Nebeski internet koji će povezivati ceo svet: vizija Facebooka i Google-a

Aquila i Loon su projekti letilica na solarni pogon koji nastoje da omoguće pristup internetu tamo gde je zemaljsko povezivanje otežano ili nemoguće.

Maja Marković - 30. Avgust, 2016.

Tek trećina svetskog stanovištva ima pristojan pristup internetu, a najveće prepreke za ostale su tehnološke, finansijske i infrastrukturne prirode. Aquila i Loon su projekti letilica na solarni pogon koji nastoje da omoguće pristup internetu tamo gde je zemaljsko povezivanje otežano ili nemoguće.

Letilica Aquila

U junu 2016. godine, Facebook je izvršio prvi uspešan probni let solarne letilice Aquila iz flote koja će doneti internet u delove podsaharske Afrike. Dron ima raspon krila aviona, ali teži manje od auta i troši struju kao tri fena za kosu ili malo jača mikrotalasna pećnica. Test let je prošao bolje od očekivanog i trajao je preko sat i po vremena — tri puta duže od planiranog. Letilica je dizajnirana da leti neprekidno tri meseca, isključivo na solarni pogon, puneći baterije tokom dana za noćni rad. Internet će slati laserskim zracima u udaljena mesta bez kapaciteta za kablovsko povezivanje u prečniku od 100km.


Planirano je da Aquila bude deo flote letilica koja će omogućiti pristup internetu za 4 milijarde ljudi u podsaharskoj regiji i drugim udaljenim delovima sveta. Ohrabreni uspešnim prvim letom, inžinjeri u Facebooku predviđaju još mnogo napora pred sobom dok letilica ne dostigne visinu i do 18km.

Kako stručnjaci procenjuju, čak 1,6 milijardi ljudi živi u mestima koja nemaju mogućnost za uspostavljanje mobilne mreže širokog opsega i još 2,4 milijarde u mestima gde iz drugih razloga ova mreža nije uspostavljena. Kao deo svog projekta za povezivanje ljudi — Internet.org, Facebook se odlučio na dizajniranje ove letilice koja će taj problem premostiti.

Projekat Loon

Aquila zapravo nije prvi projekat koji za cilj ima “internet iz vazduha”. Project Loon je Google-ov napor koji je zvanično započet 2013. godine, mada je sama ideja nastala još 2008, u cilju obezbeđivanja interneta kamiondžijama i radnicima na naftnim bušotinama na severu SAD-a. Google ovaj projekat definiše kao “mrežu balona koji putuju na ivici svemira, dizajniranih da povežu ljude u ruralnim i udaljenim mestima, pomognu da se popune rupe u pokrivenosti internetom i u situacijama nakon katastrofa omoguće ljudima da budu onlajn”. Ovi baloni su napravljeni da lete na visini od 20km i da ostanu u vazduhu 100 dana, pri tome pokrivajući površinu od 40km u prečniku internetom.

Prvi uspešni testovi su rađeni na Novom Zelandu uz pomoć letećih balona kada se trideset lokalaca povezalo na internet. Testovi se i danas nastavljaju, a rekord opstanka balona u vazduhu je za sada preko 6 meseci. Sredinom 2015. godine, Google je ovu tehnologiju primenio na čitavoj teritoriji Šri Lanke, čineći je time drugom državom na svetu (posle Vatikana) koja je potpuno pokrivena internetom. Sledeći projekat je pokrivanje 17.000 ostrva Indonezije istom ovom tehnologijom.