisnika. Neki ljudi ga izjednačavaju sa internetom.

Ovo samo po sebi nije nužno problematično, ali postaje kada se u jednačinu ubaci cenzura, kojoj je Facebook sklon. Tokom poslednjih objava Wikileaksa, Facebook je blokirao linkove koji vode ka dokumentaciji problematičnoj za Demokratsku stranku, posebno u vreme izborne kampanje.

Nakon nekoliko tvitova uticajnih tviteraša, CTO Facebooka je objavio da je greška ispravljena, ali se i dalje ne zna da li je link automatski detektovan kao spam ili je materijal namerno odstranjen sa zidova korisnika.  

@wikileaks Facebook has an automated system for detecting spam/malicious links, that sometimes have false positives. /cc @alexstamos

Nešto pre toga, nekoliko profila aktivista koji su pisali o jednom od lidera kašmirske separatističke vojske koga su ubile indijske snage bili su blokirani, a sadržaj sa profila odstranjen. Ovde se ne radi o teroristima niti rasadnicima mržnje, već blogerima i aktivistima koji žele da prate i šire informacije o dešavanjima oko sebe.

Ovo potpiruje diskusiju o cenzuri koju Facebook sprovodi u pokušaju da korisnicima servira klikabilan sadržaj koji će ih duže zadržati na sajtu i oglašavanje na mreži učiniti profitabilnim — naime, pokrenuto je i ispitivanje u američkom Senatu zbog optužbe da Facebook favorizuje liberalne i leve medije, a odstranjuje desne.

Nedavno je nekoliko bivših zaposlenih u Facebooku progovorilo o tome kako izgleda uređivati sadržaj koji korisnici vide. Iako se na zvaničnoj stranici navodi,

Teme koje vidite su tu zbog nekoliko faktora, uključujući angažovanje [korisnika], vremensku odrednicu, stranice koje ste lajkovali i vašu lokaciju.

stvarnost je nešto drugačija.

Prema procurelim dokumentima iz maja ove godine, teme koje će za vas postati bitne tog dana i ispuniti vaš News Feed, pored algoritma određuje i mala grupa ljudi (dvanaestak urednika) koja odlučuje o ovome na osnovu postavljenih pravila, ali i subjektivnog osećaja.

Kako je Guardian pisao, do nedavno su pravila odlučivanja podrazumevala oslanjanje na deset najuticajnijih izvora vesti sa liste od 2000 medija, dvadesetčetvoročasovni angažman tima na ubacivanju i izbacivanju tema po sopstvenoj proceni bitnosti, a pravila daju uput i kako odabrati bitne postove poznatih ličnosti.

Zanimljivo je da je u poslednjim izmenama pravila za urednički tim, lista 10 najbitnijih medija izgubila Yahoo vesti i zamenila ovaj izvor BuzzFeedom koji je poznat po klikabilnom, i ne nužno kvalitetnom, sadržaju.

Zašto bi ovo trebalo da nam smeta, kada Facebook samo pokušava da bude mreža na kojoj ćete biti srećni i provoditi sate čestitajući prijateljima na pridošlici, zavideti im na novom automobilu ili smejati se lošem selfiju?

Da je Facebook ostao samo platforma namenjena zabavi, ovo ne bi smetalo. Međutim, platforma je izrasla u nešto mnogo ozbiljnije — u kreatora pravila za medije, u jedini dodir sa slobodnim internetom za mnoge, u mesto na kome vaša poruka može da dosegne najveći broj ljudi.

Za mnoge, ono što ne vide tamo nije se desilo, a teme koje su u trendu, pa makar to bio još jedan raskid Sviftove, odjednom postaju prisutnije od svega bitnog što se dešava.

Zejnep Tufekči, profesorka na Univerzitetu u Severnoj Karolini koja istražuje implikacije tehnologije po društvo ovo je odlično sažela u jednoj od epizoda Freakonomics podkasta:

Tamo radi gomila pametnih inženjera. Oni su među najpametnijim računarskim naučnicima, a sve o čemu razmišljaju je: “Kako da zadržim osobu na Facebooku još deset minuta? Koji sklop uslova će ih zadržati na sajtu najduže moguće kako bismo im pokazali što više reklama?”.

Uzevši u obzir neverovatne, revolucionarne i fascinantne disruptivne mogućnost interneta, zaista izgleda kao gubitak sve te inteligencije i pameti na provaljivanje recepta za primoravanje korisnika da kliknu na još desetak drugih životinjskih videa.

U osnovi, Facebook i jeste sredina u kojoj ste strukturno, arhitektonski ohrabreni da budete pozitivni i da vam se sviđaju stvari.

Ono što je zabrinjavajuće jeste to što Facebook oblikuje pravila igre ne samo za medije (dajte što više klikova i lajkova, lak i sažvakan sadržaj tako da ne moram da razmišljam dok besciljno skrolujem), već i za buduće lidere među internet biznisima.

Nedavno smo preneli članak o tome kako će varanje korisnika učiniti vašu aplikaciju uspešnom, u kom je odlično objašnjeno zašto smo u problemu ako ne plaćamo online usluge koje koristimo. A i ideja slobodnog intereneta zajedno sa nama. Pravilo kaže: ako ne plaćate, nemate pravo da se žalite niti da odlučujete o budućnosti interneta.

Korisnici besplatnih usluga su ljudi koji će trenirati kompjutere kako bi izgradili bolje proizvode ili usluge. Ovaj “besplatan” deo je ključan, jer generiše masovan broj korisnika koji je potreban za treniranje podataka.

Sve ovo me podseća na staru priču o tome kako su Indijanci koristili svaki deo bizona. Online usluge uče kako da koriste što više delova svojih korisnika.