Deril Klulou: budućnost Nordeusa je u AAA mobilnim igrama, a želimo i da probudimo kreativnu industriju u Srbiji

Deril Klulou došao je u Srbiju iz Velike Britanije ne bi li se udružio u misiji uzdizanja Nordeusovih igara na viši nivo i buđenja kreativne zajednice u Srbiji.

Marija Gavrilov - 28. Oktobar, 2016.

Nordeus je sredinom ove godine dobio bitno pojačanje — osobu koja nadgleda tranziciju od dominantno 2D igara ka potpunom 3D razvoju. Njegova misija je da Nordeusu pomogne da osvoji svet game artom.

Deril Klulou (Daryl Clewlow), direktor Art odeljenja u Nordeusu, pre dvadeset godina nije mogao sebe da zamsli u industriji igara. Isprva umetnik i slikar, Deril je po prvi put počeo da istražuje mogućnosti digitala kada je uvideo da mu to može ponuditi više mogućnosti za rad:

Studirao sam lepe umetnosti na Čelzi koledžu, a nakon toga sam otišao u film. Radio sam na specijalnim efektima za Star Wars i Gladiator, između ostalih. I to sve sam radio ručno, ništa digitalno. Efekte šminkom, oblikovanjem, slikanjem.

Nakon što smo završili sa Epizodom 1 i krenuli sa pripremama za Epizodu 2, shvatio sam da je digitalno odeljenje počelo da raste, dok se “tradicionalni” umetnički departman smanjivao. Uvideo sam tada da ako želim da ostanem kreativan u svojim 40-im, 50-im i 60-im, moram da počnem da razmišljam o digitalnoj umetnosti.

Deril je pauzirao godinu dana u filmu ne bi li se obučio za rad sa digitalnim alatima, što je značilo povratak na sam početak:

Bio sam jedan od najstarijih u svojoj grupi. Među 18-ogodišnjacima, nisam gotovo ni znao kako da uključim PC. Nije mi bilo bitno koju ocenu ću dobiti, dok god me osposobe da koristim paket alata, koji je uključivao 3ds Max, Lightwave, Photoshop, Adobe After Effects.

Njegovo podrobno obrazovanje u slikarstvu i finim umetnostima postavilo je osnovu za sve što će raditi digitalno. Ipak, nikada se nije vraćao filmu, niti slikarstvu, a u poslednjih trinaest godina radio je na razvijanju mobilnih i konzolnih igara za studije poput Free Radical Design, Core Design, Rebellion i Blitz Games i Natural Motion.

Dok razgovaramo o njegovom obrazovanju, primećuje da je na našim fakultetima i dalje prisutno postavljanje dobre osnove u tradicionalnim veštinama, što smatra pozitivnim:

Ovde se i dalje podučavaju tradicionalne veštine i mislim da je to odlično. Ako pogledate kako je u Velikoj Britaniji, videćete da za ovim stvarima morate malo dublje da tragate. No, danas je sve moguće naučiti onlajn, tako da nema prepreke.

Pametno razvijanje igara

Deril je bio upoznat sa Nordeusom još pre nekoliko godina, kada je jedan od njegovih kolega u Londonu prešao u našu kompaniju i počeo da “vrbuje” Derila. Međutim, zadovoljan tadašnjom pozicijom, on je odbio poziv, ali uvek ostao u kontaktu sa Nordeusom, dok mu se prilika nije ukazala ponovo.

Sreo sam se sa jednim od osnivača u Londonu — uvideli smo da delimo viziju, a kako sam ostvario sve što sam zamislio na dotadašnjem poslu, rešio sam da se predam izazovu.

Izazov koji stoji pred njim i kolegama u Nordeusu je da svoje proizvode podignu na viši nivo, a igračima ponude nešto novo:

Idemo ka tome da budemo studio mobilnih igara AAA standarda. Rastemo, a svaki put kada narastemo više izbacićemo proizvod koji će biti broj 1, ili barem, u prvih 10, u zavisnosti od žanrova na koje pucamo.

Iako prave promene zahtevaju vreme da se ostvare, već vidimo ovde umetnike koji su mnogo uključeniji na projektima, u timu postoji bolje razumevanje procesa, a naša interna očekivanja nivoa kvaliteta su se podigla.

Kada sam prvi put došao u Nordeus, nismo proizvodili na najvišem nivou efikasnosti, a danas možemo reći da pametno kreiramo igre. Ovo znači da smo uveli procese, osnažili poverenje i obuke koje ojačavaju timove.

Sebe više ne bi nazvao umetnikom, ali ga posao u Nordeusu čini “dirigentom orkestra”:

Moje olovke i četkice su se promenile — kada sam prešao u digital, postale su Photoshop, a sada su moje četkice za slikanje zapravo moji artisti koji upravljaju projektima i dobijaju povratnu informaciju kako bi sproveli viziju u delo.

Ja sam sada ta osoba koja približava kreativnost ljudima, nudim im nudi alate i znanje kojima mogu stvarati.

Kako je jedno od Derilovih zaduženja i regrutuje nove ljude za umetnički tim kako potrebe budu rasle, pitamo ga šta nedostaje kadru u Srbiji.

Trenutno je ono što kandidatima nedostaje iskustvo. Sada tražimo seniore koji će obučavati mlade ljude i preneti im nužno iskustvo, a potom ćemo tražiti i novi talenat.

Ljudi koje uvek želimo na timu su kreativci koji su spremni na to da im postavljamo puno pitanja i stavljamo ih pred nove izazove. Iz ovoga i oni sami rastu. Naša industrija je jedna od retkih u kojima se pojedincima daje prilika da istražuju sopstvenu maštu i to je jedna od stvari koja je i mene privukla da radim sa igrama.

Buđenje kreativne zajednice u Srbiji

Deril je na još jednoj misiji zajedno sa timom iz kompanije, široj od onoga što radi u Nordeusu: želi da oživi kreativnu industriju u Srbiji, jer veruje da talenta i potencijala ima.

Razgovaram sa više ključnih aktera, uključujući univerzitete i druge kreativne kompanije. Ako pogledamo druge evropske zemlje, vidimo da većina ima velike studije za razvoj igara, koje zapošljavaju veliki broj ljudi i pozitivno utiču na ekonomiju tih zemalja.

Između ostalog, zbog toga je danas lakše naći posao u kreativnoj industriji nego što je to ikada ranije bio slučaj. Nema razloga zašto to ne bismo postigli i u Srbiji: imate game dev studije, univerzitete i kreativne habove koji mogu okupljati ovu zajednicu. Ono što je najveći izazov je pronaći te mlade.

Ova godina nam je bila godina evaluacije, slušanja i razmišljanja. Naredna godina biće godina akcije, i tek tada ćete videti šta sve planiramo u vezi sa ovim.

Deril je izuzetno uzbuđen budućnošću video igara, ali zadržava upozoravajuć ton kada priča o virtuelnoj realnosti:

Zanimljiva stvar kod industrije igara danas je to što postoji toliko platformi za koje ih možemo kreirati — ovo utiče na sam stil, a bitno je to što postoji tržište za sve.

Virtuelna realnost će sigurno privući veliku pažnju, ali moramo je koristiti odgovorno. Ima mogućnost da dublje dotakne ljudske emocije, ali i da proizvede veću zavisnost. Zbog toga mislim da svako ko kreira VR igru ne sme zaboraviti na odgovornost.